Endru Vilson, profesor ukrajinskih studija na Unverzitetskom koledžu u Londonu i autor knjige "Belorusija: Poslednja evropska diktatura", napisao je za Gardijan komentar na temu novonastalih dešavanja oko beloruskog predsednika Alekandra Lukašenka i njegovog obračuna sa političkim neistomišljenicima.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ovo su bila užurbana vremena za odmetničku državu Belorusiju. Proteklih dana, opozicioni aktivista, Vitalij Šišov pronađen je mrtavu Kijev, obešen o drvo. Šišov je bio na čelu nevladne organizacije koja je Belorusima pomagala da pobegnu o sve veće represije kod kuće, a sam je pobegao 2020. godine.
Olimpijska trkačica na 200 metara Kristina Timanovska izbegla je da se ukrca na avion kako bio otputovala kući iz Tokija, a Poljska joj je odobrila humanitarnu vizu. Komesarka EU za unutrašnje poslove, Šveđanka Ilva Johanson, odletela je u Litvaniju kako bi pokušala da nnešto učini po pitanju ogranizovanog beloruskog državnog organizovanog krijumčarenja migranta preko granice kod svog suseda (vlada u Minsku je optužena za organizovanje letova iz Bagdada za Belorusiju: migrante vodiči vode do granice, a cela operacija se oglašava na društvenim mrežama).
Postoji li obrazac? Otmica aviona Rajanerau u maju i hapšenje aktiviste društvenih mreža Romana Protaševiča bili su upozorenje svim protivnicima u inostranstvu da nikada neće biti bezbedni. Dokumeti i snimci koji su procurili pokazuju da je belorusko rukovodstvo, navodno 2012. godine planiralo ubistva u Nemačkoj. Iste godine, ono što se još naziva beloruskim KGB-om, je za drugog migranta novinara Pavela Šeremeta reklo da je ‘bol u zadnjici’, ‘istakavši da predsednik čeka ovu operaciju’.
Šeremetovo ubistvo bombom u automobilu u Kijevu 2016. godine ostaje nerazjašnjeno. Još jedno curenje informacija navodi da je predsednik Aleksandar Lukašenko navodno pretio izgradnjom koncentracionihh logara sa bodljikavom žicom u Belorusiji.
Od hapšenja, Protaševič se pojavio ne samo jednom, već nekoliko puta u video zapisima, zajedno sa sve histeričnijom propagandom o oružanim udarima i smicalicama protiv predsednika.
Lukašenko možda nije čitao mnoge biografije Ričarda Niksona, ali čini se da testira teoriju „ludaka“ spoljne politike nekadašnjeg predsednika SAD-a, prema kojoj su nepredvidivost i ishitreno ponašanje zapravo prednost, uznemirajući protivnike, pa čak i saveznike. U ovom slučaju, mekše države EU biće zabrinute da li su sankcije koje su trenutno na snazi protiv Belorusije vredne truda. Čini se da je na meti Vladimir Putin. On i Lukašenko su se mnogo puta sastali od lažnih izbora i masovnih protesta 2020. godine u avgustu, ali je Putin više puta odbijao da mu upiše blanko ček. Drugi razlog za izazivanje sukoba sa zapadom jeste približavanje Putinu.
Beloruska piratska država sada je višestruko hajdučka. Prinuda je toliko daleko od skale da zapad ne zna kako da odgovori. Prema podacima iz juna 2021. godine, u zatvoru se nalazi čak 526 političkih zatovrenika sa skoro 4.700 suđenja od prošlogodišnjih lažnih izbora.
Specijalni izvestilac UN za ljudska prava za Belorusiju Anais Marin izvestila je Savet bezbednosti da je 35.000 ljudi uhapšeno od avgusta 2020. godine. Raste izbeglička kriza: poput Protaševiča, koji je bio smeštan u Varšavi, Šišov i sada Timanovskaja samo su troje od desetine hiljada koji su napustili Belorusiju od avgusta 2020. godine. Spoljnopolitika nepredvidivost je svuda. U junu je Belorusija izašla iz istočnog partnerstva EU, budući da je bila osnivač od 2009. godine. U julu, Lukašenko je zatvorio granicu sa Ukrajinom, navodeći priče o nepostojećem švercu oružja i zapretivši da će otvoriti drugi front u ratu Ukrajine sa ruskim punomoćnicima na istoku. Lukašenko je zapretio da će EU preplaviti drogom, ali i migrantima.
Ekonomska piraterija može biti sledeća. Ekonomija je u stanju opstanka, ali postoje zabrinjavajući izveštaji da je preživala elita zgrabila sve što donosi profit. Ruska reč za ovo je reiderstvo – ne samo korporativno prepadanje, već i fizičko preuzimanje. Umiruća ekonomija pogoršala bi problem izbeglica i mentalitet opsade režima.
Šta da se radi? Boris Džonson se 3. avgusta sastao sa opozicionom liderkom Svetlanom Tihanovskom ali njegove tople reči da je Velika Britanija „na vašoj strani“, nisu se mnogo prebacile. Mrežni istražitelji Bilingketa rekli su da će ispitati slučaj Šišov.
Beloruskim disidentima je potrebna odgovarajuća zaštita kada su u inostranstvu. Litvarniji je potrebna pomoć u nadzoru šumske granice. Smrti Šišova i Šeremeta u Kijevu podvlače važnost pomoći Ukrajini u reformi i modernizaciji njenih snaga bezbednosti. Velika Britanija takođe bi trebalo da pogleda imovinu ruskih i beloruskih oligarha iz Londona koji podržavaju režim. Bez obzira na to da li je njegovo ludilo proračunato ili ne, diktatoru zemlje više se ne može dozvoliti da deluje tako nekažnjeno“, naveo je profesor Endru Vilson u svom tekstu u Gardijanu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar