Tramp i Putin zveckaju nuklearnim oružjem: Testiraju se rakete, razmenjuju pretnje a evo koliko ko ima bojevih glava

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp izazvao je globalnu buru objavom da je naložio Pentagonu da započne testiranje američkog nuklearnog oružja „na ravnopravnoj osnovi“ sa Rusijom i Kinom, piše CNN.

Tramp je odluku objavio nekoliko minuta pre sastanka sa kineskim liderom Si Đinpingom u Pusanu, Južna Koreja, rekavši na društvenim mrežama:

“Sjedinjene Države imaju više nuklearnog oružja od bilo koje druge zemlje. Zbog testiranja koje sprovode druge zemlje, naredio sam Ministarstvu rata da započne testiranje naših nuklearnih oružja na ravnopravnoj osnovi. Proces počinje odmah.”

Američki predsednik nije precizirao da li se radi o testiranju samih nuklearnih bojevih glava ili o sistemima za njihovo lansiranje. Prema izveštaju AP-a , Pentagon nije dao komentar, a stručnjaci upozoravaju da bi za sprovođenje takvog testa bilo potrebno najmanje 24 do 36 meseci.

SAD nisu izvele nijedan nuklearni test od 1992. godine, kada je uveden dobrovoljni moratorijum. Ukoliko bi Trampova najava bila sprovedena, to bi predstavljalo najveći preokret u američkoj nuklearnoj politici u više od tri decenije.

Putin: “Posejdon je nepresretljiv, reaktor je 100 puta manji od onog na podmornici”

Pre nego što je Tramp u Pusanu nagovestio povratak američkog nuklearnog testiranja, ruski predsednik Vladimir Putin objavio je da je Rusija uspešno testirala svoj novi nuklearno-pogonjeni podvodni dron "posejdon" i krstareću raketu "burevestnik", preneo je AP.

Govoreći pred vojnicima ranjenim u Ukrajini, Putin je izjavio da je Posejdon po prvi put radio na nuklearni pogon i da je test bio “ogroman uspeh”.

“Posejdon je bez premca po brzini i dubini, i nema načina da bude presretnut. Nuklearni reaktor koji ga pokreće sto puta je manji od onih na podmornicama, a snaga njegove bojeve glave znatno je veća od one na raketi 'sarmat',” rekao je Putin.

Prema rečima ruskog načelnika Generalštaba, generala Valerija Gerasimova, "burevestnik" je tokom testa prešao 14.000 kilometara i 15 sati leteo na nuklearni pogon, pri čemu je izvodio manevre za izbegavanje protivvazdušne odbrane.

Putin je dodao da je nova tehnologija dokaz “ruske sposobnosti da odgovori na svaku pretnju” i da Zapad treba da “presta­ne sa militarističkom histerijom”.

Na objavu Putina o burevestniku, Tramp je odmah odgovorio. „Oni znaju da imamo nuklearnu podmornicu — najbolju na svetu — odmah uz njihove obale. Dakle, nama ne treba raketa koja leti skoro 13.000 kilometara. Oni se s nama ne igraju, a ni mi se ne igramo s njima. Stalno sprovodimo testiranja raketa, ali, kao što sam rekao, imamo nuklearnu podmornicu — ne moramo da gađamo s takvih udaljenosti“, rekao je Tramp.

Nova trka u naoružanju: Stručnjaci upozoravaju na domino-efekat

Trampovo naređenje dolazi neposredno posle Putinove objave o novim ruskim testovima, što su mnogi u Vašingtonu protumačili kao početak nove trke u naoružanju.

Hans Kristensen iz Federacije američkih naučnika upozorio je za CNN da bi povratak američkog testiranja bio “neodgovoran potez” koji bi “gotovo sigurno podstakao Rusiju, Kinu, Indiju i Pakistan da nastave sa sopstvenim nuklearnim probama”.

Sličan ton ima i Daril Kimbal iz Asocijacije za kontrolu naoružanja, koji je za AP izjavio da bi Trampova odluka “raznela režim neširenja nuklearnog oružja i pokrenula lančanu reakciju testiranja širom sveta”.

“SAD nemaju nikakav tehnički ni bezbednosni razlog da obnavljaju nuklearna testiranja. Time se samo otvara prostor za političku i vojnu nestabilnost,” naveo je Kimbal, piše AP.

Istovremeno, Kremlj je formalno raskinuo Sporazum o upravljanju i odlaganju plutonijuma (PMDA) sa SAD. Taj dogovor iz 2000, dopunjen 2010, obavezao je obe strane da prerade po 34 tone plutonijuma iz hladnoratovskih zaliha u gorivo za elektrane — dovoljno materijala za oko 17.000 nuklearnih bojevih glava. Putin je u ponedeljak potpisao zakon, podsećajući da je učešće već suspendovao 2016. godine; odluka dolazi usred zahlađenja odnosa sa Trampom, koji je otkazao planirani samit o miru u Ukrajini, piše AFP.

Raskid PMDA simbolički zatvara još jedan kanal kontrole naoružanja posle ruskog povlačenja ratifikacije Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba (CTBT) 2023, uz obrazloženje da Moskva “mora biti u ravnoteži sa SAD”. Time je arhitektura nuklearne kontrole, ionako nagrižena krajem sporazuma o nuklearnom oružju srednjeg dometa (INF)  i neizvesnošću oko budućnosti Novog START , dodatno destabilizovana.

Koliko ko ima bojevih glava

Trampova poruka skrenula je pažnju na realne kapacitete tri nuklearne sile koje oblikuju globalnu ravnotežu. Najnovije procene potvrđuju da SAD i Rusija poseduju oko 90% ukupnog svetskog arsenala . Prema pregledu Asocijacije za kontrolu naoružanja, devet nuklearnih država ukupno drži oko 12.400 bojevih glava:

• Rusija: približno 5.580 bojevih glava (oko 1.200 “penzionisanih”, 4.380 u arsenalu; oko 1.549 strateški raspoređenih).
• SAD: oko 5.225 (oko 1.477 penzionisanih; oko 3.748 u arsenalu).
• Kina: oko 600 (sve u aktivnom arsenalu).

Ove brojke približno se poklapaju sa procenama Federacije američkih naučnika (FAS), koja navodi oko 4.309 ruskih bojevih glava u operativnom arsenalu plus  oko 1.150 povučenih, te 3.700 američkih u arsenalu i 1.477 povučenih; Kina ostaje na oko 600, uz brzi rast.

Sama struktura snaga takođe je različita. SAD održavaju nuklearnu “trijadu”: kopnene ICBM Minuteman III na stalnoj pripravnosti, podmornice klase "Ohio" sa balističkim raketama i strateške bombardere B-52 i B-2; testovi "trident" sistema se periodično izvode bez nuklearnih punjenja. Rusija modernizuje interkontinentalne sisteme "sarmat", "avangard i "kinžal", dok razvija i “egzotične” platforme poput "posejdona" i "burevestnika". Kina ubrzano širi kopnenu komponentu: sistema silosa i novih ICBM (DF-5C, DF-16 sa mogućom nuklearnom ulogom), uz JL-3 balističke rakete lansirane sa podmornica i sve vidljiviju avionsku komponentu; Pentagon predviđa da bi Kina mogla preći 1.000 bojevih glava do 2030.

Od Hladnog rata do nuklearne neizvesnosti

Svet već neko vreme klizi ka novom ciklusu geopolitičkih tenzija. CNN podseća da su Rusija i SAD zajedno odgovorne za oko 90% svetskog nuklearnog arsenala, dok Kina ubrzano širi svoj, sa procenama Pentagona da će do kraja decenije imati i do 1.000 bojevih glava.

U Kini je, kako navodi Federacije američkih naučnika, u poslednje tri godine izgrađeno najmanje tri kompleksa za lansiranje interkontinentalnih balističkih raketa. Na paradi u Pekingu u septembru 2024. godine prvi put je prikazana i kompletna kineska “nuklearna trijada” – sistemi za lansiranje sa kopna, mora i iz vazduha.

I dok Tramp ističe da želi “denuklearizaciju i deeskalaciju”, njegovi potezi, prema oceni CNN-a, imaju suprotan efekat. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova već je pozvalo Vašington da se “uzdrži od testiranja i poštuje obaveze prema Sporazumu o zabrani nuklearnih proba”.

Rusija je, podseća AP, još 2023. godine povukla ratifikaciju tog sporazuma, navodeći da mora da bude “u ravnoteži sa SAD”. Putin je tada izjavio da će Moskva “nastaviti sa testovima samo ako Vašington to učini prvi”.