Centar svetske diplomatije se preselio u Peking: Si Đinping postao najvažniji svetski lider

U svetu koji je sve više podeljen između suprotstavljenih blokova, ratova, ekonomskih sukoba i energetske neizvesnosti, kineski predsednik postao je nezaobilazan sagovornik i Vašingtona i Moskve. Dok Sjedinjene Države u Kini vide najvećeg strateškog rivala 21. veka, Rusija u Pekingu pronalazi ključnog političkog, ekonomskog i energetskog partnera bez kojeg bi teško mogla da izdrži pritisak Zapada.

Zbog toga analitičari ocenjuju da je upravo Si Đinping danas možda najvažniji politički lider sveta.

Peking kao nova prestonica globalne diplomatije

Poseta Vladimira Putina Kini 19. i 20. maja formalno je organizovana povodom 25. godišnjice Sporazuma o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji između Rusije i Kine iz 2001. godine. Međutim, tajming susreta govori mnogo više od same simbolike.

Samo nekoliko dana ranije Donald Tramp završio je svoju državnu posetu Kini, tokom koje je sa Sijem razgovarao o trgovini, tehnologiji, Tajvanu i odnosima dve najveće svetske ekonomije. Iako između Vašingtona i Pekinga ostaju duboka neslaganja, Tramp je nakon razgovora slao pomirljive poruke, dok je Si Đinping naglasio da Kina i SAD moraju sebe posmatrati kao partnere, a ne rivale.

Gotovo odmah zatim u Peking stiže Vladimir Putin, lider zemlje koja je danas najizolovanija velika sila Zapada i koja se u ogromnoj meri oslanja upravo na Kinu.

Takav raspored poseta pokazuje da se centar svetske diplomatije, makar privremeno, preselio u Peking.

„I Sjedinjenim Državama i Rusiji je potrebna Kina, ali iz potpuno različitih razloga“, ocenio je Klaus Song iz nemačkog instituta MERICS. „Vašington traži način da upravlja rivalstvom sa Kinom, dok Moskva traži partnera koji joj omogućava strateški opstanak“.

Kina više nije samo ekonomska sila

Godinama je Kina predstavljana pre svega kao ekonomski gigant i najveći izvoznik robe. Međutim, poslednjih godina Si Đinping sistematski gradi i politički i bezbednosni uticaj Pekinga.

Rat u Ukrajini dodatno je ubrzao taj proces.

Od početka ruske invazije 2022. godine Kina je postala najveći trgovinski partner Rusije. Više od trećine ruskog uvoza dolazi iz Kine, dok četvrtina ruskog izvoza završava na kineskom tržištu. Ruska ekonomija, pogođena zapadnim sankcijama, praktično je preusmerena prema Aziji.

Peking kupuje rusku naftu i gas po povoljnijim cenama, dok Moskva zauzvrat Kini pruža stabilno energetsko snabdevanje u trenutku kada Bliski istok ponovo ulazi u period ozbiljne nestabilnosti.

Kina, međutim, pažljivo vodi računa da ne pređe granicu koja bi izazvala direktan sukob sa Zapadom. Zvanični Peking i dalje tvrdi da ne isporučuje oružje Rusiji i insistira na neutralnoj poziciji u ratu u Ukrajini.

Ipak, zapadne obaveštajne službe i mediji sve češće upozoravaju na indirektnu pomoć Moskvi kroz robu dvostruke namene, tehnološke komponente i industrijsku opremu. Reuters je prošle godine objavio istragu prema kojoj su kineske firme preko posrednika navodno isporučivale delove za ruske dronove, što je Kina odbacila.

Putin došao po potvrdu da nije ostavljen

Za Moskvu je sada ključno pitanje koliko daleko Kina želi da ide u podršci Rusiji.

