Pred prodavnicama modnog trgovačkog lanca H&M u Moskvi stvorili se ogromni redovi, nakon što su poslovnice H&M-a u ruskoj prestonici danas otvorile svoja vrata poslednji put kako bi rasprodale inventar pre potpunog povlacenja te kompanije iz Rusije.

Veliki redovi ljudi viđeni su danas ispred prodavnice H&M u moskovskom Aviapark šoping centru, preneo je ''Moskov tajms''.

#UkraineRussianWar#Ukraine#Russia

Moscow: The queue in front of H&M pic.twitter.com/Eddqk2cMXa

— 🛰️ (@EUFreeCitizen) August 2, 2022

Veliki redovi viđeni su i ispred prodavnice H&M u moskovskom Metropolis šoping centru

Povlačenje iz Rusije, šestog najveceg tržišta za H&M, koštaće tu multinacionalnu kompaniju sa sedištem u Švedskoj oko 200 miliona americkih dolara, što će takođe dovesti u neizvesnost oko 6.000 zaposlenih.

Kompanija H&M saopštia je 18. jula da je odlučila da potpuno prekine poslovanje u Rusiji, pridruživši se rastućoj listi stranih preduzeća koja napuštaju tu zemlju.

Ovaj multinacionalni brend je suspendovao poslovne aktivnosti u Rusiji početkom marta, nakon napada Moskve na Ukrajinu.

Rusija je bila šesto najveće tržište H&M-a, na kojem je kompanija povećavala broj prodavnica dok ih je na mnogim drugim tržištima smanjivala, preneo je ranije Rojters.

Kanada će finansirati sa 40 miliona dolara projekt Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) namenjen da delimično nadoknadi razaranje opreme za skladištenje žitarica zbog rata u Ukrajini, saopštio je danas FAO.

Sa tim finansiranjem trebalo bi da se omogući skladištenje dodatnih 2,4 miliona tona žitarica između 2022. i 2023. godine, i predvidja se isporuka dodatne tehničke opreme naveo je FAO, u vreme kada počinje odlučujući period žetve zimskih kultura žitarica, i uljanih zrna.

Ukrajinska vlada procenjuje da je u kapacitetu skladištenja od ukupno 75 miliona tona 14 odsto opreme oštećeno ili uništeno, 10 odsto se nalazi na teritorijama pod ruskom okupacijom, a 30 odsto je puno sa 22 miliona tona od žetve 2021. i čeka izvoz iz silosa na Crnom moru, naveo je FAO.

Sa finansiranjem UN doneće se privremene i trajna rešenja skladištenja žitarica. ; Ta pomoć se dodaje na prethodnih 17 miliona dolara koje je početkom jula dala vlada Japana da bi se osiguralo skladištenje milion tona žitrica.

Cilj UN organizacije je da nadoknadi deo gubitaka u kapacitetu skladištenja vezano za sukob.

Pentagon je danas demantovao tvrdnje Rusije da je od početka sukoba u Ukrajini ruska vojska uništila šest američkih raketnih sistema HIMARS.

U izveštaju agencije Intefaks se navodi da je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu danas izjavio da je Rusija uništila sisteme HIMARS, prenosi Rojters.

"Svesni smo ovih najnovijih tvrdnji ministra Šojgua i one su ponovo očigledno lažne. Ono što se dešava jeste da Ukrajinci koriste sa razarajućom preciznošću i efikasnošću napredne raketne sisteme koje su im SAD, naši saveznici i partneri obezbedili za odbranu od ruske brutalne, zločinačke invazije", rekao je Tod Brisil, vršilac dužnosti portparola Pentagona.

Šojgu je rekao i da je Rusija od početka sukoba u Ukrajini uništila pet protivbrodskih raketnih sistema Harpun i 33 haubice M777, ali Rojters nije mogao da proveri tačnost tih izveštaja.

