U svakom ratu je oružje neprijatelja dragoceno. Ne samo kako bi se popunio sopstveni arsenal, već i zbog novih tehnoloških dostignuća vojne industrije. I Ukrajinci detaljno analiziraju bogat plen.
„Rusi se trenutno takmiče sa zapadnim zemljama u snabdevanju Ukrajinom naoružanjem“, šali se brigadir Oleksandar Saruba iz Centra za ispitivanje osvojenih sistema naoružanja Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine.
Tenkovi, oružje, municija…
Spisak je dugačak i uključuje artiljerijske sisteme, tenkove, oklopna vozila i druga vozila – zaplenjena je čak i mobilna sauna. Mnogo toga je dragoceno za borbu koja se vodi, na primer u elektronskom ratu i protivvazdušnoj odbrani. Ali većina je „malo“ oružje, odnosno oružje pešadijskih jedinica kao što su pištolji i minobacači. Toga već ima nekoliko hiljada komada.
Oružja pada u ruke ukrajinskih vojnika najčešće u ofanzivnim operacijama. Što se brže napreduje, veća je verovatnoća da će Rusi prvo gledati da spasu sopstvenu kožu i da će ostaviti svoju opremu, često sa samo minimalnim oštećenjima. Osim toga, ruski vojnici ostavljaju oružje i opremu često samo zbog manjih kvarova, objašnjava Saruba.
Sudbina te vojne opreme zavisi od stanja u kom se nalazi: ako se može koristiti, ona se evidentira i daje se dozvola za njeno korišćenje u borbi. Oštećeno i neispravno oružje se popravlja, a ako vojnici jedinice koja ga je osvojila nemaju iskustva s tim sistemom, organizuje se obuka, prenosi Dojče vele.
Vojnik ove specijalne tehničke službe nam objašnjava kako je 95. ukrajinska desantna jedinica u oslobađanju Izjuma osvojila najnoviji sistem višecevnog raketnog bacača Grad. Nakon popravke sada je u borbi protiv Rusa. U ruke im je pala i ruska haubica 2A65 Msta-B koja je doduše bila još u arsenalu SSSR-a, ali su je Rusi modernizovali.
Na isti način se dolazi i do odgovarajućie municije: „Kad smo prešli reku Oskil skupljali sve što smo našli, na stotine granata“, kaže nam drugi vojnik ove jedinice.
Ruska tehnologija
Velik deo osvojenog oružja su ruski tenkovi – trenutno ih ima više od 300 što bi bilo dovoljno za deset oklopna bataljona, kaže nam Olekandr Saruba. 92. ukrajinska mehanizovana brigada je kod Kupjanska osvojila i mnoštvo ruskih tenkova T-72.
Među njima su i najnoviji modeli T-72 B3M koji su modernizovani 2014. i 2015. objašnjava nam tenkovski stručnjak ove tehničke jedinice. „U poređenju s našim T-64, njihovi tenkovi T-72 su po svojim osobinama mnogo brži, pokretniji i bolje oklopljeni.“ Tenkisti ga cene i iz drugog razloga: „Motor našeg T-64 tako urla da čuti na tri, četiri kilometara. T-72 je mnogo tiši tako da se možete prišunjati neprijatelju koji će ga primetiti tek kod prvog hica“, kaže nam stručnjak.
Mnogo toga Ukrajinci mogu saznati i iz uništene vojne opreme, čak i iz ostataka ispaljenih raketa i oborenih dronova. Tu ima doista zanimljivog, kao što je ruski sistem izviđanja Strelec. To je kompjuter na prsluku vojnika, povezan sa daljinomerom, predajnikom i digitalnim sistemom za prenos informacija. Saruba nam kaže kako se ruski proizvođač hvali da je pomoću njega otkriveno 40% ciljeva na prostoru ratnih dejstava. Kaže da je to preterano, ali dodaje da se tehnološki radi o „zanimljivom otkriću“.
Tehnologija i delovi iz inostranstva
Zanimljive stvari se nalaze i u ruskim oklopnim vozilima. Tamo negde do 2014. kad se Rusija još smatrala partnerom Zapada, bilo je i saradanje vojnih industrija. Tako se u ruskim tenkovima mogu naći i najnoviji optički uređaji i elektronika proizvedena u drugim zemljama.
I ruske rakete često sadrže delove iz inostranstva, najčešće mikroelektroniku, optiku i elektromotore, kaže Saruba.
PROČITAJTE JOŠ:
„Na primer, u (krstarećoj) raketi CH 101 koja se najčešće koristi protiv Ukrajine je nekih 53 delova koji se proizvode u inostranstvu. To važi za čitavu paletu ruskih krstarećih i balističkih raketa. Isto tako u svim artiljerijskim sistemimma neprijatelja, baš kao i u sistemimma elektronskog ratovanja i protivvazdušnoj odbrani su komponente proizvedene u inostranstvu“.
Ukrajinski centar za istraživanje zarobljenog oružja primetio je da Rusija prilagođava svoju proizvodnju na osnovu komponenti koje poseduje ili dobija. Na primer, koristi se elektronika široke upotrebe koja se može programirati – bilo da se radi o mašini za veš ili raketi. U međuvremenu, u izviđačke bespilotne letelice tipa „Orlan-10” ugrađuju se i obične video ili foto kamere, koje su zapravo razvijene za video nadzor privatnih kuća.
„U globalizovanom svetu, elementi su standardizovani i mnogi ih proizvode“, kaže Saruba. Njegov centar često otkriva komponente stranog porekla u ruskom oružju i to dokumentuje. Kako navode u Centru, to je dokaz na kome bi mogle da se zasnivaju sledeće sankcije Ruskoj Federaciji.
BONUS VIDEO: Zelenski u Bahmutu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare