Hiljade mrtvih u neredima u Sudanu

Od nedelje, kada su trupe generala Muhameda Hamdana upale u taj grad, ubijeno je više od 2.500 ljudi, uključujući i listom sve lekare i pacijente lokalne bolnice. Od 2003. godine u Darfuru je ubijeno oko 300.000 ljudi dok je 2,5 miliona pobeglo od nasilja, piše RTS.

Izmučene izbeglice, smeštene u izbeglički kamp u Tavili na severu sudanske provincije Darfur, stajale su naslonjene na sklepanu ogradu očekujući dolazak novog talasa prognanika, ovog puta iz 70 kilometara udaljenog grada El Fašer u koji su početkom sedmice pucajući na sve što se kreće upale snage generala Muhameda Hamdana.

Na put ih je, prema procenama Crvenog krsta krenulo bezmalo 50.000, ali je pet dana od početka pokolja, do Tavile mahom peške i pod okriljem mraka, stigao jedva svaki deseti. Oni koji su stigli svedoče o patnji ranjenih koji zapomažu uz put i gomilama tela pobacanih na sve strane.

Pokolj u sultanovom gradu

El Fašer, grad od oko 250.000 stanovnika iznikao oko nekadašnje palate darfurskog sultana Rahmana el Rašida, od početka leta se, po drugi put u pet godina, nalazio pod opsadom jedinica generala Hamdana, koje su rivalske snage i civile ogradile 57 kilometara dugim nasipom.

Odbrana sudanske vojske, međutim, raspala se tokom proteklog vikenda, od kada traje divljanje snaga Hamdanovih Snaga za brzu podršku. Te snage su, navode brojne organizacije za zaštitu ljudskih prava, posle upada u grad počele nebrojene likvidacije, otmice i mučenje lokalnih stanovnika.

Žrtve su mahom iz redova nearapskog stanovništva što je, kako se navodi u izveštaju univerziteta Jejl, u skladu sa ranijim operacijama etničkog čišćenja u koje su bile uključene Hamdanove snage.

Izgnanici, koji su se dokopali izbegličnih logora severno od grada, tvrde da su Hamdanove snage zarobile veliki broj ljudi, tražeći od porodica novac u zamenu za njihovu slobodu, ali i da su stanovnici El Fašera streljani u grupama, silovani ili mučeni na različite načine.

General Hamdan, suočen sa gnevom svetske javnosti, obećao je hitnu istragu o događajima u tom gradu, odbacujući, međutim, tvrdnje da su ubistva bila deo planske kampanje etničkog čišćenja.

Na snimcima, koje su načinili Hamdanovi vojnici, vide se pripadnici Snaga za brzu podršku kako ubijaju nenaoružane civile.
Agencija Frans pres objavila je svedočanstvo jedne od stanovnica El Fašera, koja je rekla da su joj pripadnici Snaga za brzu podršku, pred očima ubili sina, neposredno pošto su rasturili kuću.

Sudanska vlada je, u međuvremenu, potvrdila pokolj u saudijskoj bolnici u tom gradu, navodeći da su Hamdanove snage ubile više od 460 pacijenata i 12 lekara.

Svetska zdravstvena organizacija zgrožena je ovim činom Hamdanovih snaga, upozoravajući da je u ovom delu Sudana, od aprila, zabeleženo bezmalo 300 napada na lekare i zdravstvene radnike.

El Fašer je, do nedelje, bio poslednje uporište sudanske armije u ovom delu države, pa Hamdan sada gotovo u potpunosti kontroliše zapadni deo države, dok vojska drži prestonicu Kartum, središnji deo Sudana i obalu uz Crveno more.

General Hamdan protiv generala El Burhana

Raspad Sudana, suštinski, predstavlja proizvod borbe za prevlast između dvojice kontroverznih generala, koje je u vrh političke scene izbacio odlazak autokratskog lidera Omara el Bašira, zbačenog posle serije demonstracija 2019. godine.

Politički kraj Omara el Bašira, koji u zatvoru čeka ishod serije suđenja zbog raznoraznih zločina i korupcionaških afera, na najbolji je način iskoristio njegov nekadašnji proteže – bivši gonič kamila, optuživan da je tokom darfurske krize predvodio kaznene ekspedicije.

Odmah pošto su demonstranti naterali El Bašira da se povuče sa političke scene, general Muhamed Hamdan odrekao se „političkog oca“ i proglasio se za prodemokratskog lidera sa jasnom željom da, nadalje, predvodi Sudan.

Gotovo istovremeno, uspostavio je prilično maglovite odnose sa ruskom kompanijom „Vagner“, čiji plaćenici obezbeđuju rudnike zlata u Sudanu i oružjem snabdevaju oko 70.000 vojnika, koliko pod komandom ima general Hamdan.

Tokom krize u Darfuru, bio je komandant „Džanjavid“ milicije, koja se smatra odgovornom za seriju zlodela u toj sudanskoj provinciji, kao i za napade na pristalice opozicije, kada su njegovi vojnici upadali u kampove aktivista koji su bili protiv prelaznih rešenja i za hitno uspostavljanje demokratije.

Hamdan je optužbe odbacivao kao „prljavu propagandu“ političkih protivnika, ali ga je sposobnost da se brzo i efikasno obračuna sa bilo kakvom vrstom opozicije 2013. godine dovela na čelo tek formiranih Snaga za brzu podršku.

Tokom obračuna sa pristalicama opozicije, u Kartumu je ubijeno najmanje 120 ljudi, čija su tela pobacana u Nil, dok su pripadnici Snaga za brzu podršku optuživani za silovanja, mučenja i svakakva druga zlodela.

Posle ovih akcija, učestvovali su u ratovima u Libiji i Jemenu, gde su bili deo koalicionih snaga koje je finansirala Saudijska Arabija.

Njegov najveći rival, komandant sudanske vojske general Abdel Fatah el Burhan već godinama je centralna ličnost u političkom životu Sudana, iako njegova biografija pre 2019. godine uključuje i ulogu u darfurskoj krizi, pošto je u jeku pokolja bio komandant vojnih jedinica raspoređenih na teritoriji te provincije.

Poput glavnog rivala, iskoristio je slabljenje moći El Bašira, pa je posle serije prevrata zaseo na mesto prvog čoveka Sudana, pojačavajući vremenom uticaj na sve sfere života u toj državi.

Postao je poznat pošto je, svega nekoliko sati pošto je američki izaslanik Džefri Feltman izvestio Stejt department da general El Burhan nema želju da prigrabi svu vlast, uhapsio premijera Abdalu Hamdoka, ukinuo internet i proglasio se za šefa prelazne vlade, obećavajući da će izbori biti održani u dogledno vreme.

Ruska baza i zlatna groznica

Sukobi u Sudanu počeli su nedugo pošto su tamošnje vlasti i Rusija postigli načelni dogovor o otvaranju vojne baze na Crvenom moru, koji će biti formalizovan kada ova afrička država dobije civilnu vlast.

Za otvaranje pomorske baze za oko 300 mornara i najviše četiri ratna broda, Rusija je Sudanu obećala dodatnu pomoć u naoružanju i opremi. Ukoliko bude i formalno odobren, Rusi će u Port Sudanu ostati najmanje 25 godina.

Sporazum sa Moskvom su, suštinski, prihvatile obe strane koje učestvuju u sukobu u Sudanu.

Moskva se povezuje i sa zlatnom groznicom koja je pre dve godine zahvatila Sudan, koji Zapad optužuje za ilegalnu trgovinu zlatom sa Rusijom. Kao primer ove trgovine, navodi se pošiljka keksa, koji je u februaru ruskim avionom prebačen sa aerodroma u Kartumu.

Teret deklarisan kao keks, bila je u stvari tona zlata iskopanog u nekim od stotina malih rudnika, koje uz pomoć plaćenika nekadašnje kompanije „Vagner“ kontroliše general Hamdan.

Početkom 2023. godine, zabeleženo je najmanje 16 ovakvih letova iz Sudana, koji je treći najveći proizvođač zlata u Africi. Samo prošle godine u ovoj državi iskopano je više od 90 tona zlata, od čega čak 80 odsto u malim rudnicima.

Prema podacima sudanske Centralne banke, iz trezora je 2021. godine nestalo 32,7 tona zlata vrednog 1,9 milijardi dolara. Kontrola nad putevima zlata smatra se jednim od glavnih razloga za razbuktavanje konflikta u Sudanu.