Zvaničnici Ukrajine kažu da ukrajinske snage koriste desetak sistema HIMARS, čija su preciznost i veliki domet omogućili Kijevu da smanji nadmoć ruske artiljerije.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski večeras je u svom noćnom video-obraćanju naciji situaciju u istočnom regionu Donjeck, koja je pod snažnim napadima ruskih snaga, opisao kao pakao.

„Napadi na Pisku i Avdijivku su pakao koji ne mogu opisati rečima. Usprkos pošiljkama američkih raketa, još uvek ne možemo da potpuno slomimo rusku nadmoć u artiljeriji i ljudstvu“, rekao je Zelenski, prenosi “Kijev independent“.

Opširnije pročitajte u posebnoj vesti.

Vašington je objavio nove ekonomske sankcije protiv ruskih firmi i oligarha bliskih predsedniku Vladimiru Putinu, među kojima i protiv Andreja Gurjeva koji u Londonu ima najveću privatnu imovinu iza Bakingemske palate.

„Putinovi saveznici su se obogatili i finansirali bogate načine života“, rekla je američka ministarka finansija Džanet Jelen u saopštenju.

Predsednik SAD Džo Bajden dao je uveravanja da će ministarstvo finansija upotrebiti „sve alatke na raspolaganju da osigura da ruske elite i oni koji podržavaju Kremlj snose odgovornost za svoje saučesništvo u ratu koji je koštao nebrojeno mnogo života“.

Biro za kotnrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija je tako zamrzlo imovinu Andreja Gurjeva osnivača firme za đubrivo Fosagro, „bliskog saradnika“ Vladimira Putina i bivšeg člana ruske vlade.

Oligarh je vlasnik palate Vitanherst u Londonu, druge najveće privatne rezidencije u Londonu, posle Bakeingemske palate. Protiv njega je Britanija već uvela sankcije.

Njegova jahta Alfa Nero kupljena za 120 miliona dolara 2014. godine koja polovi pod zastavom Kajmanskih ostrva takođe je na meti američkog ministarstva finansija. Ministarstvo je navelo da je brod deaktivirao uređaje za geolokalizaciju da bi izbegao zaplenu.

Kompanija Fosagro međutim nije na meti sankcije pošto su dozvoljene transakcije vezane za đubrivo i druge poljoprivredne proizvode.

Sin Andreja Gurjeva koji ima isto ime i već je na meti sankcija u više zemalja takođe je uključen u američke sankcije.

Na novom spisku je takođe metalurška firma Magnitogorsk, (MMK) jedan od najvećih proizvođača čelika na svetu, koja doprinosi ruskom budžetu, kao i dve filijale njenog glavnog akcionara oligarha Viktora Rašnikova.

Sankcije su uvedene za još tri oligarha i ruske javne firme i 24 ruskih entiteta vezanih za odbranu i tehnologiju.

"Ruski rat protiv Ukrajine je genocid za uništenje njenog naroda", rekao je ambasador Ukrajine u Srbiji Vladimir Tolkač na susretu raseljenih iz Ukrajine sa novinarima u Beogradu. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, tu zemlju napustilo je pet miliona građana. Deo njih prihvaćen je u našoj zemlji. Ovo su njihove priče.

Posle sto šezdeset dana rata, njih petoro i dalje pamte svaki detalj tog jutra koje je promenilo sve.

Mariju iz Kijeva probudile su eksplozije. Preko Moldavije, stigla je do Srbije, gde njen život počinje ispočetka, drugi put.

Opšrinije pročitajte ovde.

Prvi brod sa ukrajinskim žitaricama od početka ruske invazije 24. februara stigao je večeras kod severne obale Istanbula na Crnom moru, saopštili su novinari Frans presa.

Brod "Razoni" koji je krenuo juče ujutro iz Odese na jugu Ukrajine sa 26.000 tona kukuruza namenjenog Libanu treba noćas da ostane kod turske obale a sutra ujutru će na ulasku u Bosfor inspekciju na njemu izvršiti medjunarodni tim, saopštilo je tursko ministarstvo odbrane.

Brod plovi pod zastavom Sijera Leonea.

Ruski, ukrajinski, turski i zvaničnici UN pregledaće brod. Inspekcije su deo sporazuma koji su Moskva i Kijev potpisale uz posredovanje UN i Turske o izvozu žitarica.

U okviru sporazuma od 22. jula o isporukama, koje uključuju rusko žito i djubrivo, uspostavljeni su sigurni koridori kroz minirane vode oko ukrajinskih luka.

U novoj rundi sankcija protiv ruske elite nalazi se i žena koja se u novinskim izveštajima pominjala kao dugogodišnja partnerka ruskog predsednika Vladimira Putina, javlja AP.

Ministarstvo finansija SAD saopštilo je danas da je zamrzlo vizu Alini Kabajevoj, nekada olimpijskoj gimnastičarki i bivšoj članici Državne Dume, a uvedena su joj i pojedina imovinska ograničenja.

Ministarstvo je navelo da je ona na čelu ruske državne medijske kompanije koja promoviše rusku invaziju na Ukrajinu.

Više o ovome pročitajte u posebnoj vesti.

Gasna turbina za gasovod Severni tok 1, koja je bila u žiži produbljivanja energetskog sukoba sa Rusijom, nalazi se u Nemačkoj posle redovnog servisiranja u Kanadi, i nemački kancelar Olaf Šolc namerava sutra lično da je vidi, saopšteno je iz kompanije Simens Enerdži.

Rusija je navela probleme sa turbinom kao razlog za prekid isporuka gasa preko gasovoda Severni tok 1, glavne linije za snabdevanje Evrope ruskim gasom, navodi Rojters.

Iz kompanije Simens Enerdži je potvrđeno da će kancelar Šolc sutra posetiti lokaciju u Milhajman der Ruru, na severozapadu Nemačke, gde se turbina trenutno nalazi.

"On (Šolc) će, zajedno sa našim izvršnim direktorom Kristijanom Bruhom, pogledati turbinu koja je servisirana u Kanadi za potrebe gasovoda Severni tok 1 i koja je sada spremna za dalji transport u Rusiju", navodi se u pozivu na sutrašnji događaj koji je nemačka kompanija uputila medijima.

Viši rukovodilac u ruskom gasnom gigantu Gaspromu izjavio je prošle nedelje da isporuka turbine Nemačkoj, posle završenog servisiranja u Kanadi, nije u skladu sa ugovorom i od tada je bilo nejasno gde se turbina tačno nalazi.

Evropska unija osporava argumente Rusije i Gasproma da su problemi sa turbinama razlog za naglo smanjenje količina gasa koji se isporučuje kroz gasovod Severni tok 1, kojim se iz Rusije, ispod Baltičkog mora, gas trasportuje u Nemačku.

Smanjenje isporučenih količina gasa povećalo je rizik od nestašice i racionalizacije gasa u Evropi ove zime.

Grupa ruskih vojnika optužila je svoje zapovednike da su ih strpali u zatvor u istočnoj Ukrajini nakon što su odbili da se bore, javlja Gardijan dodajući da se radi o retkom slučaju javnog iskazivanja nezadovoljstva u redovima ruske vojske zbog invazije na Ukrajinu.

Maksim Grebenjuk, pravnik koji vodi moskovsku organizaciju Vojni ombudsman, rekao je da su najmanje četiri ruska vojnika podnela pismene žalbe glavnom tužitelju, u kojima traže kaznu za svoje nadređene koji su naredili njihovo zatvaranje.

„Već sad imamo popis od 70 ruskih vojnika koje su držali kao zatvorenike. Ukupno je zatvoreno oko 140 vojnika“, rekao je Grebenjuk, koji zastupa vojnike.

Opširnije pročitajte u posebnoj vesti.