VIDEO Evropa testirala superoružje koje menja ratna pravila

Filip Kert, glavni izvršni direktor i suosnivač kompanije, izjavio je za Resilience Media da ovi koraci direktno doprinose izgradnji suverenih evropskih odbrambenih kapaciteta u trenutku kada rivali poput Rusije već koriste sopstvene verzije superbrzog, dalekometnog naoružanja na ratištima.

Hipersonično oružje, koje se godinama u vojnim i bezbednosnim krugovima smatralo dalekim i neizvesnim konceptom, ponovo je u fokusu svetskih vojnih sila zbog dramatičnih promena globalnog poretka i potrebe za brzim odgovorom na tehnološki napredak suparničkih vojski. Hypersonica, sa sedištem u Minhenu i ključnom podružnicom u Londonu, nastoji da popuni prazninu u evropskom arsenalu razvojem prvih specijalizovanih hipersoničnih projektila, projektovanih unutar Evrope i isključivo za njene potrebe. Dodatni motiv za osnivače predstavlja cilj da Evropa do 2029. godine dobije prvu sopstvenu, suverenu hipersoničnu sposobnost, čime bi se smanjila zavisnost od spoljašnjih partnera u nestabilnim geopolitičkim okolnostima.

Uspešno testiranje izvedeno je 3. februara u svemirskom centru Andøya u Norveškoj, gde je prototip projektila HS1 ostvario domet veći od 300 kilometara i razvio brzinu veću od 7.400 kilometara na sat. Prototip, dug nekoliko metara i težak više od jedne tone, bio je opremljen neeksplozivnom napravom, a prema zvaničnim navodima svi sistemi su tokom leta funkcionisali nominalno.

Za kompaniju osnovanu, prema najnovijim podacima, 2023. godine, ovo predstavlja ogroman tehnološki uspeh, s obzirom na to da je od prvog nacrta do probnog lansiranja prošlo svega devet meseci. Nova sredstva prikupljena u ovoj investicionoj rundi biće usmerena na razvoj projektila punog opsega, čija se serijska zrelost očekuje do 2029. godine, preneo je Focus.

„Uobičajeni programi razvoja projektila mogu trajati deset ili dvadeset godina, ali Evropa taj luksuz više nema“, upozorio je Kert, ističući da je ovakva brzina razvoja omogućena radikalnim napuštanjem tradicionalnih modela. Kao uzor naveo je kompaniju SpaceX Ilona Maska, koja je pokazala da se vreme i troškovi razvoja mogu smanjiti i do 80 ili 90 odsto.

Za razliku od velikih odbrambenih korporacija, Hypersonica koristi model hardvera vođenog softverom, koji inženjerima omogućava da pomoću naprednih simulacija otklone greške pre skupih terenskih testiranja. Ipak, Kert je priznao da najveći tehnički izazov nije sam motor, već precizno manevrisanje pri ekstremnim brzinama zbog ogromne toplote koja se pritom stvara.

Osnivači kompanije, fizičar Filip Kert i vazduhoplovni inženjer Mark Evenz, upoznali su se tokom doktorskih studija na Univerzitetu u Oksfordu, gde su doktorirali upravo na hipersoničnim sistemima. Tada su shvatili da se njihovi akademski interesi poklapaju sa potrebom za kredibilnim odvraćanjem kao ključnim elementom očuvanja evropskog prosperiteta. Kert smatra da je hipersonična tehnologija u Evropi bila zapostavljena više od tri decenije i naglašava da NATO i evropske države sada šalju jasne signale o potražnji za ovakvim sistemima.

Iako Hypersonica trenutno raspolaže relativno skromnim budžetom u poređenju sa američkim konkurentima, poput kompanije Castelion koja je prikupila 350 miliona dolara, njihov iterativni model omogućava postizanje značajnih rezultata uz manje kapitala. Jan Hogart, partner u fondu Plural, objasnio je da ovaj startap svesno izbegava ekstremno kapitalno intenzivne početke i fokusira se na postepeno dokazivanje tehnologije.

Kompanija trenutno zapošljava 50 stručnjaka, a sledeća velika prekretnica očekuje se već krajem prvog kvartala ove godine, kada su planirana testiranja projektila punog opsega. Uspeh ovog projekta mogao bi da redefiniše način na koji Evropa pristupa razvoju visoke vojne tehnologije, pokazujući da manji i agilni timovi mogu da pariraju velikim državnim konzorcijumima u trci za tehnološki suverenitet na nebu.