Donald Tramp je tokom boravka u Pekingu pokušao da stabilizuje odnose sa Kinom i smanji rizik otvorenog ekonomskog sukoba dve sile. Upravo zato mnogi analitičari smatraju da Putinova poseta ima i dodatnu svrhu, da proveri da li približavanje Pekinga i Vašingtona može ugroziti rusko-kinesko partnerstvo.

Ruski predsednik je došao u znatno slabijoj poziciji nego pre nekoliko godina.

Rat u Ukrajini traje duže nego što je Kremlj očekivao, ruska ekonomija trpi ozbiljan pritisak, a ukrajinski napadi na energetsku infrastrukturu postaju sve intenzivniji. Poslednjih meseci čak su i pojedini ruski zvaničnici počeli opreznije da govore o mogućem kraju sukoba.

U takvim okolnostima Kina postaje još važnija za opstanak ruske ekonomije.

„Rusija danas mnogo više zavisi od Kine nego Kina od Rusije“, ocenjuju analitičari. Ta promena odnosa snaga jedan je od ključnih razloga zbog kojih Si Đinping trenutno ima tako snažnu geopolitičku poziciju.

Si Đinping balansira između dva sveta

Ono što kinesku poziciju čini posebno zanimljivom jeste činjenica da Peking uspeva da održava odnose i sa Vašingtonom i sa Moskvom, bez otvorenog svrstavanja.

Kina ne želi direktan sukob sa SAD jer joj je američko tržište i dalje ključno za ekonomiju. Istovremeno, ne želi ni slabljenje Rusije, koja Pekingu predstavlja važnog strateškog partnera i tampon prema Zapadu.

„Kina ne želi da Rusija izgubi rat na katastrofalan način, ali isto tako ne želi ni beskonačni konflikt“, smatra Klaus Song.

Za Peking bi destabilizovana Rusija predstavljala ozbiljan bezbednosni problem. Dve zemlje dele ogromnu granicu, a Kina ne želi haos u svom neposrednom susedstvu.

Zbog toga Si Đinping vodi politiku pažljivog balansiranja, dovoljno blisku Moskvi da sačuva partnerstvo, ali dovoljno opreznu da izbegne direktne sankcije Zapada.

Nova energetska mapa sveta

Još jedan razlog zbog kojeg je Kina danas u centru globalnih dešavanja jeste energija.

Ratovi na Bliskom istoku, tenzije oko Irana i strah od poremećaja u Ormuskom moreuzu doveli su do toga da Kina još više obraća pažnju na ruske energente.

Rusija danas čini skoro petinu kineskog uvoza nafte. Zapadne sankcije naterale su Moskvu da svoju energetsku strategiju gotovo potpuno okrene Aziji.

Za Kinu to predstavlja veliku priliku, stabilno snabdevanje energijom po nižim cenama.

Istovremeno, Peking pokušava da izbegne preveliku zavisnost od Rusije kako Moskva ne bi stekla preveliku pregovaračku moć.

Zbog toga kinesko-ruski odnosi, iako bliski, nisu potpuno bezuslovni.

„Partnerstvo bez ograničenja“ ipak ima granice

Kada su se Si i Putin sastali neposredno pred početak rata u Ukrajini 2022. godine, objavili su da prijateljstvo dve zemlje „nema granica“.

Danas kineski zvaničnici znatno opreznije koriste tu formulaciju.

Analitičari upozoravaju da između Pekinga i Moskve postoje ozbiljne razlike u interesima. Kina pre svega želi stabilnost i ekonomski razvoj, dok Rusija svoju međunarodnu poziciju sve više zasniva na vojnoj konfrontaciji sa Zapadom.

„Kina i Rusija su kao par u istom krevetu sa različitim snovima“, slikovito opisuje Song, piše Dojče Vele.

Ipak, uprkos razlikama, trenutno ne postoji nijedna druga velika sila koja bi Moskvi mogla da pruži ono što joj pruža Kina, a to su tržište, tehnologija, investicije i politička podrška.