„Film je beskrajni pakao“: Brutalne reakcije kritičara na Melanijin dokumentarac

Na IMDb-ju film trenutno ima ocenu svega 1,1 od 10, dok je na Rotten Tomatoesu sakupio tek 11 odsto pozitivnih kritika, što ga već sada svrstava među najlošije ocenjene naslove godine.

„Film je beskrajni pakao“

Britanski kritičar Zan Bruks u osvrtu za The Guardian kaže da je od priče o bivšoj manekenki iz Slovenije mogao nastati veoma dobar dokumentarac, ali da je "Melania" ispala „demoralizujuća, smrtonosna i potpuno neuverljiva“. Prema njegovim rečima, film mučno i sporo vodi gledaoce kroz pripreme za drugu inauguraciju Donalda Trampa — od proba haljina i biranja dekoracija do postavljanja stolova — i sve pritom više liči na „dizajnersku taksidermiju“ nego na pravi dokumentarac.

Bruks se posebno podsmeva tome što se najveći deo „napetosti“ svodi na Melanijinu brigu da li joj je bela bluza preširoka i da li treba da se suzi. A kada je reč o onome što bi publiku možda zaista zanimalo — ko je ona, šta misli i kako izgleda taj svet iznutra — Bruks tvrdi da film ne otkriva gotovo ništa. Njegov zaključak je nemilosrdan: dva sata filma, piše, deluju kao „čisti, beskrajni pakao“.

Bruks se osvrnuo i na deo u kojem Melanija govori o deci. Kada umilnim glasom kaže: „Kao prvoj dami, deca će mi uvek biti prioritet“, on to opisuje tako da je gotovo možete zamisliti kako ih, poput lika iz bajke, mami u „kućicu od medenjaka“.

„Jezivi propagandni uradak“

Sličan utisak ima i Nik Hilton iz The Independenta. On podseća da je Melanijina životna priča — put od Evrope do Amerike — „kao stvorena za Holivud“, ali ističe da se film time jedva bavi. Umesto toga, fokus je na dvadesetak dana pre inauguracije i na sitnicama poput dizajna stolova, detalja na šeširima i sličnih „problema“.

Hilton dokumentarac opisuje kao prazan i bez sadržaja, toliko da mu se čini da bi reći „nema sadržaja“ bilo uvreda čak i za paru iz elektronske cigarete. Po njegovom mišljenju, film je delimično propaganda, delimično ustupak velikim igračima, ali u konačnici — jednostavno loš.

„Prva dama u ovom jezivom propagandnom uratku deluje kao samodopadna, namrgođena praznina — oličenje ničega“, zaključio je Hilton.

A šta kažu gledaoci?

Ni publika na IMDb-ju nije bila nimalo blaža. U komentarima se često ponavlja isti prigovor: film se predstavlja kao dokumentarac, a zapravo je, kako pišu, predugačak, zamoran i bez ikakve stvarne vrednosti, uz očiglednu nameru da Melaniju i Trampa prikaže u boljem svetlu.

Jedan gledalac ga je sažeo ovako: „Film koji se pravi da je dokumentarac predugačak je i užasno dosadan. Nema nijednu otkupnu osobinu, sve izgleda kao pokušaj da se ona i predsednik prikažu bolje.“

Drugi se žali na izvedbu i stil: „Snimljen je ‘ravno’, gotovo bez boja, a naracija je monotona. Teško je poverovati da je neko ovo napravio sa idejom da to ljudi zaista gledaju.“

Treći komentator se posebno uhvatio budžeta i podsmešljivo zaključio: „Ako je ovo zaista koštalo toliko miliona dolara, neko je dobro namirisao Amazon i iskoristio priliku.“ U istom tonu dodaje da je Melania „manje dokumentarac, a više lakiranje imidža“ — spor i zagušljiv pokušaj kontrole javne slike koji „zamenjuje nejasnoću za dubinu“.

U moru negativnih komentara, neko se i našalio: „Jedino što je u filmu zaista vredelo bile su Melanijine cipele.“

„Dobili smo mrvicu Melanije“

Jedan duži osvrt opisuje iskustvo gledanja kao puko ispunjavanje unapred zadate priče: gledalac piše da je film uključio iz čiste radoznalosti, ali da je dobio „potpunu naraciju i narcizam“, te se pita zašto je ovakav film uopšte snimljen dok je Tramp još u politici.

Po njegovom mišljenju, sve deluje kao naduvani promotivni spot sa „mrvicama Melanije“, za koju kaže da ima „ličnost luka“. Zaključuje da je izdržao do kraja, ali da je film bio toliko dosadan da „nije bio ni dovoljno zanimljiv za gledanje, ni dovoljno opuštajući za spavanje“, a pritom previše fokusiran na poruku da bi se uopšte mogao pratiti bez napora.