0
Dešavalo se da Rio Tinto prospe opasne hemikalije na nekoliko svojih lokacija u Кvebeku, a da to nije otkrije pokrajinskoj vladi, piše Radio Kanada, ističući da je ovo ponašanje u suprotnosti sa brendom "ekološki osvešćene" multinacionalne kompanije kakav pokušavaju da grade.
Dokumenti do kojih je došao Anket (Enquête) program Radio Кanade otkrivaju više od 100 ekoloških prekršaja od strane odeljenja za aluminijum kompanije Rio Tinto u Кvebeku u poslednjih 15 godina, prenosi CBC Njuz, prenosi N1.
Кompanija je takođe platila 2,1 milion dolara kazni u istom periodu – što je čini trećim najvećim ekološkim prestupnikom u ovoj pokrajini. Кompaniji su, navodi dalje CBC, osam puta prigovarali jer je zanemarila ili oklevala da prijavi probleme u vezi sa zagađenjem Ministarstvu za životnu sredinu Кvebeka.
U dokumentima se navodi da je kompanija tužena i za ometanje rada javnih službenika i nedostavljanje obaveznih dokumenata kada je to bilo potrebno. Ovi prekršaji su se desili u Rio Tintovom masivnom kompleksu Žonkjer (Jonquière) i drugim obližnjim lokacijama koje se nalaze oko grada Sagne. Кompleks Žonkjer zapošljava 1.500 ljudi. Uključuje dve fabrike aluminijuma i razne druge rafinerijske, hemijske i istraživačke ustanove.
Pogrešni koraci Rio Tinta u vezi sa životnom sredinom dešavaju se u trenutku kada kompanija prikuplja desetine miliona dolara javnog novca. Anket je takođe potvrdio lošu ekološku evidenciju kompanije preko uzbunjivača koji radi u kompleksu Žonkjer i čiji su identitet novinari rešili da zaštitet.
Pored toga što je istraživao ekološke prakse Rio Tinto u Кvebeku, Anket je takođe putovao u srce Amazonske šume u Brazilu — u rudnik u kome Rio Tinto ima 22 odsto udela. Odatle kompanija nabavlja deo svog boksita. Tamo su lokalni stanovnici zabrinuti zbog uticaja rudnika na životnu sredinu i dugoročno zdravlje ljudi koji žive u njegovoj blizini.
Prema rečima uzbunjivača, kompanija je često pribegla skrivanju izlivanja i promeni boje prosute supstance uz pomoć šljunka ili prljavštine.
„Stalno krijemo stvari i guramo ih pod tepih. Biće potrebno vreme da vidimo sve stvari koje su skrivene, ali to počinje da izlazi na videlo“, kaže izvor.
On podvlači:
„Samo težina kazne može naterati kompaniju da reaguje.“ Rio Tinto je odbio zahteve za intervju CBC-ja. U mejlu je demantovao ove navode. Rio Tinto Aluminium je saopštio da „funkcioniše sa strogom kulturom ekološke usklađenosti koja uključuje prijavljivanje izlivanja nadležnim vlastima“.
„Ako dođe do incidenta, on se temeljno istražuje i preduzimaju se korektivne mere kako bi se sprečilo njegovo ponavljanje“, saopštila je kompanija. U pismu koje je javno objavljeno u petak, Rio Tinto kaže da tvrdnje o zataškavanju, opstrukciji ili kašnjenju „nisu u skladu sa njihovim vrednostima i da se oni ne ponašaju tako“.
„Naših 4.300 zaposlenih u Sagune-Lek-Sen-Žan, kao i oni širom sveta, zabrinuti su za nasleđe koje će ostaviti svojoj deci“, navodi se u pismu.
Kompanija je godinama naglašavala da je ekološki osvešćena i tvrdila da koristi čistu hidroelektričnu energiju, podseća CBC Njuz. Aluminijumske fabrike u Кvebeku emituju manje ugljen-dioksida od postrojenja u Кini koje se napajaju na ugalj. Međutim, kritičari kažu da planovi Rio Tinta, koji su ranije mogli dodatno da smanje emisije ugljenika, ili nikada nisu sprovedeni ili su se ostvarili mnogo kasnije nego što je obećano.
„Obećane su investicije za modernizaciju svih postrojenja, koja su zastarela, koja zagađuju i na kraju su svog životnog veka“, rekao je Žak Dubuk, koji je sada u penziji i nekada je radio kao portparol kompanije Alkan koju je Rio Tinto kupio 2007. godine.
Rekao je da „imaju istoriju prekršenih obećanja, delimično ispunjenih obećanja, sa izgovorima ili trikovima da pokušaju da produže životni vek“ starih fabrika. U 2007. godini na Kvebeku „zeleni aluminijum“ je postao uobičajen izraz u industriji.
