Zelenski ušao u balkansko minsko polje: Zbog jedne izjave nastao haos od Beograda do Prištine

Zelenski je u subotu prvi put posetio predsednika Srbije Aleksandra Vučića — koji je odbio da se pridruži režimu sankcija Evropske unije protiv Rusije i održava prisne odnose sa Kremljom. Potom se umešao u jedno od najosetljivijih regionalnih pitanja izjavivši da Ukrajina ni ubuduće neće priznati nezavisnost Kosova, nekadašnje pokrajine Srbije.

Reakcija Kosova bila je brza. Ogroman plavo-žuti transparent „Slobodna Ukrajina“, koji je od 2022. godine stajao na jednoj od glavnih saobraćajnica u Prištini, odmah je uklonjen. Gradonačelnik Perparim Rama izjavio je da, iako njegove simpatije ostaju uz „narode suočene sa ratom, nasiljem i progonom... poštovanje mora biti uzajamno“, piše Politiko.

Od posete Zelenskog, Vučić je zapretio da će fizički preusmeriti tok reke Ibar, koja iz Srbije teče ka Kosovu, kao odgovor na rušenje kuća u vlasništvu Srba duž obale akumulacionog jezera. Takav potez mogao bi da isprazni akumulaciju iz koje se snabdeva veliki deo Kosova vodom i koja obezbeđuje ključne kapacitete za hlađenje najveće tamošnje elektrane.

Pored toga, srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić i albanski premijer Edi Rama razmenili su oštre poruke na društvenoj mreži X. Rama je optužio Srbiju da živi u „političkom mehuru“ i da odbija da prihvati činjenicu da je „Srbija izgubila Kosovo“ još odavno.

Kosovo je tokom većeg dela 20. veka bilo južna pokrajina Srbije sa većinskim albanskim stanovništvom. Njegovi stanovnici uživali su široka politička prava u socijalističkoj Jugoslaviji, sve dok decenijska represija srpskih vlasti nad neistomišljenicima nije dovela do oružanog sukoba 1998–1999. Tromesečna NATO kampanja bombardovanja primorala je srpske snage da se povuku, nakon čega je pokrajina postala protektorat Ujedinjenih nacija, piše Politiko.

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, a do danas ga je priznalo više od 100 država, među kojima su SAD, Velika Britanija i 22 od 27 članica Evropske unije. Kosovo je takođe potencijalni kandidat za članstvo u EU, a zahtev za članstvo podnelo je u decembru 2022. godine.

Status Kosova već dugo je jedna od omiljenih tema ruskog predsednika Vladimira Putina, koji ga je koristio kao argument kojim je opravdavao invaziju na Gruziju 2008. i aneksiju Krima 2014. godine.

Kosovski ministar spoljnih poslova Glauk Konjufca rekao je da je „sa žaljenjem“ primio k znanju stavove Zelenskog i da takva retorika podseća na „pokušaje Rusije da Kosovo koristi kao presedan“.

A razlog zbog kojeg se ukrajinski lider uopšte upustio u gotovo nerešivo balkansko pitanje verovatno treba tražiti u — oružju.

Srbija i dalje proizvodi značajne količine municije sovjetskih kalibara, koju Kijev praktično ne može da nabavi od svojih zapadnih saveznika, budući da oni koriste NATO standard. Ukrajina i dalje raspolaže teškim haubicama i tenkovima iz sovjetskog perioda, koji ostaju od ključnog značaja za borbe u Donbasu i na drugim delovima fronta. Uprkos svom proruskom stavu, Vučić je spreman da takvu municiju diskretno obezbeđuje Kijevu.

„Ukrajina se nalazi u situaciji u kojoj ne može da vodi računa o stvarima koje prevazilaze njene neposredne potrebe, a Vučić mu je važniji“, objasnio je Florijan Biber, direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu.

Vučićevo približavanje Zelenskom moglo bi delimično da predstavlja pokušaj ublažavanja kritika koje stižu iz Brisela. Lideri Evropske unije osudili su „eksploziju nasilja“ tokom aktuelnog antivladinog protestnog pokreta, kao i „urušavanje demokratskih standarda“ u Srbiji.

„On se nada da će u narednim mesecima biti manje kritičkih komentara zbog njegovih bliskih, ili makar simbolički bližih, odnosa sa Zelenskim. Vučić ovo radi kako bi stekao dodatnu polugu u odnosima sa EU uoči mogućih izbora u zemlji“, nastavio je Biber.

Pristalice kosovske nezavisnosti dugo insistiraju na tome da je Kosovo jedinstven slučaj, a ne model koji bi mogao da se primenjuje na druge teritorijalne sporove. Ipak, okolnosti pod kojima se Kosovo odvojilo od Srbije i dalje izazivaju duboke podele, posebno među članicama EU poput Španije i Kipra, koje imaju sopstvene probleme sa separatističkim pokretima i još odbijaju da priznaju nezavisnost Kosova.

„U zavisnosti od toga na kojoj strani ove rasprave stojite, imaćete različito viđenje toga šta nezavisnost Kosova znači za druge sukobe i teritorijalne sporove širom sveta“, rekao je Biber.