U toku je novi genocid: Isti dželati pod novim imenom masakriraju ljude, a svet ćuti

U bolnici i porodilištu u El Fašeru, medicinske sestre su ubijene zajedno sa pacijentima. U obližnjim kampovima muškarci su, prema navodima svedoka, izvlačeni napolje i ubijani samo zato što su pripadali „pogrešnom“ plemenu. Satelitski snimci zabeležili su ono što izgleda kao masovni zločini — velike površine zemlje natopljene krvlju i prekrivene telima.

Britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper u subotu je osudila „zverstva, masovna pogubljenja, izgladnjivanje i užasnu upotrebu silovanja kao oružja rata“, opisujući izveštaje iz Darfura kao „istinski užasavajuće“.

Na konferenciji u Bahreinu Kuper je izjavila: „Kombinacija odlučnog vođstva i međunarodne saradnje omogućila je napredak u Gazi, ali u ovom trenutku svet ne uspeva da se izbori sa humanitarnom krizom i razornim sukobom u Sudanu.“ Ona je najavila pet miliona funti pomoći za Sudan, piše Tajms.

Povratak senki Džandžavida

Za one koji pamte prvu tragediju Darfura, čini se kao da se istorijska noćna mora ponavlja. Dve decenije nakon genocida koji je sproveo milicijski pokret Džandžavid, ostavivši za sobom 300.000 mrtvih, njihovi naslednici — sada pod novim imenom Snage za brzu podršku (RSF) — vratili su se da dovrše započeto.

„RSF reciklira taktike Džandžavida — masovna ubistva, seksualno nasilje, izgladnjivanje i otmice,“ rekao je Majkl Džouns, stručnjak za Sudan iz londonskog Instituta Kraljevskih oružanih snaga (RUSI).

Šta se dogodilo u El Fašeru?

Grad El Fašer, nekada dom za više od milion ljudi, preživeo je jednogodišnju opsadu u kojoj su napadači blokirali svaki pristup i osudili ga na glad. Ljudi su preživljavali jedući stočnu hranu, korov i ljuske od kikirikija. Molbe Ujedinjenih nacija za pomoć ostale su bez odgovora.

Nakon što je prošle nedelje grad pao u ruke RSF-a, stanovnici su izloženi silovanjima i masovnim ubistvima. Nezavisni istraživači procenjuju da je najmanje 3.000 ljudi ubijeno u prva četiri dana nakon zauzimanja grada. Egzekucije su snimane telefonima i objavljivane na mrežama — snimci su postali jezivo svedočanstvo zločina.

Nastanak RSF-a i koreni rata

Ovaj put krvoproliće nije ograničeno samo na Darfur — već je deo mnogo šireg građanskog rata koji preti da Sudan izbriše sa mape.

Sve je počelo u aprilu 2023. godine, kada je razdor u vrhu sudanskog vojnog režima prerastao u borbu za vlast između dvojice generala i njihovih vojski.

Posle pada dugogodišnjeg diktatora Omara al-Bašira 2019, Sudan je nakratko zakoračio ka demokratiji. Država je već bila izgubila pola teritorije i tri četvrtine nafte nakon otcepljenja Južnog Sudana 2011. godine. Građani su protestovali tražeći civilnu vlast, pa je sklopljen krhki dogovor o podeli vlasti.

Ali 2021. godine general Abdel Fatah al-Burhan, komandant Sudanskih oružanih snaga, udružio se sa svojim zamenikom Muhamedom Hamdanom Dagalom — poznatim pod nadimkom Hemedti — kako bi zbacio civilnu vladu i preuzeo potpunu kontrolu.

Njihovo partnerstvo se ubrzo raspalo. Hemedti, bivši trgovac kamilama iz Darfura, koji je stekao moć komandujući ozloglašenim Džandžavidima, stvorio je sopstvenu vojsku — RSF — i izgradio carstvo rudnika zlata, švercerskih ruta i plaćeničkih ugovora.

Kada je Burhan pokušao da RSF uključi u regularnu vojsku, Hemedti je to odbio. Obojica su strahovali da onaj drugi planira da preuzme potpunu vlast. Njihov sukob je u aprilu 2023. prerastao u otvoreni rat u prestonici Kartumu. Ubrzo je čitava zemlja zahvaćena požarom.

Posle osamnaest meseci borbi, nijedna strana nije pobedila. Kartum je razoren. Milioni su izbegli. UN beleži više od 13 miliona raseljenih ljudi — što je najveća izbeglička kriza na svetu — i upozorava da glad već odnosi živote širom zapadnog i centralnog Sudana. Humanitarni konvoji se pljačkaju ili blokiraju, bolnice se bombarduju, a humanitarni radnici proteruju.

Uloga stranih sila

RSF kontroliše veći deo Darfura, dok se regularna vojska drži prestonice i istočnih oblasti, uključujući Port Sudan, gde Burhan vodi svoju „senkovitu vladu“. Obe strane se međusobno optužuju za genocid. Civili se ubijaju zbog kapi vode ili parčeta hleba, a deca umiru od neuhranjenosti u kampovima odsečenim borbama.

Ovaj rat je istovremeno star i nov. Još 2003. godine Baširov režim je pustio milicije Džandžavid iz Darfura da uguše pobunu ne-arapskih plemena: spaljivani su čitavi gradovi, muškarci klani, žene silovane, a milioni raseljeni. Svet je to nazvao genocidom, a Bašir je postao prvi predsednik protiv kojeg je Međunarodni krivični sud podigao optužnicu dok je bio na vlasti.

Strane sile sada dodatno pogoršavaju situaciju. RSF je, u suštini, ponovo rođeni Džandžavid — ali sada raspolažu dronovima, satelitskim telefonima i ratnim blagom punjenim zlatom i, navodno, finansiranim od strane Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji im šalju oružje i novac dok to javno negiraju. Britanska vojna oprema pronađena u Sudanu, korišćena od strane RSF-a, pokrenula je pitanje prodaje oružja UAE-u.

Sa druge strane, Egipat — u strahu od nestabilnosti na svojoj južnoj granici — podržava Burhanovu vojsku. Iran joj isporučuje dronove, dok su turske odbrambene firme takođe povezane sa vojnom nabavkom.

Ruska grupa Vagner, duboko upletena u trgovinu zlatom u Sudanu, sarađuje sa obe strane. Zapad, uključujući i Britaniju kao nekadašnjeg kolonijalnog vladara Sudana, samo posmatra i izražava zabrinutost, bez konkretne akcije.

Šta sledi?

Pad El Fašera predstavlja prekretnicu. Sa Darfurom pod Hemedtijevom kontrolom, Sudan rizikuje da bude podeljen — na zapad koji bi vodio RSF, bogat zlatom i švercerskim rutama, i istok pod kontrolom vojske, sa izlazom na Crveno more. Ali to ne znači da će ubijanje uskoro prestati — naprotiv.

„Sumnjam da nas čeka dugotrajan sukob. Ne vidim jasan put ka prekidu vatre ili miru,“ rekao je Džouns iz RUSI-ja.

Prema mišljenju stručnjaka, jedan od načina da se smanji krvoproliće bio bi pritisak na zalivske države koje snabdevaju Hemedtijevu ratnu mašinu. „Postoje poluge koje još nismo povukli,“ rekao je Džouns. „Ranije nije bilo političke volje za to. Ali, posle onoga što vidimo u El Fašeru — to bi moglo da se promeni.“