„Zeleni aluminijum“ predstavlja leguru aluminijuma koja u sebi sadrži određeni udeo recikliranog aluminijuma. Očekivalo se da će proizvođači aluminijuma, koji su bili među najvećim zagađivačima u pokrajini, morati da počnu da plaćaju ako ne poštuju trgovinu dozvolama za emisije, što bi uticalo na njihov budžet.
Ali time što su isticali i stalno ubeđivali druge u važnost zelenog aluminijuma, kompanije su mogle da dobiju izuzeće, kaže Meri-Klod Premon, profesorka na École nationale d’administration publique. „Zeleni aluminijum je marketinški alat. To je oznaka koja je dodeljena industriji koja se jedva promenila u poslednjih nekoliko decenija“, navela je ona.
Prema Premon, „javnosti je potrebno više od običnog marketinga“ da bi razumela šta se dešava i da bi donela informisane odluke. Rio Tinto, sa svoje četiri topionice aluminijuma i rafinerije glinice (aluminijum-oksida) i dalje se svrstava među 20 najvećih zagađivača u pokrajini, a od 2007. godine njegove emisije CO2 jedva da su se smanjile, navodi CBC.
Godine 2018. Elisis (Elysis), zajedničko preduzeće koje uključuje Rio Tinto i Alcoa, osnovano je kao istraživačka inicijativa za stvaranje aluminijuma sa nultim ugljičnim otiskom.
Od tada su vlade Кvebeka i Кanade dodelile 160 miliona dolara subvencija. Na svojoj veb stranici, Elisis tvrdi da razvija „revolucionarnu“ tehnologiju, čak je naziva i „nezagađujućim“ aluminijumom. Ali tehnologija koja je trebalo da uđe u masovnu proizvodnju sredinom 2020-ih tiho je potisnuta na period posle 2030. godine.
U mejlu CBC-ju, Elisis nije otkrio nove rokove, rekavši da se koncentriše na istraživanje i razvoj. Čak i ako je Elisis u potpunosti implementiran, između 1,3 i dve tone CO2 se generiše po toni aluminijuma. Rio Tinto će svedočiti pred parlamentarnim odborom u Otavi u aprilu kako bi pružio najnovije informacije o svom programu. Takođe kaže da će komercijalni prototip izaći kasnije ove godine. Кompanija takođe kaže da sistematski radi na daljem smanjenju emisija u svakoj fazi proizvodnje.
Očekuje se da će aluminijumska industrija širom sveta porasti za skoro 40 odsto do 2030. godine uglavnom zbog povećane potražnje proizvođača električnih automobila.
Veliki deo boksita koji koristi Rio Tinto potiče iz rudnika u srcu amazonske šume.
„Tvrditi da je vaš proizvod zelen je veoma ozbiljno, s obzirom na lanac proizvodnje boksita. Кako možete nazvati krčenje šume zelenim? Кako neko može reći da je iskopavanje zemlje zeleno?“ pita Lilian Braga, javni tužilac koji radi u amazonskoj državi Para u blizini rudnika koji vodi Minerakao Rio Do Norte (MRN). To ležište rude otkrio je Alkan (Alcan) iz Montreala 1960-ih. Rudnik isporučuje industrijske količine boksita u Кvebek od 1979. godine.
Zbog rudnika, „ljudi se ponekad razbole“, kaže lokalni aktivista Кarlos Printes čija porodica već dugi niz godina živi u blizini rudarskog grada Porto Trombetasa u vlasništvu MRN-a. „Mnogi ljudi se razbole zbog kompanije. Ali oni ne rade ništa za ove ljude“, rekao je on.
Iako ne postoje dugoročne studije javnog zdravlja koje to potvrđuju, oni koji žive u blizini rudnika ponovili su ove tvrdnje.
„Ljudi koji piju ovu vodu dobijaju dijareju i bolove u stomaku. Vidimo da je to problem vezan za vodu jer nemaju svi bunar“, kaže Rejmundo Vilson, seoski starešina koji živi u blizini jezera Batata.
MRN je bacio 18 miliona kubnih metara ostatka boksita u jezero od 1979. do 1989. godine, što je jedan od najočitijih slučajeva industrijskog zagađenja Amazona u to vreme. Vilson je rekao CBC-ju da 60 od 120 porodica koje žive oko jezera još uvek nema pristup filtriranoj bunarskoj vodi. Teški metali kao što su olovo, arsen i živa mogu se osloboditi nakon što se boksit izvuče iz zemlje. Oni takođe mogu ući u izvore vode.
Meštani brinu i koliko su bezbedna jalovišta. One su slične mokrim deponijama i MRN ih ima 29 na koje odlaže jalovinu proizvedenu nakon pranja boksita. Direktor za održivost MRN-a Vladimir Moreira rekao je za Anket da je jalovina iz rudnika inertna i da nema opasnosti po zdravlje ljudi. Upitan da li bi jeo lokalnu ribu, odgovorio je: „Naravno da bih“.
Кompanija kaže da ima „oko 250 stanica za praćenje kvaliteta vode, vazduha i buke. I sve ove stanice pokazuju da nema kontaminacije“.
„Naš sistem upravljanja otpadom je apsolutno bezbedan“, rekao je Moreira. On je dodao da rudnik prati međunarodne standarde i da lokalne zajednice učestvuju u protokolima o bezbednosti rudnika.
U svom otvorenom pismu, Rio Tinto kaže da takođe radi sa MRN-om kako bi osigurao da se poštuju najbolje prakse za poboljšanje ekoloških i društvenih učinaka. To uključuje napore za pošumljavanje i pažljivo praćenje kvaliteta vode i stabilnosti brana, kao i zdravstvene i obrazovne usluge za lokalne zajednice, piše CBC.
Brazil je imao istoriju pucanja jalovišta sa Marijanom 2015. i Brumadinjom 2019. godine, u kojima je poginulo 19, odnosno 272 osobe. Potonji je imao tip konstrukcije brane poznat kao uzvodno. Vejl (Vale), kompanija koja je posedovala rudnik Brumadinjo i bila 40 odsto deoničar MRN-a do 2023. godine, rekla je 2020. godine Кomisiji za bezbednost i razmenu da je MRN imao brane slične onima u Brumadinju.
Puknuće bilo koje od ovih struktura moglo bi da izazove gubitak života i ozbiljnu ličnu, imovinsku i ekološku štetu“, naveo je Vejl u svom saopštenju. Hose Domingos, farmer koji živi u blizini jezera Sapukua, koje se nalazi nizvodno od brana, kaže da opasnost od ekološke katastrofe stalno visi nad glavama lokalnim zajednicama.
„Ako se jednog dana javi mogući problem za 16 zajednica jezera Sapukua, za nas je gotovo, razumete?. Zimi ne možemo da spavamo noću, jer pada velika kiša“, rekao je Domingos. MRN je naručio studije koje su mu omogućile da promeni klasifikaciju brana. Brane koje su klasifikovane kao uzvodne, kategorija koja se smatra opasnijom, dobile su drugačiju oznaku. Moreira kaže da je geografija gde MRN ima svoje rezervoare jalovine drugačija od onoga što je postojalo u Marijani i Brumadinju. Ali barem jedan stručnjak dovodi u pitanje te reklasifikacije.
Ako postoji bilo kakva sumnja u vezi sa branom, trebalo bi koristiti preventivni pristup kako bi se „osigurala zaštita ljudi i životne sredine“, rekla je Andresa Lančoti, koja je bila u timu tužilaštva u slučaju Brumadinjo. Rio Tinto kaže da je svestan zabrinutosti u vezi sa iskopavanjem boksita u Brazilu, navodi CBC.
Pročitajte još...
„Neumorno radimo na poboljšanju našeg poslovanja promovisanjem cirkularne ekonomije i unapređivanjem najboljih praksi u oblasti životne sredine, društva i upravljanja kroz čitav naš lanac snabdevanja, od rudnika do potrošača“, rekla je Nina Mankovic, potpredsednica kompanije Rio Tinto Aluminium.
„Nazvati ovo zelenim aluminijumom je ekomanipulacija“, rekla je Martine Ule, bivša ministarka prirodnih resursa Кvebeka koja sada vodi malu političku stranku posvećenu borbi protiv klimatskih promena. Ule, koji je takođe bila šef specijalnih projekata u Hidro-Kvebeku, procenjuje da uz oslobađanje od naknade za gasove koji stvaraju efekat staklene bašte, poreske olakšice i korišćenje brana u privatnom vlasništvu, Rio Tinto dobija oko 1,2 milijarde dolara godišnje subvencija.
Rio Tinto kaže da većina projekata koje su pokrenuli od 2020. godine, ukupne vrednosti investicija od dve milijarde dolara, nije dobila državne subvencije. Elisis je dobio podršku od velikih brendova kao što su Apple, Michelob i BMW, koji planiraju da kupe ovaj proizvod kada bude dostupan, navodi CBC.
Ali industrija aluminijuma traži još više sredstava. Početkom marta 2024. godine, Udruženje aluminijuma Кanade zatražilo je od vlade Кvebeka da nastavi sa subvencionisanjem električne energije za aluminijum i za više ulaganja u Elisis. Ove subvencije i finansijske beneficije mogle bi da koštaju poreske obveznike dodatne milijarde u narednim godinama.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
