Evropa u potrazi za Putinovim "šaptačem": Merkel, Dragi ili neko treći

Ministri spoljnih poslova naredne sedmice će na sastanku EU na Kipru razgovarati o prednostima mogućih kandidata, nakon što su Vašington i Kijev izrazili podršku da Evropa stupi u kontakt sa ruskim predsednikom u vezi sa ratom u Ukrajini, naveli su izvori upoznati sa razgovorima.

Administracija Donalda Trampa, trenutno zaokupljena sopstvenim ratom na Bliskom istoku, obavestila je evropske partnere da nema ništa protiv da Evropa paralelno razgovara sa Putinom, uporedo sa mirovnim pregovorima koje vode SAD, rekla su trojica sagovornika.

„Oni znaju da ovo ne funkcioniše“, rekao je jedan od njih, misleći na dosadašnje pokušaje da se rat okonča, piše Fajnenšel tajms.

Brisel je prekinuo formalne komunikacione kanale sa Moskvom nakon Putinove invazije na Ukrajinu 2022. godine, osim sporadičnih pokušaja pojedinih evropskih lidera da uspostave kontakt.

Međutim, EU sada strahuje da je nedostatak napretka u pregovorima koje predvode SAD — uglavnom zbog nepopustljivih teritorijalnih zahteva ruskog lidera koje je Kijev odbio — ostavio Evropu po strani i izloženu mogućnosti da bude suočena sa sporazumom pod nepovoljnim uslovima.

Ko je sve predložen

To je podstaklo sve intenzivnije razgovore o imenovanju zajedničkog izaslanika, uprkos dubokim podelama među državama članicama o izvodljivosti i dometu takvog zadatka, kao i skepticizmu da bi Putin uopšte bio spreman na takav pristup.

Pored Dragija i Merkelove, pojedine vlade predložile su i finskog predsednika Aleksandera Stuba i njegovog prethodnika Saulija Ninista kao moguće kandidate, naveli su izvori.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, koji predstavlja 27 nacionalnih lidera EU, ovog meseca je izjavio da se Unija priprema za „moguće“ razgovore sa Putinom.

Razgovori među evropskim prestonicama o tom pitanju vode se na različitim nivoima, rekao je jedan od upućenih sagovornika, uz mogućnost formalne rasprave među liderima EU na samitu u junu.

„Oboje se slažemo da Evropa mora biti uključena u pregovore“, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nakon telefonskog razgovora sa Koštom u nedelju. „Važno je da ima snažan glas i prisustvo u tom procesu, i da se odredi ko će konkretno predstavljati Evropu.“

Zelenski je u utorak rekao da se sastao sa ministrom spoljnih poslova kako bi razgovarali o pregovorima sa Rusijom i „mogućem predstavljanju Evrope u tom procesu“.

„Očekujemo da Evropa bude snažna, a sa naše strane činimo sve da se uzmu u obzir panevropski stavovi i interesi, baš kao i interesi Ukrajine“, rekao je Zelenski.

Jedan visoki ukrajinski zvaničnik rekao je da bi Zelenski želeo „nekoga poput Dragija“ ili „snažnog aktuelnog državnog lidera“ da predvodi evropsku stranu u razgovorima sa Rusijom. Očekuje se da Zelenski o tome razgovara sa liderima Francuske, Nemačke i Velike Britanije kasnije ove sedmice.

Dragi se smatra pouzdanim i poštovanim širom EU, a njegova tehnokratska pozadina mogla bi odgovarati situaciji, rekli su izvori.

Portparol Marija Dragija odbio je da komentariše navode, dok predstavnica Angele Merkel nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.

Merkel: Evropa da se više uključi

Govoreći na konferenciji u ponedeljak, Merkelova je izrazila žaljenje što Evropa nije uključena u pregovore sa Putinom. Dodala je da bi bilo pogrešno potceniti ruskog lidera, ali i da ne treba umanjivati „sopstvene sposobnosti“ Evrope.

Upitana da li bi ona mogla da preuzme takvu ulogu, bivša kancelarka je rekla da su drugi verovatno pogodniji, istakavši da Putin ozbiljno shvata samo aktuelne lidere.

Nemački kancelar Fridrih Merc, upitan odvojeno o Merkelovoj, rekao je da partneri iz EU „detaljno razgovaraju o tom pitanju“, ali je odbio da komentariše konkretna imena.

Merkelova je dugo bila politički rival sadašnjeg kancelara, a pojedini članovi njene Hrišćansko-demokratske unije kritikovali su je zbog produbljivanja energetske zavisnosti Nemačke od Rusije tokom njenog mandata. Jedan poslanik CDU ocenio je ideju da ona bude pregovarač kao „besmislenu“.

Jedan visoki evropski zvaničnik rekao je da je Ninisto „jedan od retkih Evropljana koji imaju funkcionalan odnos sa Putinom“, ali da su „Rusi trenutno veoma ljuti na Finsku“. Ta nordijska zemlja odustala je od neutralnosti i pridružila se NATO-u kao odgovor na rat u Ukrajini.

„Mislim da bi to morao biti neko iz zemlje poput Holandije ili Portugala, koja nema teret koji nose zemlje istočne Evrope“, dodao je zvaničnik.

Sastanak ministara spoljnih poslova EU obuhvatiće i razgovore o tome šta bi Evropa zahtevala u odnosima sa Rusijom nakon sukoba, koje su njene crvene linije za moguće rešenje u Ukrajini i koji bi bili preduslovi za otvaranje bilo kakvih razgovora sa Kremljom.

Odbijen predlog za Šredera

Putin je rekao da je otvoren za razgovore sa evropskim predstavnikom pod uslovom da taj izaslanik „nije govorio svakakve ružne stvari“ o Rusiji. Kao mogućeg kandidata pomenuo je svog starog prijatelja i Merkelinog prethodnika Gerharda Šredera, ali su ga Evropljani i Kijev odlučno odbacili.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov prošle sedmice pohvalio je evropske napore da obnove komunikaciju sa Moskvom.

„Nadaćemo se da će prevladati praktičan pristup i da će to imati neki stvarni efekat“, rekao je Peskov. „Putin je evropskim zemljama udaljen samo jedan telefonski poziv.“

Neke evropske vlade zabrinute su već samom raspravom o toj temi i strahuju da bi ona mogla dodatno razotkriti podele unutar EU oko Ukrajine i Rusije.

„O ovakvim stvarima se ne razgovara javno pre nego što se nešto uradi“, rekao je jedan diplomata EU.

Ukrajina želi da Evropa izvrši pritisak na Putina da pristane na trenutno primirje koje bi zamrzlo sadašnje linije fronta, rekao je jedan visoki evropski zvaničnik.

Ali Rusija je u februaru grubo odbacila pokušaj francuskih zvaničnika da pokrenu takav razgovor.

„Bili su poniženi“, rekao je evropski zvaničnik.

Rusija je signalizirala da bi bila otvorenija za „konstruktivniju“ evropsku poruku, prema ljudima u Moskvi uključenim u neformalne kontakte.

Ali Evropljani „i dalje ne govore ništa vredno pažnje. Sve su to slogani poput ‘podržavamo pravedan mir za Ukrajinu’“, rekao je jedan od sagovornika.

Moskva bi, dodao je, možda radije razgovarala direktno sa velikom evropskom silom nego sa EU kao celinom, jer bi, kako kaže, „zajednički evropski stav bio loš pošto bi morali da udovoljavaju marginalnim državama kako bi sačuvali evropsko jedinstvo“.