Ekskluzivno Marina Tucaković za Nova.rs: Mnogo smo zaglibili

Oduvek omiljena među publikom i pevačima, ne samo zbog svog beskrajnog talenta, već i zbog vedrog duha, jake harizme, beskrajne snage i netipične ali izrazite ljupkosti, Marina se nije promenila do dan-danas.I kad uzmete u obzir sve ono što život donese i odnese, nije mala stvar...U decembru 2008. godine, u dvadeset četvrtoj godini preminuo joj je sin Miloš, a deset godina kasnije, dijagnostikovan joj je kancer dojke. Nešto kasnije ustanovljeno je i da boluje od dijabetesa, ali Marina se nikad nije predala.Uspela je da se izbori i sa teškom upalom pluća koja ju je zadesila u novembru prošle godine, a od tada se u javnosti nije oglašavala.Sada ekskluzivno za Nova.rs, govori o danima koje usled koronavirusa provodi u karantinu sa svojim suprugom Futom, i i dalje je ona stara, neustrašiva Marina Tucaković."Mogu vam reći da sam dosta dobro. Nije baš ni fenomenalno, ali nije ni tako loše. Hvala Bogu, tu sam. Od kontrola sada nema ništa. Pre dve nedelje išla sam na onkologiju i primila sam injekciju koju inače primam jednom mesečno. Pijem tablete koje se nažalost ne daju na onkologiji, pa ih preuzimam u jednoj privatnoj ordinaciji. Takođe, trebalo je da idem i na skener, ali lekari su me savetovali i zabranili da se šetam mnogo sada, pa ću to uraditi verovatno krajem aprila", kaže Marina na početku razgovora i objašnjava kako zbog situacije sa koronavirusom nije želela da izaziva sudbinu.

"To mora da se uradi, ali zbog trenutne situacije u državi ne bih smela da rizikujem. Super mi je u kući. I onako se ne muvam puno napolju i ne izlazim. Mislim, nije strašno. Bolje bi mi naravno bilo da mogu da izađem kad mi se negde ide, ali šta je tu je. Zdravlje mi je mnogo važnije", kaže ona.Na pitanje da li je upoznata sa time da se ovih dana podmukli Covid-19 uvukao i na onkologiju, te da li će to poremetiti njeno redovno lečenje, ona kaže:"Čula sam za to, ali to ne menja moju odluku. Na onkologiju bi trebalo da idem tek za dve nedelje, i na kraju krajeva, videćemo kako će teći situacija. Što se tiče magneta i skenera, to ne radim na onkologiji već u jednoj našoj privatnoj klinici. U svakom slučaju, nije mi hitno niti imam potrebe da idem sad tamo".Marina kaže kako vreme najćešće provodi u kuhinji. Zbog dijabetesa njoj je preporučena samo zdrava ishrana, ali kako kaže, nekada i prekrši."Kuvanje je obavezno. Hranim se normalno, ma skoro isto kao i pre. Ništa ni više, a ni manje. Ljudi kukaju da su gladni non-stop, ali ja nemam toliku potrebu za hranom. Zbog insulina moram imati tri obroka dnevno. Ne mogu baš sve da jedem, u principu nešto i ni ne pazim. Pa šta! Jedem malo mesa, malo kuvanog povrća... ", kaže kroz smeh Marina i dodaje da ne želi da se bavi poslom dok ne prođe pandemija."Imam mnogo obaveza da završim, ali nešto mi se ne da. Kada je kriza ne treba ništa raditi pa neću ni ja dok ne prođe pandemija. Često se čujem sa prijateljima i pevačima sa kojima se družim i radim. Stvarno su svi divni", zaključuje ona.Na pitanje da li ima strah od epidemije virusa koji nas je snašao, ona odgovara:"Pravo da vam kažem, i nemam neki strah. Naravno, nije prijatno. Realno je da imamo svi neki strah, svako normalan se boji. Pored svega što se dešava, samo mu još to sa koronom fali..."S obzirom na to da i Marina i Futa spadaju u grupu onih koji ne smeju da se kreću ni van policijskog časa, pitali smo je ko im pomaže oko nabavke i poslova u kući."Imamo jednog momka koji radi kod mene i njega viđamo svakodnevno. On dođe, malo mi pomogne da spremim kuću, donese sve što je potrebno i razumemo se", kaže ona i dodaje kako je i Futa uvek za sve tu ali i da se sa sinom Laćom čuje svakodnevno iako je on trenutno u Skoplju."Futa gleda na ovu celu situaciju pozitivno isto kao i ja. Pomaže mi oko svega, što se podrazumeva. Nas dvoje smo kod kuće sve vreme, nigde nismo izlazili. Sedimo ovde i pazimo se. Sa Laćom se čujemo svakog dana. On je već neko vreme u Skoplju, pa ne može da dođe i da hoće. Navikao se, nije mali", smeje se Marina koja i pored cele svoje situacije odaje utisak maksimalne smirenosti i opuštenosti, pa za kraj zaključuje:"Neka traje dok traje, samo da preguramo. Da vam kažem, ovo je opomena za sve nas, samo da na kraju ne bude kazna. Boga mi, mnogo smo zaglibili. Mnogo, mnogo".Podsetimo, Marina je u februaru 2018. godine saznala da boluje od kancera dojke, a nakon samo nekoliko dana lekari su joj dijagnostikovali i dijabetes što je dodatno zakomplikovalo njeno stanje. Tokom lečenja, imala je hemoterapije u Nemačkoj, a najviše joj je pomogla imunovakcina za podizanje imunog sistema koja se pravi od sopstvene krvi.Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.