Školska godina u Ukrajini uz zvuk zvona i sirena, seoska škola bila skrovište

U Kijevu je danas zbog početka školske godine na ulicama pojačano prisustvo policije, a u Odesi će deo dece nastavu pohađati onlajn, jer tamošnje škole ne ispunjavaju bezbednosne uslove – nemaju sklonište.Osim zvuka školskog zvona, deca iz Ukrajine navikla su se i na zvuk sirena za vazdušnu opasnost, nakon kojih je neophodno da odmah odu u najbliže sklonište.Na samom severu zemlje, u selu Jagidne, 60 kilometara od granice sa Belorusijom, seoska škola je tokom rata imala potpuno drugačiju ulogu. Na početku invazije Rusije na Ukrajinu, ruske trupe su upale u selo, a 366 stanovnika se sakrilo u podrum škole veličine 200 metara kvadratnih, gde su ostali zarobljeni do 31. marta. Među njima je bilo 11 dece.Novinska agencija Beta danas je obišla selo i školu u kojoj su, u nehumanim uslovima, stanovnici sela Jagidne 28 dana crtali recke na zidu i brojali dane do dolaska ukrajinske vojske.Ruski vojnici su im odmah oduzeli telefone tako da su sve vreme bili odsečeni od sveta. Školske table i tanki dušeci postali su kreveti, a kofe su postale toaleti. Jedanaest starijih osoba preminulo je u skrovištu zbog nedostatka kiseonika. Njih su iz podruma iznosili u etapama, kada im je bilo dozvoljeno. Prema rečima stanovnika sela Jagidne, nisu imali dovoljno lekova i vode, kao ni struju, koristili su samo baterijske lampe dok su imali baterija koje su vadili iz dečjih igračaka.Hranili su se namirnicama koje su sa sobom poneli u tamu školskog podruma.

Ivan Poljhulj (62), koji je u podrumu bio sa suprugom, dva sina i dvoje unuka (17 i 10), rekao je srpskim novinarima da su ljudi ne samo fizički, nego i psihički teško podnosili uslove u kojima su boravili.„Danas je okolo zelenilo, a kada smo mi izašli iz podruma bilo je mračno i depresivno, puno djubreta, zbog čega je bilo još teže“, rekao je Poljhulj i dodao da su se mnogi onesvestili kada su izašli na čist vazduh.Naveo je da su svi, koji su umrli, pred smrt gubili razum, i da su deca padala u nesvest.„Od dugog sedenja naduvale su nam se noge, a onda su se na nogama otvarale rane. Nismo imali lekove i ljudi i deca su se često razboljevali“, kazao je Poljhulj.Ruski vojnici, koji su za vreme okupacije sela boravili u kućama meštana, ostavili su, prema Ivanovim rečima, mine u kućama ljudi, kao i na izlazu iz sela.„Tako su ljudi stradali. Jedan automobil je eksplodirao kada su ljudi pokušali brzo da pobegnu iz sela. Zato su neki ostali još dve nedelje u skloništu u školi jer su se plašili da idu kući“, rekao je Poljhulj.On je kazao i da su, osim loših uslova, ruski vojnici maltretirali ljude i psihički, ponižavali ih i govorili da je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kapitulirao. Medjutim, kako navodi, znali su da to nije tačno jer su videli da vojnici ne idu odatle i da se front ne pomera.Sedmoro ljudi u selu je streljano. Sada se u selu čuje graja dece uprkos ruševinama koje ih svakog dana podsećaju na mart, a volonteri lokalnom stanovništvu pomažu da obnavljaju svoje kuće.Prvi septembar je za većinu dece u Evropi simbol početka nove školske godine, ali ove godine deca jedne evropske države - Ukrajine, polaze u školu u uslovima rata koji je počeo 24. februara.BONUS VIDEO: Devojčica Vlada - najtužnija priča iz jednog ukrajinskog skloništa

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apnajpotresnijapricaizukrajinskogsklonistagp2-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3152710"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram