20
Sa povratkom predsednika Donalda Trampa u Belu kuću, njegov prepoznatljiv i često konfrontirajući stil komunikacije ponovo se pojavio na globalnoj sceni. Poznat po svojoj direktnosti, nepredvidivosti ali i grubosti, Trampove interakcije sa stranim liderima često odstupaju od tradicionalnih diplomatskih normi, što dovodi do zategnutih odnosa i pojačanih tenzija.
Piše Dragoslav Rašeta, Novi treći put
Tramp se pre svega obrušio na najbliže američke komšije i saveznike. Tokom prethodne tri nedelje, novi američki predsednik je ponovo vređao odlazećeg premijera Kanade Džastina Trudoa. Tramp je sarkastično oslovljavao Trudoa sa guvernerskom titulom, tvrdio da Kanada nije samostalna država i da bi trebalo da postane 51. zvezdica na američkoj zastavi, dok je zagovarao uvođenje carina od 25% na robu iz ove države. Gotovo identična situacija se ponovila sa Meksikom; Tramp je pretio carinama od 25%, implicirao da su Kristina Šajnbaum i njena Vlada u “neprihvatljivoj alijansi” sa kartelima i koketirao sa idejom da bi Sjedinjene Države mogle silom da povrate kontrolu nad Panamskim kanalom.
Dok za većinu zapadnih lidera pronalaženje optimalnog pristupa Donaldu Trampu ostaje misterija, premijeri Japana i Indije, Išiba Šigeru i Narendra Modi su uspeli da tokom svojih poseta Vašingtonu ne samo izbegnu kritike i pretnje, već i da ostvare ambiciozne nacionalne interese, sledeći “nacrte” koje im je ostavio bivši premijer Japana i Trampov blizak prijatelj, Šinzo Abe.
Donald Tramp se još uvek nije u potpunosti smestio u Ovalnu sobu kada je trebao da održi svoj prvi sastanak sa stranim liderom 2016. godine. Šinzo Abe, tadašnji premijer Japana, stigao je u Trampov toranj noseći na poklon dve pozlaćene palice za golf, čvrsto odlučan da odnosi između Japana i SAD pod Trampom otpočnu na najbolji mogući način.
Pred Abeom se nalazio težak zadatak: tokom predizborne kampanje Tramp se, kao i danas, nemilosrdno obrušio na sve američke saveznike, pa i na Japan. Pretio je povlačenjem 57 000 američkih trupa iz Japana ukoliko Abe ne pristane da izdvoji pet puta veću svotu novca za njihov ostanak, sugerisao uvođenje carina na japanske automobile i prehrambene proizvode.
Abe se sprijateljio sa Trampom tokom brojnih partija golfa. Umesto o politici i teškim odlukama i kompromisima, japanski premijer je pričao sa Trampom o njegovoj ljubavi prema američkim vesternima i hamburgerima, kao i godini školovanja koju je kao “Ejb” proveo u Kaliforniji. Abeova rizična opklada je uspela; za razliku od Kine, EU, Kanade i Meksika, Japan je u potpunosti izbegao američke sankcije tokom trajanja Trampovog mandata, američke trupe su ostale u Japanu a bilateralni bezbednosni sporazum, kamen temeljac američko-japanskih odnosa, ostao je neokrnjen.
Današnji japanski premijer Išiba je, uprkos svom dugogodišnjem rivalstvu sa pokojnim Abeom (zbog kojeg je i danas nepopularan kod Aso frakcije unutar LDP-a), koristio njegov „priručnik“ za manipulaciju Trampom. Išiba je laskao Trampu, nazivajući ga pravom „filmskom zvezdom“, i otvoreno iskazao divljenje za hrabrost koju je američki predsednik iskazao prilikom pokušaja atentata na njega u Pensilvaniji.
Tramp se sa druge strane osvrnuo na blizak odnos koji je imao sa Abeom i spomenuo kako je pokojni premijer Japana imao izuzetno visoko mišljenje o Išibi, kao i da Tramp gaji isti stav. Išiba je podsetio Trampa da će Japan, sa planiranih trilion dolara investicija, ostati suvereni lider kada su u pitanju direktne strane investicije u SAD, kao i o njegovoj nameri da do 2027. godine poveća vojni budžet Japana na 2% BDP-a, kao i želju Tokija da kupi još ne samo američkog oružja, već i američkog gasa.
Kao rezultat toga, i pored trgovinskog deficita od 56 milijardi koje SAD ima sa Japanom, Tramp nije spominjao uvođenja carina Japanu, niti okrivio Japan za „krađu“ američkih tehnologija kao što je to uradio prethodno sa Tajvanom. Tokom konferencija za novinare sa Trampom, Išida se umesto svog kompleksnog, akademskog vokabulara služio jednostavnijim i konzinciznijim rečnikom, imitirajući Trampa.
Pročitajte još:
20
5
0
Abeov i Išibin laskavi i udvarački pristup ne treba shvatati kao submisivni i ponizni kada su u pitanju konkretni pregovori sa Trampom. Kada je Tramp spomenuo pitanje trgovinskog deficita Abeu, japanski premijer se kategorički suprostavio ukidanju carina na američka poljoprivredna dobra, odbacio Trampove zahteve za jačanje japanske valute i zahtevao ustupke od Vašingtona. Abe je, nakon sklapanja ugovora o slobodnoj trgovini sa EU, ignorisao Trampove pretnje da će uvođenjem carina desetkovati japansku auto-industriju.
Do sporazuma je tek došlo kada se Trampov rejting nalazio u slobodnom padu, tokom istrage o mešanju Rusije u američke izbore 2016. godine. To je omogućilo Abeu da nastupi za pozicije moći i da zahteva ukidanje postojećih nameta na japanske automobile i lake kamione. Nakon novih Trampovih pretnji, Abe je podsetio američkog predsednika na 23 milijardi dolara teške japanske investicije koje su neproporcijalno targetirale „kolebljive države“, i mogućnost da se te iste investicije presele u Meksiko ili Kanadu.
Strategije lidera poput Abea, Modija i Išibe nam pokazuju da su Trampove najveći prednosti na „domaćem terenu“, nedostatak političkog iskustva i znanja i potreba da dominira pozornicom, ujedno i njegove najveće slabosti kada su u pitanju međunarodni odnosi. Jer i pored bestselera „Umetnost pregovaranja“ i percepcije snalažljivog biznismena, Tramp se na međunarodnoj sceni, bilo da su u pitanju pregovori sa Severnom Korejom ili trgovinski rat sa Kinom, nije pokazao kao uspešan pregovarač.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare