Kako će Evropa da ispašta zbog Trampovih carina Meksiku i Kanadi

Rezultati simulacije ukazuju da bi američke carine u Meksiku i Kanadi imale ozbiljan uticaj na privredni rast. Čak i bez eventualnih mera odmazde protiv SAD, BDP bi u Kanadi 2026. godine bio 1,9 odsto ispod nivoa koji bi se mogao očekivati bez carina. Za Meksiko bi negativni efekat zbog veće trgovinske zavisnosti od SAD bio još veći - 2,7 odsto.

SAD bi u 2026. godini mogle da računaju sa BDP koji bi bio 0,6 odsto manji od očekivanog, dok bi BDP Kine u takvom scenariju bio 0,5 odsto manji. U slučaju kontramera, šteta bi bila još veća, pa bi 2026. BDP Meksika bio 3,9 odsto niži, Kanade 3,5 odsto, Kine 0,8 odsto a SAD 1,5 odsto manji od očekivanog, objavio je 5. februara IW.

I ostatak sveta bi u značajnoj meri osetio efekte eskalacije trgovinskog spora. Za celu Evropsku uniju bi BDP 2026. godine bio 0,3 odsto manji od očekivanog, a za celu svetsku ekonomiju 0,4 odsto.

U simulaciji nisu uzete u obzir Trampove pretnje da će uvesti kaznene carine i EU. U tom slučaju, privredna šteta za Uniju i Nemačku bi bila znatno veća, piše IW.

Nemačka bi, zbog otvorenosti svoje privrede, mogla da raćuna sa padom od 0,4 odsto, a za 2025. i 2026. godinu šteta bi izražena u novcu iznosila oko 25 milijardi evra.

Simulacija IW objavljena 5. februara, rađena je na osnovu Globalnog ekonomskog modela ugledne analitičke kuće London ekononomiks, i uzima u obzir i globalne ekonomske interakcije i sekundarne efekte trgovinskih sankcija, odnosno uticaj na trgovinske partnere država kojima su uvedene sankcije.

Objašnjavajući teške posledice za meksičku, kanadsku i doneskle kinesku privredu, IW navodi da je 2023. godine spoljnotrgovinski promet sa te tri zemlje činio 8 odsto BDP SAD, ali je u Meksiku trgovina sa SAD činila 44 odsto BDP, a u Kanadi 36 odsto.

Evropu, a i Nemačku, carine će pogoditi indirektno. Manji deo nemačkih izvoznika mogao bi i da profitira ako njihovi proizvodi na američkom tržištu nadomeste robu iz Meksika, Kanade i Kine. IW smatra da se ipak iz tri razloga može računati sa negativnim posledicama.

Prvi je taj što se nemački poluproizvodi u tri pogođene zemlje često dalje prerađuju i prodaju u SAD. Drugo, carine će značajno usporiti privredni rast tih zemalja, a time i potražnju za nemačkim proizvodima, i konačno, trgovinski sukob povećava globalnu ekonomsku nesigurnost i "otrov" je za investicionu klimu, uključujući i nemačke investitore.

Teže, i direktno biće pogođene nemačke firme koje imaju proizvodne pogone u Meksiku, Kanadi i Kini.

To je, prema podacima nemačke Spoljnotrgovinske komore (AHK), 2.100 preduzeća. Eventualni gubitak radnih mesta u tim firmama osetio bi Meksiko, ali bi nemačku privredu pogodilo kada bi te firme smanjile uvoz nemačkih prefabrikata i delova i u Nemačku transferisale manji profit.