Ruski dom u Maliju, ogranak istorijskog društva u Srbiji: Putinovi "kulturni centri" niču ko pečurke po svetu, a evo šta se iza svega krije

Kao što je izvestio Moskov tajms, u Maliju, Burkini Faso, Tanzaniji i Egiptu već rade „Ruski domovi“, dok su u toku pregovori o otvaranju novih u Alžiru, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, što potvrđuje i Institute for the Study of War (ISW). Ti centri služe ne samo za promociju kulture, već i kao platforme za širenje ruskog narativa o ratu u Ukrajini i o ulozi Moskve u svetu.

Kulturni centri i obaveštajne mreže

Mnogi događaji u tim centrima prikazuju dokumentarne filmove o „povratku Krima“ ili o ruskoj „humanitarnoj misiji u Africi“. Analitičari upozoravaju da kulturni projekti često prate dolazak vojnih savetnika i obaveštajnih mreža. U Ekvatorijalnoj Gvineji, na primer, otvaranje partner-centra bilo je praćeno dolaskom ruskih trenera za predsedničku gardu.

U poređenju sa zapadnim institucijama kao što su Britanski savet ili Gete institut, ruska mreža je manja, ali raste brzo zahvaljujući stipendijama i obrazovnim programima. Više od 5.000 afričkih studenata ove godine će, prema najavi Jevgenija Primakova, dobiti finansiranu priliku za studije u Rusiji. Time Kremlj jača imidž zemlje koja nudi „alternativu“ Zapadu i priliku mladima iz globalnog juga.

Novi ruski centar u Srbiji

Na istom talasu kulturno-političkog širenja, 26. oktobra 2025. godine u Beogradu je održana osnivačka skupština ogranka Ruskog istorijskog društva, organizacije blisko povezane sa Kremljem. Za predsednika beogradskog veća izabran je bivši potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, poznat po proruskim stavovima.

Na tom skupu su prisustvovali patrijarh Porfirije, ministar Ivica Dačić, potpredsednica Skupštine Nevena Đurić i ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko.

Patrijarh Porfirije je osnivanje ogranka nazvao dokazom „duhovne povezanosti srpskog i ruskog naroda u vremenu istorijskog revizionizma“.
Rusko istorijsko društvo osnovano je 2012. godine na inicijativu Sergeja Nariškina, šefa ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR), a među osnivačima su Ruska akademija nauka i državni mediji RIA Novosti i Interfaks. Zvanično, cilj mu je „očuvanje istorijske istine“ i promovisanje ruske kulture, ali zapadni analitičari smatraju da je to deo šireg državnog projekta oblikovanja istorijskog narativa u skladu sa politikom Kremlja.
U Beogradu, ovaj potez simbolično potvrđuje da Rusija nastavlja da širi svoj ideološki i kulturni uticaj na Balkanu.

Treba podsetiti i na Rusko-srpski humanitarni centar (RSHC) u Nišu, koji predstavlja zajedničku inicijativu vlada Rusije i Srbije sa zvaničnim ciljem pružanja pomoći u vanrednim situacijama – gašenju požara, uklanjanju neeksplodiranih sredstava i obuci spasilaca. Međutim, od samog početka Centar je pratio niz kontroverzi koje su ga pretvorile u jedno od najosetljivijih pitanja u odnosima Beograda sa Zapadom. Zapadne diplomate i bezbednosni analitičari više puta su upozoravali da bi Centar mogao služiti kao maskirana ruska obaveštajna baza na Balkanu, a ne samo kao humanitarna struktura.

Najveći spor izbio je kada je Rusija zatražila da Centar i njegovo osoblje dobiju diplomatski status, što bi im obezbedilo imunitet i oslobađanje od nadzora domaćih institucija. Taj zahtev naišao je na snažan otpor Evropske unije i Sjedinjenih Država, koje su upozorile da bi takav potez omogućio Moskvi da uspostavi trajno operativno prisustvo u južnoj Srbiji, svega nekoliko desetina kilometara od granice s članicama NATO-a. Evropski parlament je u više navrata pozivao na zatvaranje Centra, tvrdeći da njegova delatnost nije transparentna i da podseća na hibridni instrument ruskog uticaja, dok su srpske vlasti isticale da se radi o „isključivo humanitarnoj ustanovi“.

Kritičari ukazuju da Centar, uprkos zvaničnoj misiji, retko sprovodi vidljive humanitarne akcije, dok se mnogo češće pojavljuje u političkim kontekstima i analizama o ruskom prisustvu na Balkanu.