"Džej nije živeo sa roditeljima već sa svojom bakom jedan period. Ona je bila stara žena, uvek su mi prepričavali da je sedela na jednom ćošku u blizini Doma za slepe na Dorćolu. Nisu imali novca, pa je prosila, a Džej je bio sa njom. Moja baka Dana, koja je bila učiteljica, često je prolazila tuda i uvek joj je bilo mnogo teško kad ga vidi na ulici. Bilo joj je žao jer je, maltene, bio sam i prepušten sebi, a veoma pametan, bistar i dobrodušan. Dana je u njemu prepoznala veliki potencijal i rešila da ga skloni sa ulice u školu da uči", ovim rečima počinje razgovor za Nova.rs Mila Sulemanovski, unuka čuvene Džejeve učiteljice Danice Pekić, koju je i sam pevač često pominjao, i zbog koje je neretko umeo i da zaplače, govorivši kako je upravo nju doživljavao kao svoju rođenu majku bez koje nikada ne bi postao to što jeste.
PROČITAJTE JOŠ
Osim kao legenda srpske narodne muzike, Džej Ramadanovski ostaće upamćen i kao čovek velikog srca, koji je učinio mnoga dobra i humana dela. Iako je uvek imao dovoljno ljubavi za sve, najveću je gajio prema svojim dvema ćerkama, Ani i Mariji, kao i prema svojoj učiteljici, pokojnoj Danici Pekić. Ona je za njega, kako je i sam često govorio, bila kao majka.
Za portal Nova.rs ovim povodom priča Daničina unuka, Mila Sulemanovski, rođena Pekić. Iako Mila nije bila rođena u vreme kada je njena baka bila uz legendarnog pevača, seća se mnogih anegdota, dogodovština i svega što joj je Danica pričala o Džeju.
„Baka mi je često govorila o njemu. Nažalost, više nije živa. Umrla je pre nekoliko godina i njenu smrt je Džej teško podneo. Bio je baš tužan. Prisustvovao je sahrani i plakao je kao malo dete. Mnogo ju je voleo“, počinje Mila za Nova.rs, prisećajući se bakinih priča o Džeju.
„Dana mu je bila učiteljica od prvog do četvrtog razreda osnovne škole. Džej nije živeo sa roditeljima već sa svojom bakom jedan period. Ona je bila stara žena, uvek su mi prepričavali da je sedela na jednom ćošku u blizini Doma za slepe na Dorćolu. Nisu imali novca, pa je prosila, a Džej je bio sa njom. Moja baka Dana, koja je bila učiteljica, često je prolazila tuda i uvek joj je bilo mnogo teško kad ga vidi na ulici. Bilo joj je žao Džeja jer je, maltene, bio sam i prepušten sebi, a veoma pametan, bistar i dobrodušan. Dana je u njemu prepoznala veliki potencijal, i rešila da ga skloni sa ulice u školu da uči“, priča Mila i nastavlja:
PROČITAJTE JOŠ
„Želela je to. Uzela ga je pod svoju zaštitu baš zato što je bio Rom, i što je znala da će mu zbog toga biti još teže, jer su ne samo mališani, nego i odrasli umeli da budu surovi i grubi prema romskoj deci. Gledala je da radi na njegovom obrazovanju pre svega, ali je volela da se zalaže i za njegov muzički talenat za koji je uvek govorila da je izuzetan. Još kao mali imao je to u sebi“, kaže unuka Džejeve učiteljice.
Mila za Nova.rs otkriva da je njena baka toliko zavolela Džeja da je morao da bude redovan i na nedeljnom ručku u njihovoj porodičnoj kući.
„Volela je da Džej dođe nedeljom na ručak kod nje i mog deke. Tako da je kao mali često dolazio kod nas, odnosno kod njih, jer ja tada nisam bila rođena. Ali sećam se jedne anegdote koja mi je mnogo slatka i koju često prepričavam. Moj deda je krenuo da priča nešto u vezi sa Romima i o tome koliko su neprihvaćeni, a Džej mu je odgovorio: „Pa čika Tošo, iako sam Ciganin, i ja sam „ljud“. Baka i deka su se toliko smejali jer je bio tako mali, a tako samouveren i karakteran. Džej je stvarno voleo moju Danu, veoma ju je poštovao. Kasnije, kada je postao zvezda, stalno ju je spominjao. Nikada je nije zaboravio“, rekla je Mila.
Pa iako Džej kao stariji više nije odlazio na nedeljne ručkove kod učiteljice Danice, često se čuo sa njom, ali su se često i sretali.
„Nikada nisu izgubili kontakt. Čak i kad je odrastao, viđali su se s vremena na vreme. Nije odlazio više kod nje, ali su se čuli i sretali u kraju. Pošto je ona živela u Ulici Visokog Stevana, često su se nalazili kod kafića na uglu. Kad Dana ide sa pijace, Džej uvek istrči iz lokala i priđe da joj pomogne. Uvek je bio jako zahvalan i dobar prema njoj. Meni je mnogo žao što nemam kod sebe fotografije koje bih mogla da vam pošaljem, jer ne živim više u Beogradu, a sve stare slike ostale su u porodičnoj kući“, završava Mila, koja je zamolila da ni njenu fotografiju ne objavljujemo jer nije želela da se eksponira u javnosti, objasnivši da ona nije glavna junakinja ove priče.
Džej, rođeni Dorćolac, veći deo svog teškog detinjstva proveo je na ulici, o čemu je i sam u nekoliko navrata javno govorio. Nakon razvoda roditelja, živeo je sa bakom, mada je to uglavnom podrazumevalo da je prepušten samom sebi, a zbog delikvencije boravio je godinama u domu. Malog nezaštićenog dečaka koji je prosio s bakom na Dorćolu, spazila je tada čuvena učiteljica Danica Pekić, koja ga je, kako je govorio „spasla ulice i od njega napravila čoveka“. Džej je i u svom gostovanju u emisiji „Balkanskom ulicom“ pre nekoliko nedelja sa suzama u očima još jednom, tada i poslednji put javno pričao o pokojnoj učiteljici.
Legendarni Džej, napustio nas je 6. decembra, baš u „čuvenu nedelju“ o kojoj je pevao u jednoj od svojih najtužnijih i najlepših balada. Preminuo je u snu, od posledica srčanog udara u svom stanu na Dorćolu u 56. godini života. Njegova prijateljica Andrijana nije mogla da ga probudi, nakon čega je pozvala Hitnu pomoć. Pokušali su da ga reanimiraju, ali bezuspešno. Bilo je kasno, Džej je tada zaspao zauvek.
Džej će biti sashranjen sutra, u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu u 14.30 sati, a po njegovoj poslednjoj želji sviraće 50 violina.
BONUS VIDEO:
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare