Šest koraka do Armagedona: Evo kako bi Putin mogao da lansira nuklearni udar koji bi ubio milione

Bivši britanski diplomata Tim Vilasej-Vilasej izložio je kako bi se invazija ruskog predsednika mogla pretvoriti u globalni rat ako njegova vojska doživi kolaps ili pobune pred nemilosrdnim otporom kijevskih snaga, što bi pokrenulo apokaliptični scenario.Komentari penzionisanog šefa Ministarstva inostranih poslova i Komonvelta usledili su nakon pretnje jednog od Putinovih najbližih saveznika, bivšeg predsednika Dmitrija Medvedeva, koji je upozorio da bi, ako Rusija bude potučena u Ukrajini, to izazvalo nuklearni rat sa Zapadom.„Nikome od bednika ne pada na pamet da izvuče sledeći elementarni zaključak: da bi poraz nuklearne sile u konvencionalnom ratu mogao da izazove nuklearni rat. Nuklearne sile nisu izgubile velike sukobe od kojih zavisi njihova sudbina. I ovo bi svakome trebalo da bude očigledno", besneo je Medvedev na Telegramu.

Moskva je potvrdila da su njegove zapaljive primedbe u potpunosti u skladu sa ruskom nuklearnom doktrinom, što je još jedan nagoveštaj da je predsednik Putin spreman da upotrebi oružje za masovno uništenje.Ali, najviši vojni šefovi rekli su za Mejl onlajn da bi ovaj pakleni ishod, iako moguć, bio malo verovatan, jer je bivši šef Kraljevske mornarice, admiral lord Alan Vest rekao: „Ako Ukrajina iznenada razbije Ruse i napreduje u Rusiju, to zaista povećava verovatnoću upotrebe nuklearnog oružja... ali to je malo verovatno".Evo kako je Vilasej-Vilsej tvrdi da bi mogao da izgleda scenario "Sudnjeg dana".Prvi korak: Kolaps ruskih snaga ili pobunaKada je predsednik Putin započeo invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, mnogi su verovali da će jurišati do brze pobede. Ali ukrajinske snage u kombinaciji sa vojnom nesposobnošću ruskih snaga i visokotehnološkim oružjem koje je donirao Zapad, usporili su Putinove ambicije.

Sada, nakon što je već pretrpela niz poraza, čini se da je Putinova vojska u ćorsokaku, a nepotvrđene procene tvrde da je do sada izgubila 100.000 vojnika od početka rata.Vilasej-Vilsej rekao je da bi tako veliki gubici mogli da izazovu pobunu među Putinovim snagama - koje uključuju hiljade regruta i zatvorenika.„Možda još uvek postoje neki ruski vojnici koji veruju u mit svog predsednika o Ukrajini kao nacističkoj državi, ali se sve više moraju pitati zašto podnose značajan rizik i užasne uslove“, napisao je on u članku za londonski istraživački centar za odbranu Rojal Junajted Servises Institut.On tvrdi da su već postojali „neki dokazi o skoroj pobuni” sa iznenadnom evakuacijom iz Harkova na zapadu, koja je podrazumevala „sva obeležja rušenja, sa trupama koje su u žurbi napuštale svoje položaje i ostavljale opremu i lične stvari za sobom”.„Za većinu nas na Zapadu, veliki ruski kolaps bi bio razlog za slavlje, najavljujući brzi kraj rata i ublažavanje nekih ekonomskih efekata koje je sukob izazvao – posebno visokih troškova energije i hrane. Međutim, u stvarnosti, pobuna bi podrazumevala nekoliko dana veoma značajnog rizika“, upozorio je on.

Drugi korak: Ukrajinske trupe potiskuju Ruse na ivicu Donbasa i KrimaI upravo bi u ovih nekoliko dana 'veoma značajnog rizika' mogla da leži sudbina planete.Pošto ruski otpor opada, diplomata je rekao da će Kijevu biti širom otvorena vrata da napreduje i pokuša da povrati Donbas i Krim.U ovom scenariju, penzionisani diplomata je tvrdio da će Moskva učiniti sve što može da uspori ukrajinski pritisak – što bi uključivalo pojačane pretnje upotrebom taktičkog nuklearnog oružja protiv vojske Vladimira Zelenskog.„Vlada Moskve bi bez sumnje postavila ultimatum da Ukrajina ne sme da uđe u oblast Donbasa pod ruskom kontrolom pre 24. februara i, pre svega, da ne sme da uđe na poluostrvo Krim“, dodao je on.„Moskva bi jasno stavila do znanja da je spremna da upotrebi nuklearno oružje da zaštiti 'svoj teritorijalni integritet'“.

Treći korak: Makron i Šolc su upozorili Zelenski da ne ide daljeAli, ukrajinsko napredovanje bi moglo da uplaši neke zapadne saveznike, upozorio je diplomata, čija je karijera bila fokusirana na rešavanje građanskih ratova u Angoli i Mozambiku i mirovnih procesa na Bliskom istoku.On predviđa da će francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc poslati „hitne poruke“ samouverenom predsedniku Zelenskom, apelujući na njega da ne preuzima teritoriju koja je ranije bila pod ruskom kontrolom pre nego što je izvršila invaziju.To bi uključivalo Krim, anektiran 2014. godine, i regione Donjecka i Luganska u Donbasu, gde se separatističke snage koje podržava Rusija bore za kontrolu više od osam godina.Britanija bi mogla da zauzme „čvrstiji“ stav – „ohrabrujući Zelenskog da ponovo zauzme ceo Donbas“, ali da se kloni Krima, osim ako ga ne podrže NATO saveznici G7.Dok bi američki predsednik Džo Bajden „verovatno više naginjao“ sličnoj poziciji kao i Ujedinjeno Kraljevstvo, „svestan da je Krim mnogo osetljivije pitanje“ kao dom ruske crnomorske flote“, dodao je Vilasej-Vilsej.

Četvrti korak: Zelenski "nelsonovski" zatvara oči na molbePa kako bi Zelenski mogao da reaguje? Diplomata tvrdi da bi ukrajinski lider mogao da da svojim trupama „kratak rok do da zauzmu i Donbas i Krim“, dok je lider već nagovestio da neće pregovarati sa Putinom.Ali ukrajinski predsednik bi morao da kupi vreme da njegove snage nastave napredovanje. U ovom slučaju, on bi mogao da se založi pred Parizom i Berlinom da je potrebno 'dan ili dva da zaustavi napredovanje njegove vojske'.„Mogao bi izračunati da bi ovako mogao da zavara lidere Zapada na 72 ili najviše 96 sati“, dodao je Vilasej-Vilsej.Peti korak: Putin je svrgnut u Moskvi i zamenjen šefom FSBTakav potez Ukrajine bacio bi Putina i njegovu vladu u nered, gurajući pretnju nuklearnog rata još bliže.„Moskva bi bila u previranju nakon pobune i gubitka tolike teritorije. Putin bi nesumnjivo okrivio i smenio ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika armije Valerija Gerasimova, ali njegovi otisci prstiju su previše čvrsti u ratu da bi izbegao neke posledice", rekao je penzionisani diplomata.

Posle 12 godina na vlasti, ovo bi mogao biti trenutak kada bi Aleksandar Bortnikov, direktor ruske službe bezbednosti FSB ili Nikolaj Patrušev, prethodni šef FSB, mogao da pokuša da preuzme vlast i „zameni Putina“.„Velika je verovatnoća da bi svaki novi vođa bio iz istog bivšeg KGB kao i Putin", naveo je.Šesti korak: Igra je gotova - novi lider Rusije postaje nuklearniSa pobunom u vojsci, državnim udarom u Kremlju i haosom koji besni u srcu ruskog političkog rukovodstva, ovo bi bio trenutak kada bi se mogle doneti loše ili čak katastrofalne odluke.Među ovim lošim odlukama bio bi potez da se iskoristi nuklearno oružje – nešto što nije viđeno 77 godina otkako je Amerika bombardovala japanske gradove Nagasaki i Hirošimu da bi okončala Drugi svetski rat.„Ovde se mogu doneti loše ili čak katastrofalne odluke. Detonacija nuklearnog uređaja iznad Crnog mora ili iznad centralne Ukrajine kao hitac upozorenja za zaustavljanje ukrajinskog napredovanja mogla bi čak biti na donjem kraju spektra opcija predstavljenih ruskom rukovodstvu u neredu. Novi nacionalistički lider u Moskvi mogao bi tvrditi da su zemlje NATO-a omogućile ukrajinski uspeh i da ih stoga treba posmatrati kao mete“, zaključio je Vilasej-Vilsej.BONUS VIDEO: U padu helikoptera u blizini Kijeva stradalo troje dece i vrh MUP-a

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=upaduhelikopteraublizinikijevastradalotrojedeceivrhmupa-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5138475"]