5
Da je misija ruskog predsednika Vladimira Putina u Nigeru u punom jeku dokazao je i nedavni upad ruskih snaga u vazdušnu bazu u toj zemlji. U bazi su se već nalazile američke trupe, a hunta koja je na vlasti u Nigeru zatražila je od Amerike da se povuče i napusti zemlju. Rusija već duže vreme nastoji da ojača odnose sa afričkim državama, predstavljajući se kao prijateljska zemlja bez kolonijalnog nasleđa na tom kontinentu.
Rusko vojno osoblje ušlo je u četvrtak u vazdušnu bazu u Nigeru u kojoj su se nalazile američke trupe. Ministar odbrane Amerike Lojd Ostin izjavio je da američki vojnici nisu u opasnosti i da su „ruske snage u posebnom kompleksu i nemaju pristup američkim snagama ili opremi“.
Vojna hunta koja je na vlasti u Nigeru traži od SAD da povuku skoro 1.000 vojnika iz zemlje. Sekretar za odbranu SAD Lojd Ostin izjavio je da su vojnici dve zemlje u različitim kompleksima i da američki vojnici nisu u opasnosti. Ostin je na konferenciji za novinare u Honoluluu rekao da je uvek fokusiran na bezbednost i zaštitu vojnika.
„Trenutno ne vidim veći problem ovde kada je reč o zaštiti naših snaga“, naveo je Ostin.
On je izjavio da američke snage u Nigeru nisu u problemu, kao i da su „ruske snage u posebnom kompleksu i nemaju pristup američkim snagama ili opremi“.
Visoki zvaničnik američkog Ministarstva odbrane, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je agenciji Rojters da se ruske snage ne mešaju sa američkim trupama, već da koriste poseban hangar u vazdušnoj bazi 101, koja se nalazi pored međunarodnog aerodroma „Diori Hamani“ u Nijameju, glavnom gradu Nigera. Ovaj potez ruske vojske dovodi u dodir američke i ruske trupe u trenutku kada je vojno i diplomatsko rivalstvo dve zemlje sve oštrije zbog sukoba u Ukrajini, a takođe postavlja pitanja o sudbini američkih baza u Nigeru nakon povlačenja vojnika.
Pored zahteva za napuštanje Nigera, koji će verovatno morati da bude ispunjen, američke trupe su nedavno napustile i Čad, dok su francuske snage napustile Mali i Burkinu Faso. Istovremeno, Rusija nastoji da ojača odnose sa afričkim državama, što je deo velikog plana Vladimira Putina.
„Da uđe Rusija, a izađe Francuska“, uzvikivali su demonstranti na ulicama Nigera u kom je vojska prošle godine izvela puč i svrgnula predsednika Nigera Mohameda Bazuma, koji je izabran pre tri godine u prvom mirnom, demokratskom prenosu vlasti od sticanja nezavisnosti te zemlje od Francuske.
Vojska u Nigeru je na nacionalnoj televiziji objavila da izvodi državni udar. Izjavili su da su raspustili ustav, suspendovali sve institucije i zatvorili granice zemlje.
Niger je samo jedna od afričkih zemalja na koju Rusija širi svoj čvrsti stisak, nakon što je pod sankcijama brojnih zapadnih zemalja. Simptomatično, Afrika je i tlo na kom ordinira ozloglašena ruska plaćenička Vagner grupa, a predsednik Rusije Vladimir Putin je prošle godine na sastanku sa afrčkim liderima poručio da je spreman na rat sa NATO savezom, ukoliko Severnoatlantska alijansa to želi.
„Uvek smo spremni za svaki scenario. Ali ovo niko ne želi. I na inicijativu američke strane, svojevremeno smo napravili poseban mehanizam za sprečavanje ovih sukoba. Naši šefovi pojedinih resora direktno komuniciraju jedni sa drugima i imaju mogućnost da se konsultuju o svakoj kriznoj situaciji“, rekao je Putin na konferenciji za novinare posle Samita Rusija-Afrika u Sankt Peterburgu.
Ono što je, ipak, privuklo najviše pažnje, jeste Putinov govor, u kom je istakao da se afričke zemlje dobro odnose prema Ukrajini i iskreno razmišljaju šta da urade da se tamo okonča sukob.
One to ne rade pod pritiskom spolja, već „na osnovu unutrašnjih motiva“, rekao je ruski lider.
„Uostalom, kada govorimo o tome da je Sovjetski Savez pružio pomoć afričkim zemljama u borbi za nezavisnost, ne smemo zaboraviti da je u to vreme Ukrajina bila deo Sovjetskog Saveza. Generalno, oni se prema Ukrajini dobro i iskreno odnose. Želim ovo da istaknem, oni iskreno razmišljaju šta da urade da okončaju sukob“, rekao je Putin novinarima.
On je dodao da afričke zemlje ne zaboravljaju na podršku Rusije, uključujući i podršku u Ujedinjenim nacijama i time nedvosmisleno podsetio afričke lidere na pomoć koju im Rusija pruža.
POGLEDAJTE JOŠ:
5
0
11
Jedan vid te „pomoći“ nalazi se u susednom Maliju, gde već godinama ordiniraju Vagnerovi plaćenici. Za ozloglašenog šefa Vagnera Jevgenija Prigožina, koji je preminuo u avionskoj nesreći nakon pokušaja pobune u Rusiji, pomaganje državnih udara je posao kao bilo koji drugi. Snage paravojne formacije Vagner već otvoreno deluju u Maliju i Sudanu, kao i u obližnjoj Centralnoafričkoj Republici i Libiji.
U Maliju, gde je 5.000 francuskih vojnika zamenjeno sa oko 1.000 Vagnerovih plaćenika, broj civilnih žrtava je skočio, prema Projektu podataka o lokaciji i događajima oružanog sukoba, koji prati žrtve u Africi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare