Švajcarska otkriva dugo čuvanu mračnu tajnu: Javnosti će biti predat dosije Mengele

Mengele je pobegao iz Evrope posle Drugog svetskog rata, ali godinama kruže glasine da je proveo neko vreme u Švajcarskoj, iako je za njim bila raspisana međunarodna poternica.

Istoričari su više puta tražili pristup dosijeima, ali su švajcarske vlasti to do sada odbijale.

Mengele je bio lekar koji je služio u nemačkim Vafen SS jedinicama. Bio je raspoređen u logor za istrebljenje Aušvic u nacističkoj okupiranoj Poljskoj, gde je birao one koji će biti odmah poslati u gasne komore – procenjuje se da je umrlo 1,1 milion ljudi, od čega oko milion Jevreja.

Nazvan "Anđeo smrti", takođe je birao zatvorenike, prvenstveno decu i blizance, za sadističke smrtonosne nenaučne navodno medicinske eksperimente bez anestezije, a potom ih takođe slao u smrt.

Posle rata, Mengele je, kao i mnogi visokorangirani nacisti, brzo promenio i uniformu i ime.

Uz pomoć svog lažnog identiteta, izdata mu je putna dokumenta Crvenog krsta u švajcarskom konzulatu u Đenovi, u severnoj Italiji, i koristio ih je da pobegne u Južnu Ameriku.

Crveni krst je namenio dokumenta hiljadama ljudi širom Evrope koji su raseljeni ili ostali bez državljanstva zbog rata, ali su nacisti koji su pokušavali da izbegnu krivično gonjenje takođe uspeli da ih nabave, zbog čega se Crveni krst kasnije izvinio.

Iako je pobegao iz Evrope 1949. godine, Mengele je 1956. godine bio na skijanju u Švajcarskim Alpima sa svojim sinom Rolfom. Ta informacija je poznata od 1980-ih.

Zvanično, potom je ostatak života proveo u Južnoj Americi.

Ali švajcarska istoričarka Regula Boksler se odavno pitala da li je Mengele dopao u Švajcarsku i pošto je međunarodna poternica za njim izdata 1959. godine.

Boksler je, dok je istraživala moguću ulogu Švajcarske kao tranzitne zemlje za beguće naciste, otkrila da je u junu 1961. Obaveštajna služba Austrije upozorila Švajcarce da Mengele putuje pod lažnim imenom i da bi mogao biti na švajcarskoj teritoriji.

U međuvremenu, Mengeleova supruga je iznajmila stan u Cirihu i podnela zahtev za stalni boravak što otvara niz pitanja.

Boksler je mogla da vidi policijske dosijee Ciriha koji su dokazali da je 1961. godine stan stavljen pod nadzor, a policija je čak primetila gospođu Mengele kako vozi svoj Folksvagen, u pratnji neidentifikovanog muškarca.

Ali da li je to bio njen muž? - piše BBC.

Hapšenje traženog ratnog zločinca, kao što je to bio slučaj sa Mengeleom 1961. godine, uključivalo bi švajcarsku federalnu policiju, te je Boksler 2019. godine podnela zahtev Švajcarskom federalnom arhivu da vidi dosijee, ali je odbijena.

Dosijei o Mengeleu je zapečaćen sve do 2071. godine iz razloga državne bezbednosti i radi zaštite njegove šire porodice.

Odbijen je i zahtev istoričara Žerar Vetštajn koji je 2025. godine tražio da vidi dosijee, te je on zbog toga tužio švajcarske vlasti.

I tada je Švajcarska federalna obaveštajna služba konačno promenila mišljenje. U saopštenju ovog meseca, koje sugeriše da bi se na potpunu transparentnost moglo još čekati, navedeno je: "Apelantu će biti odobren pristup dosijeima, pod uslovima i zahtevima koji tek treba da budu definisani".

Nisu svi sigurni da će dosijei otkriti mnogo o samom Mengeleu.

Saša Zala, predsednik Švajcarskog društva za istoriju, "apsolutno je siguran da nema ničeg relevantnog o Mengeleu" u dosijeima, ali misli da bi moglo biti referenci na stranu obaveštajnu službu ili strane doušnike.

Do kraja pedesetih godina prošlog veka, izraelski Mosad je aktivno pratio odbegle nacističke ratne zločince, a Zala sumnja da su možda bili u kontaktu sa Švajcarcima. To bi švajcarskim vlastima dalo osnova da dosijee drže zapečaćenim, a i da se osetljive informacije vezane za strane obaveštajne agencije rediguju.

Drugi istoričari, poput Jakoba Tanera, kažu da tajnost dosijea otkriva više o Švajcarskoj nego što bi ikada mogli da urade o Mengeleu: "To je sukob državne bezbednosti i istorijske transparentnosti, a bzebednost često preovladava u Švajcarskoj".

Taner je bio član Bergijeve komisije 1990-ih koja je ispitivala odnose neutralne Švajcarske sa nacističkom Nemačkom, posebno ulogu švajcarskih banaka.

On je veoma upoznat sa švajcarskom osetljivošću i stidom zbog njene uloge u Drugom svetskom ratu, kada su jevrejske izbeglice odbijane na granici, dok su švajcarske banke čuvale novac jevrejskih porodica koje su kasnije umrle u nacističkim koncentracionim logorima.

Taner smatra da je verovatno da je Mengele bio u Švajcarskoj 1961. godine.

Traženi nacistički ratni zločinac Adolf Ajhman uhapšen je od strane Mosada u Argentini 1960. godine, a postoje dokazi da su i drugi nacisti koji su pobegli u Južnu Ameriku mislili da su i oni tamo u opasnosti i da bi im bezbednija mogla biti Evropa, gde su im ostali prijatelji i rođaci.

Jednom istoričaru u Bergijevoj komisiji je bilo dozvoljeno, nakratko, da pogleda neke od Mengeleovih dosijea 1999. godine i zaključio da je nemoguće dokazati ili opovrgnuti njegovo prisustvo na švajcarskoj teritoriji. Ali to je bilo samo nekoliko redova u izveštaju od 24 toma.

Nije određen datum za objavljivanje dosijea, a izjava Federalne obaveštajne službe o "uslovima i zahtevima" zvuči zloslutno istoričaru Vetštajnu: "Bojim se da ćemo dobiti dosijee u kojem je tekst više zacrnjen nego čitljiv", rekao je on.

Bohsler brine da će dosijei biti u velikoj meri redigovani.

Mengele je decenijama bio predmet misterije, glasina i zavera. Nije uhapšen, a kamoli osuđen za svoje strašne zločine. Kada je umro u Brazilu 1979. godine, sahranjen je pod lažnim imenom.

Ali glasine su nastavile da kruže. Godine 1985. njegovo telo je ekshumirano, i konačno je 1992. DNK testiranje potvrdilo da je to bio on.

"Možda nikada nećemo doći do prave istine", kaže Vetštajn, "nikada nećemo znati da li je bio ovde ili ne... ali možda možemo imati barem jasniju predstavu"; zaključuje BBC.