0
Neobična globalna vrućina se ne zaustavlja. Prema novim podacima Kopernikusa, službe za praćenje klime Evropske unije, svet je prošlog meseca prošao kroz najtopliji april u istoriji. Zabeleženo je da je svet imao 11 uzastopnih meseci sa temperaturom iznad proseka. Sa tim novim podacima, pojedini naučnici upozoravaju da postoji velika šansa da bi 2024. mogla da nadmaši 2023. koja je zabeležena kao najtoplija godina u istoriji.
Prošli mesec je bio 1,58 stepeni Celzijusa topliji od prosečnog aprila u eri pre industrijalizacije i 0,67 stepeni iznad proseka aprila između 1991. i 2020. godine, otkrio je Kopernikus.
Uticaji klimatskih promena su bili jaki. Delovi Azije su se borili sa smrtonosnom vrućinom, škole su zatvorene za milione dece u Bangladešu, polja pirinča su se smrzla u Vijetnamu, a ljudi u Indiji su se borili sa temperaturom od 43 stepeni Celzijusa, ne bi li glasali na izborima.
Temperatura okeana u aprilu je takođe bila rekordna, i to 13. mesec zaredom. Temperatura površine okeana dostigla je 21,04 stepena, što je najviša zabeležena temperatura za bilo koji april, i samo je delić ispod ukupnog rekorda koji je postavljen u martu, prema podacima Kopernikusa.
Uticaj na morske sisteme je razoran. Ovog proleća dogodilo se masovno izbeljivanje korala za koje su naučnici tada rekli da bi mogao da bude najgori do sada.
Ovu toplotu bez presedana pokreće dugoročni trend globalnog zagrevanja – uglavnom uzrokovanog ljudima koji sagorevaju fosilna goriva, ali i podstaknut El Ninjom, prirodnim klimatskim fenomenom koji ima tendenciju da utiče na zagrevanje.
„El Ninjo sada slabi, ali nije iznenađujuće da svet i dalje prolazi kroz vrućinu bez presedana“, smatra Zek Hausfaher, vođa klimatskih istraživanja u „Strajpu“ i naučnik za nevladinu organizaciju „Berkli Eart“.
Godina nakon što El Ninjo dostigne vrhunac obično je toplija. I dok se toplotni rekordi i dalje ruše iz meseca u mesec, margine na kojima se oni obaraju su manje nego što su bile 2023. godine.
„Mnogo se više očekuje od obaranja rekorda za 0,3 stepena do 0,5 stepeni koje su naučnici predvideli u drugoj polovini 2023“, rekao je Hausfaher za CNN.
Hausfaher procenjuje da je šansa 66 odsto da će 2024. biti najtoplija godina u istoriji, a 99 odsto šanse da će ovo biti druga najtoplija godina. Trenutna najverovatnija procena je da će ova godina biti nešto iznad 1,5 stepeni iznad predindustrijskog nivoa, rekao je on.
Zemlje su se složile da ograniče globalno zagrevanje na 1,5 stepeni iznad predindustrijskog nivoa. Iako se ovo odnosi na dugotrajno zagrevanje tokom decenija, a ne na jedan mesec ili godinu, naučnici ističu da su ova privremena kršenja jasan i alarmantan signal naglih i ubrzanih klimatskih promena.
Ono što će se desiti u narednih nekoliko meseci pomoći će naučnicima da shvate da li su neočekivano visoke temperature 2023. bile privremeni, odnosno prolazni fenomen, „ili su bile znak nečeg novog što bi moglo da dovede do bržeg zagrevanja nego što se to ranije očekivalo“, rekao je Hausfaher.
Pročitajte još...
0
0
0
„Ako globalne temperature padnu sa rekordnih nivoa nakon u naredna dva meseca, to će biti utešni znak da koliko-toliko možemo da predvidimo klimatske promene“, dodao je on.
Ali, naučnik je upozorio da, čak i ako se to dogodi, svet je i dalje na putu zagrevanja od blizu tri stepena, što bi dovelo do katastrofalnih posledica.
Dok prirodni klimatski ciklusi poput El Ninja dolaze i odlaze, „sve veće koncentracije gasova staklene bašte će nastaviti da guraju globalnu temperaturu ka novim rekordima“, rekao je Karlo Buontempo, direktor Kopernikusa.
BONUS VIDEO Klima od pre 30 godina je prošlost
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare