"Ratni zločinac da upravlja mestom gde se vrši genocid" Potencijalni vladar Gaze koga Srbi i Arapi pamte po zlu

Dokument koji je objavio izraelski list Haaretz otkriva strukturu nove privremene vlasti, nazvane „Gaza International Transitional Authority“ (GITA).

Prema nacrtu, Gazom bi u naredne tri godine upravljao međunarodni odbor sa sedištem u Egiptu, Jordanu i delimično u samoj Gazi, dok bi Palestincima bila poverena samo uloga izvršitelja na terenu, bez stvarne političke moći.

Na čelu ove hijerarhije našao bi se sam Bler, koji bi bio zadužen za diplomatiju sa ključnim akterima – Izraelom, Egiptom i Sjedinjenim Državama. Iako plan formalno predviđa da Gaza na kraju bude predata Palestinskoj upravi, vremenski okvir za taj proces nije jasno definisan.

Ko bi sedeo u Blerovom odboru

U dokumentu se pominju imena potencijalnih članova odbora, poput Sigrit Kag iz Ujedinjenih nacija, američkog milijardera Marka Rouana, egipatskog biznismena Nagiba Savirisa, kao i Arjea Lajtstouna, povezanog sa tzv. „Gaza Humanitarian Foundation“. Plan predviđa da odbor broji sedam do deset članova, uz „snažno muslimansko prisustvo“ kako bi se obezbedio legitimitet u regionu.

Ispod odbora bi funkcionisala izvršna sekretarijat GITA, pet komesara zaduženih za različite sektore, a tek na najnižem nivou nalazila bi se Palestinska izvršna vlast, kao „neutralno, profesionalno telo“.

Bezbednosni aspekt: strane trupe u Gazi

Posebno osetljiv deo plana odnosi se na bezbednost. GITA bi imala nadležnost nad tri agencije: zaštitnom jedinicom sastavljenom od elitnih međunarodnih i arapskih kadrova, civilnom policijom pod kontrolom Palestinaca, ali i najvažnijom – međunarodnim stabilizacionim snagama.

Ove snage imale bi zadatak da kontrolišu granice, sprečavaju krijumčarenje oružja i sprovode „ciljane operacije“ protiv palestinskih oružanih grupa. U prvoj godini, većina međunarodnih zvaničnika ne bi ni boravila u Gazi, već u El-Arišu, Kairu i Amanu, dok se tek od treće godine predviđa stabilna lokalna administracija.

Budžet za upravljanje predviđen je na 90 miliona dolara u prvoj godini, 133,5 miliona u drugoj i 164 miliona u trećoj, bez troškova rekonstrukcije i humanitarne pomoći.

Uloga kontroverznog GHF-a

Posebno zabrinjava uloga organizacije „Gaza Humanitarian Foundation“ (GHF), koju su osnovale Sjedinjene Države i Izrael, kako bi potisnule Ujedinjene nacije i druge međunarodne humanitarne aktere iz pojasa Gaze. Upravo na lokacijama GHF-a, prema izveštajima, stotine gladnih Palestinaca – među njima i dece – ubijene su od strane izraelskih vojnika i američkih plaćenika.

GHF je tesno povezan sa planom tzv. „Gaza Riviera“, a u njegov rad upletene su i velike konsultantske kompanije poput „Boston Consulting Group“ (BCG). Ova firma je u julu priznala pred britanskim parlamentarnim odborom da su neki njeni američki zaposleni zaobišli interne kontrole rizika kako bi učestvovali u projektima vezanim za GHF i „posleratnu rekonstrukciju“ Gaze, piše Al Jazeera.

Za mnoge posmatrače, prisustvo takve strukture ukazuje na pokušaj neokolonijalnog preuzimanja Gaze, gde bi ključne poluge moći i finansija ostale u rukama stranaca, dok bi Palestinci bili svedeni na puko administrativno osoblje.

Zašto je Toni Bler kontroverzan?

Plan je odmah izazvao burne reakcije. Kritičari podsećaju da je Bler, kao britanski premijer, 2003. godine podržao američku invaziju na Irak na osnovu lažnih tvrdnji o oružju za masovno uništenje. U arapskom svetu i delu evropske javnosti on se i dalje označava kao „ratni zločinac“.

Njegovo desetogodišnje vođstvo Velike Britanije obeleženo je upravo ratom u Iraku, koji je odneo stotine hiljada života i destabilizovao ceo Bliski istok. Ni u ulozi izaslanika „kvarteta“ (UN, SAD, EU i Rusija) za Bliski istok, koju je obavljao od 2007. do 2015, nije ostavio pozitivne rezultate – Palestinci ga optužuju da je više pomagao Izraelu nego što je radio na stvaranju palestinske države.

Stoga mnogi analitičari smatraju da je upravo Bler poslednja osoba kojoj bi trebalo poveriti vođenje postratne Gaze.

Vesti o Bleru prokomentarisao je i grčki ekonomista i nekadašnji ministar Janis Varufakis.

"Klasični Bler. Sada predlaže sebe za namesnika Carstva u Gazi. Sam ratni zločinac, traži petogodišnji mandat da upravlja mestom izraelskog genocida u ime Donalda Trampa, u najboljoj tradiciji belih kolonijalnih naseljeničkih projekata", napisao je Varufakis na mreži X.

Bler kao savetnik Aleksandra Vučića

Toni Bler je dobro poznat i srpskoj javnosti. Nakon što je bio jedan od glavnih političkih zagovornika NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, on je, paradoksalno, deceniju i po kasnije postao savetnik tadašnjeg premijera, a kasnije predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.

Njegova organizacija „Tony Blair Associates“ učestvovala je u projektima poput „Delivery Unit“, sa ciljem da unapredi efikasnost rada vlade i ubrza reforme. Bler je više puta dolazio u Beograd i sastajao se sa Vučićem, naročito u kontekstu evropskih integracija i digitalizacije državne uprave.

Međutim, detalji tog angažmana nikada nisu do kraja obelodanjeni – javnost nije saznala koliki su troškovi i koji su konkretni rezultati. Upravo zbog toga, kao i zbog njegove ratne prošlosti, Blerovo prisustvo u Beogradu izazivalo je podozrenje i žestoke kritike.