Čuveni jugoslovenski muzičar otvoreno pričao da vara ženu, a onda je jedva preboleo njenu smrt

Čobi je rođen 1948. godine u Nišu, ali kao sin vojnog lica često je menjao prebivališta, da bi se njegova porodica konačno nastanila u Sarajevu, gde je on i odrastao i živeo sve do devedesetih.

Muzičar je od malih nogu pokazivao interesovanje za muziku i svira violinu, trombon i bunjeve, da bi sredinom šezdesetih osnovao grupu "Vokins". Ubrzo dobija nadimak Čobi po muzičaru Čabi Čekeru.

Ubrzo postaje član grupe Pro Arte i ovde se zadržava dve decenije tokom kojih su osvajali festivalske nagrade i snimili hitove "Nemoj draga plakati", "Lola" i "Pračem".

Tokom rada u grupi, a potom i samostalne karijere, sarađivao je sa najcenjenijim autorima Jugoslavije, kao što su Đorđe Novković, Arsen Dedić, Kemal Monteno i mnogi drugi.

Takođe, često je imao uspešne turneje po Americi i Australiji, te je njegova popularnost nadilazila granice Jugoslavije.

Devedesete su označile njegove njegov prelazak iz Sarajeva u Beograd, ali i prve glumačke angažmane. Publika ga najbolje pamti kao Fikreta Halimića Fika iz serije "Složna braća".

Pored muzičkog rada, Čobi je bio poznat i po humanitarnom angažmanu. Organizovao je brojne koncerte za decu, invalide i bolesne, a bio je dobitnik Estradne nagrade Srbije i Estradne nagrade Jugoslavije. Takođe, bio je dugogodišnji član Udruženja muzičara džez, zabavne i rok muzike Srbije.

Dugi niz godina proveo je u braku sa suprugom Mirjanom sa kojom je dobio dve ćerke, a njihova ljubavna priča počela je neobično.

„Ja sam u stvari išao kod moje buduće supruge da joj ugovorim sastanak s mojim kumom. Ali nisam ugovorio njemu, nego sebi“, pričao je Čobi.

„Moja supruga mi se sviđala odranije, ali nisam imao šanse. Bio sam joj dosadan, ali iskoristio sam priliku i sebi ugovorio sastanak. Godinu dana sam se mučio da pridobijem moju Mirjanu. Kada sam je konačno osvojio, rekla je: ‘Bio si uporan kao mazga’. Ali, kada vam je do nekog stalo, ne treba se predati. Ni za ljubav, ni za posao. Treba biti uporan za sve.“

U poslednjim intervjuima govorio je da su mu ćerke najveće bogatstvo, ali se na prvu razočarao.

„Kada je supruga prvi put ostala trudna, bio sam uveren da će biti sin. Kada se rodila ćerka, toliko sam se razočarao da nisam hteo da slavimo. Sam sam se napio i slomio ruku. Na kraju sam rekao: ‘Bog me zbog ovoga kaznio.’“

Takođe, nije krio da nije bio veran supruzi, ali da je ona bila njegova najveća ljubav i da joj se uvek vraćao.

„Bilo je tu i nekih mojih švrljanja. Ipak, nije bilo strašno jer sam uvek gledao da porodica ostane na okupu. Mirjana mi je uvek praštala... Govorila je: ‘Ja znam šta ti radiš, ali da moje oči ne vide i uši ne čuju.’ Taj naš pevački poziv je takav. Ne pravdam se, ali ja idem u kafanu, ne idem u crkvu“, priznao je jednom prilikom.

Mirjana je preminula sedam godina pre Čobija, a on je njenu smrt teško podneo.

„Pre tri godine moja supruga Mirjana je preminula, to je bio najteži trenutak u mom životu. Bolovala je od tumora na mozgu i, nažalost, nije bilo spasa. Uz decu sam uspeo da prebrodim dubok bol, sa kojim ću živeti do kraja života. Bilo je teško...“, priznao je pevač.

Poslednje godine proveo je u borbi za zdravlje.

„Nedavno sam imao ozbiljnijih zdravstvenih problema. Zbog toga me neko vreme nije bilo. Uz pomoć mojih najbližih, koji su uvek bili uz mene u teškim momentima, naoružan dobrom voljom i pozitivnom energijom, uspeo sam da pobedim bolest“, ispričao je pevač.

Preminuo je na današnji dan 2009. godine od raka debelog creva u Kliničkom centru u Beogradu, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Njegovom ispraćaju prisustvovali su mnogi poznati jugoslovenski muzičari o čemu je pričao Kemal Monteno.

„Sećam se i Čobijeve sahrane. Rođen je u Nišu, od 1992. živeo u Beogradu, ali je najveći deo života proveo u Sarajevu. Došla je cela raja: Brega, Gane, Raka Marić, ja, Boris Novković, Čolin brat… A od 30.000 beogradskih pevača, jedini je bio veliki gospodin Đorđe Marjanović – i to jedva, jer je bio šlogiran. E to vam govori sve.“