U Evropi se širi bolest iz noćne more: Mađarska i Slovačka u vanrednom stanju, šire se teorije o bioterorizmu

Prvi slučaj slinavke i šapa u Mađarskoj posle 50 godina zabeležen je početkom marta na farmi goveda u blizini granice sa Slovačkom. Od tada je virus potvrđen kod stoke na još tri farme u Mađarskoj i šest farmi u Slovačkoj. Zbog toga su nadležne službe hitno počele vakcinaciju stoke, kako bi se sprečilo dalje širenje pre eventualnog uništavanja zaraženih grla.

Slovačka je proglasila vanredno stanje, uvela granične kontrole i formirala krizni centar uz podršku policije, vojske i vatrogasaca – kako na terenu, tako i iz vazduha.

Međutim, virolog Jirži Černi sa Češkog univerziteta za prirodne nauke u Pragu upozorava da za tvrdnje o namernom širenju virusa ne postoje nikakvi konkretni dokazi.

„Prema mojim saznanjima, nema nikakvih dokaza koji bi ukazivali na to da je u pitanju bioteroristički napad,“ izjavio je Černi.

„To ne znači da ne treba razmotriti sve moguće scenarije, ali oni moraju biti temeljno ispitani, a ne pretpostavljani bez ikakve osnove“.

Slinavka i šap je najstrašnija bolest koja može pogoditi stoku širom sveta. Iako retko izaziva smrt, veoma je zarazna za preživare poput krava, svinja, ovaca i koza. Izaziva visoku temperaturu, gubitak apetita i bolne plikove po ustima i papcima, zbog čega se čitava stada obično moraju eutanazirati. Ujedno se uspostavljaju izolacione zone kako bi se sprečilo širenje zaraze.

Ova bolest ima potencijal da ozbiljno ugrozi poljoprivredu. Tokom epidemije u Velikoj Britaniji 2001. godine, država je pretrpela štetu od preko 15 milijardi evra, a tada je ubijeno više od šest miliona životinja kako bi se bolest suzbila.

Nemačka je takođe prijavila slučaj u januaru, ali je zaraza brzo stavljena pod kontrolu.

Černi ističe da je najverovatnije reč o slučajnom prenošenju virusa: „Virus se može preneti preko kontaminirane obuće, odeće, opreme, pa čak i perja migratornih ptica. Slični slučajevi nenamernog unošenja virusa već su zabeleženi u prošlosti“.

Teorije o „namernom napadu“

Ipak, šef kabineta mađarskog premijera Viktora Orbana, Gergeli Guljas, prvi je otvoreno pomenuo mogućnost da je reč o biološkom napadu.

„U ovom trenutku ne možemo isključiti da virus nije prirodnog porekla i da možda imamo posla sa veštački stvorenim virusom,“ rekao je Guljas na konferenciji za novinare. Dodao je da se ova sumnja temelji na informacijama iz jedne strane laboratorije, ali da ti podaci još nisu potvrđeni.

Guljas je istakao da bi nadležni stručnjaci trebalo da istraže sve mogućnosti, uključujući i „namerni napad“.

Dan kasnije, sličnu izjavu dao je i slovački ministar poljoprivrede Richard Takač, koji je u intervjuu na Jutjubu rekao da i Slovačka razmatra mogućnost bioterorizma.

„Postoje različite spekulacije i pitanja koja se i kod nas postavljaju. Ista pitanja postavlja i Evropska komisija,“ rekao je Takač. „Mogu da potvrdim da se u zvaničnim dokumentima nakon sastanaka na evropskom nivou bioterorizam pominje kao jedan od mogućih scenarija. Da je neko možda namerno uneo virus. Istraga je u toku“.

Evropska komisija nije želela da komentariše Takačevu izjavu, ali je saopštila da aktivno sarađuje sa državama članicama na utvrđivanju porekla virusa.

„Ne možemo da komentarišemo. Komisija intenzivno radi sa zemljama članicama na pronalaženju izvora zaraze. Virus se trenutno izoluје i sekvencira u referentnoj laboratoriji EU, što bi moglo pomoći u rasvetljavanju njegovog porekla. Još je rano za spekulacije“, saopštio je portparol Komisije za Politico.

U međuvremenu, više zemalja preduzima dodatne mere predostrožnosti: Austrija i Češka pojačale su granične kontrole, dok je Velika Britanija zabranila unošenje mesa i mlečnih proizvoda iz EU u ličnom prtljagu.