Turčin, Francuz, Izraelac i Kinez: Ko će prvi ubediti Putina da okrene tenkove

Jedina zemlja koja zapravo obavlja funkciju posrednika je Belorusija, gde se održavaju pregovori ukrajinske i ruske delegacije. Iako Belorusija otvoreno podržava Rusiju, čak dozvolila je da ruski tenkovi sa njene teritorije uđu u Ukrajinu 24. februara, ova zemlja ugostila je delegacije dve strane nekoliko puta, ali značajniji pomak nije napravljen.Dogovor o humanitarnim koridorima kojima bi se civili evakuisali iz gradova na istoku - luke Marijupolj i grada Volnovake - nije zaživeo u praksi. Obe strane krive jedna drugu za krah evakuacije, koja je prema planovima ukrajinskih vlasti, trebalo da bude spas za 215.000 civila.Belorusiji će se uskoro kao posrednik pridružiti Turska. Melvut Čavušoglu, šef diplomatije te zemlje, potvrdio je juče da će njegove kolege iz Kijeva i Moskve - Dimitro Kuleba i Sergej Lavrov - sastati 10. marta na marginama Antalija diplomatskog foruma. Dogovor o sastanku postignut je tokom telefonskog razgovora između turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i ruskog predsednika Vladimira Putina, potvrdila je Marija Zaharova, portparol ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Udarac i ruka pomirenja

Erdogan se i ranije nudio kao posrednik između dve strane. Početkom februara, tri nedelje pre nego što će prvi ruski tenkovi ući u Ukrajinu, Erdogan je nudio da se dve strane sastanu u Turskoj ne bi li pokušali da spuste tenzije. Njegova ponuda ostala je bez odgovora, a tenzije su eskalirale u rat koje su Tursku, zemlju članicu NATO-a koja ima bliske odnose sa obe zaraćene strane, stavio u vrlo nezgodan položaj.Erdogan je lično blizak sa Putinom, turska industrija zavisna je o ruski gas, a Ankara rado kupuje rusko oružje. Čak, zbog kupovine S-400, Turska je bila na „ratnoj nozi“ sa NATO-om. Sa druge strane, Rusija i Turska imaju i svoje nesuglasice. U Siriji i Nagorno-Karabahu bile su na suprotnim stranama.

Sa Ukrajinom Turska takođe ima bliske odnose. Uoči početka rata, Erdogan je boravio u Kijevu povodom 30 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa sve zemlje. Tada je potpisan niz sporazuma kojima bi postojeća razmena koja iznosi sedam milijardi dolara trebalo da poraste na deset milijardi godišnje. Takođe, Turska je bila najveći investitor 2021. godine u Ukrajini, a toj zemlji prodala je i svoje dronove koje ukrajinska vojska koristi na ratištu protiv ruskih trupa.Uprkos bliskim odnosima sa obe strane, Erdogan je morao da prelomi u jednom trenutku i izabere da li će biti na listi malobrojnih koji podržavaju Moskvu ili većine koja je osuđuje. Iako je osudio napad, a kasnije i zatvorio Bosfor i Dardanele za ruske ratne brodove, prvi čovek Turske nije zatvorio vrata u Kremlju. Ankara nije uvela sankcije Rusiji niti je zatvorila svoje nebo za ruske avio kompanije i ruske avione, što je uz BiH i Srbijom čini jednom zemljom u Evropi koja to nije uradila.Erdogan je potom inicirao razgovor sa Putinom, čime je stao u red malobrojnih koji su razgovarali sa Kremljom od početka rata. Turski predsednik rekao je ruskom kolegi i da je spreman da ugosti obojicu predsednika - Putina i Zelenskog.

Kina je spremna da posreduje

Tokom jučerašnjeg dana pojavio se još jedan potencijalni posrednik - Kina.„Kina je spremna da nastavi da igra konstruktivnu ulogu u promovisanju mirovnih pregovora i da radi sa međunarodnom zajednicom na sprovođenju neophodnog posredovanja, kada je to potrebno“, poručio je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji.On nije izneo konkretne detalje o tome šta bi takva uloga mogla da podrazumeva, ali je istakao da Kina podržava sve međunarodne napore koji su usmereni ka pronalaženju rešenja za ukrajinsku krizu.Sa druge strane, kineski zvaničnici nikada nisu upotrebili reč "invazija" ili "rat" govoreći o aktuelnim dešavanjima u Ukrajini. Umesto toga, diplomate predvođene ministrom spoljnih poslova ističu da Kinu i Rusiju veže prijateljstvo "čvrsto kao stena".„Razvoj odnosa Kine i Rusije ima jasnu istorijsku logiku i snažnu unutrašnju pokretačku snagu. Izgledi za bilateralnu saradnju su svetli“, odgovorio je Vang Ji na pitanje da li pritisak međunarodne zajednice može da dovede do uvođenja sankcija Rusiji.

Tajna poseta Beneta

Iako izraelski premijer Naftali Benet već nedeljama ističe da bi on mogao da bude čovek koji će na sebe preuzeti posredovanje između zaraćenih strana, čini se da međunarodna zajednice njegove ponude nije uzela u obzir.Tako je Benet uspeo da iznenadi svet posetom Moskvi koja nije bila unapred dogovorena, niti poznata javnosti. U momentu kada je izraelski premijer već bio u avionu, iz njegovog kabineta stigla je informacija da se uputio na sastanak sa Putinom.

Time je Benet postao prvi lider koji je uživo razgovarao sa ruskim predsednikom od početka rata u Ukrajini. Nakon što je proveo tri sata u Kremlju, Benet je otišao u Berlin i sastao se sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, a navodno je još jednom razgovarao telefonom sa Putinom."Izrael ima moralnu obavezu da radi na posredovanju u mirovnim pregovorima između Rusije i Ukrajine, čak iako je verovatnoća za napredak mala. U Moskvi i Berlinu sam bio da ponudim pomoć, naravno uz blagoslov svim zainteresovanih strana", rekao je i istakao da će Izrael nastaviti da pomaže po potrebi.

Misija Emanuela Makrona

Olaf Šolc je možda odustao od razgovora sa Putinom, ali Emanuel Makron ostaje veran svojoj misiji. Od trenutka eskalacije ukrajinske krize, francuski predsednik pokušao je da se nametne kao osoba koja održava stalni kontakt sa Putinom i jedan od retkih evropskih lidera sa kojima Putin zapravo razgovara.Kao aktuelni predvodnik Evropske unije (Francuska je početkom godine preuzela predsedavanje EU prim.aut.), Makron je nakon posete Moskvi nekoliko puta razgovarao sa ruskim predsednikom.

Međutim, njihovi nedavni pregovori nisu protekli u skladu sa očekivanjima francuskog predsednika.Velike napore je uložio Makron da objasni ruskom kolegi da „laže sebe“ i da će njegova zemlja ostati „izolovanja, oslabljena i pod dugotrajnim sankcijama“. Na neki način, uspeo je da napravi iskorak, obzirom na to da je Putin rekao da nema ništa protiv sastanka u formatu IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju), Rusija i Ukrajina, ali pod uslovom da se on održi putem video konferencije ili van Ukrajine i Rusije.BONUS VIDEO Rusi u oblasti Kijeva

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tngruskitenkovikijevskaoblastam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3177941"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram