Poslednji lovac na naciste: Oni su stari, ali su i krivi

Oni koji su učestvovali u sistematskom ubistvu šest miliona Jevreja u Evropi sada su stariji od 90 godina i skoro svi su slabi i bolesni. Sam Zurof ima 72 godina - rođen je tri godine nakon završetka rata - i više od 40 godina lovi bivše naciste. Predat je zadatku kao i uvek.Trenutno je njegova energija usresređena na ženu iz Litvanije koja sada ima 97 godina, koja živi u zemlji sa engleskog govornog područja, a koja je kao tinejdžerka viđena kako razija glave jevrejskim bebama koje su joj bile komšije.Pre tri meseca Zurof je imao pozitivni trag, ali je pandemija koronavirusa osujetila dalja ispitivanja, prenosi Gardijan.

"Mogla bi da umre svakog trenutka. To je profesionalna opasnost", kaže Zurof za Obezerver preko zum poziva iz Jerusalima.U svojoj karijeriji dugoj četiri decenije u lovu na naciste, Zurof je predao imena više 3.000 osumnjičenih u 20 zemalja.Mnoge države sporo preduzimaju pravne radnje kaže on, smrt je osumjičenima omogućila da pobegnu pravdi jer dokazi skupljaju prašinu u tužilaštvima.Ali bilo je i zapaženih uspeha. Upitan, šta mu je bio najveći ulov Zurof ukazuje na Dinka Šakića, koji je u 22. godini postao komandant koncentracionog logora Jasenovac u Hrvatskoj i odgovoran je za ubistvo 2.000 ljudi. Posle rata se preselio u Argentinu, gde je živeo 50 godina, pre nego što je izveden pred sud 1998. godine.

Zurof je bio tamo da vidi Šakića kako se smeje, jer je proglašen krivim i zatvoren na 20 godina.Pre 60 godina, u nedelju u Jerusalimu je krenulo suđenje Adolfu Ajhmanu, ključnom arhitekti nacističkog konačnog rešenja. Svet je gledao televizijski postupak, uključujući svedočenja preživelih logoraša."U suštini, to je bilo suđenje ne samo Ajhmanu već i Holokaustu. Prvi put su preživeli dobili priliku da budu na pozornici", kaže Zurof. Bio je dečak od 12 godina, koji je u to vreme živeo u Bruklinu u Njujorku."Sećam se vrlo dobro, gledali smo ga na televiziji", dodaje on.Iako je njegov stric ubijen u LItvaniji tokom rata, Zurof opisuje suđenje Ajhmanu kao svoj prvi susret sa holokaustom.

Preselio se u Izrael, studirao je istoriju i 1986. godine je postao direktor jerusalimske kancelarije Centra Simon Viesental nazvane po proslavljenom lovcu za naciste koji je preminuo 2005. godine."Kada postignete rezultat, to je najdivniji osećaj na svetu", kaže on.Osmislio je skalu uspeha od jedan do šest, od kojih je jedan javno izlaganje - ponekad je to najbolnije za njihove porodice koje nemaju predstavu šta su oni radili, a šest je zatvorska kazna."Nema mnogo slučajeva kada dobijete šesticu", dodaje on.

Njegov rad ima tri glavna elementa: lociranje bivših nacista, prikupljanje dokaza za izgradnju slučaja i političko lobiranje za stvaranje volje da se pravda ostvari. Poslednjih godina društvene mreže su dosta pomogle da se pronađu svedoci. Pre deset godina ponovo je pokrenuo operaciju Poslednja šansa sa nagradom od 25.000 dolara za informacije koje su dovele do hapšenja i osude bivših nacista i saradnika.Njegov trenutni fokus je na saradnicima iz baltičkih zemalja."Litvanija je imala najveći procenat žrtava holokausta - u Litvaniji je živelo 220.000 Jevreja, a 212.000 je ubijeno. U provincijama, na selu, stopa smrnosti je iznosila gotovo 98-99 odsto. Mnogo ubijanja izvršili su meštani, komšije su ubijale komšije. Tako da su oni koji su preživeli znali ko su ubice", dodao je on.

Svaki predlog da je vreme da se povuče crta, s obzirom na starost i krhost njegovog plena, snažno se odbacuje."Prvo, protok vremena ne umanjuje krivicu ubica. Drugo, starost ne bi trebalo da pruža zaštitu ljudima koji su počinili tako gnusne zločine. Treće, žrtvama i njihovim porodicama dugujemo da ove ljude pozovemo na odgovornost", ističe on."Četiri, šaljete snažnu poruku da će neko ako počini ovakve zločine, da bude odgovoran i posle mnogo godina. Pet, suđenja i svedočanja imaju važnu funkciju u borbi protiv poricanja i iskrivljavanja holokausta.Šesto, ovi ljudi nisu bili krhki kada su počinili svoje zločine, bili su na vrhuncu fizičkog zdravlja i svoju energiju posvetili ubijanju muškaraca, žena i dece. I sedam, u svim slučajevima sa kojima sam se suočio, nikada nisam sreo nacistu koji je izrazio bilo kakvo kajanje ili žaljenje", dodao je on.

Zurof naglašava raziliku između poricanja holokausta i iskrivljavanja."Poricanje su oni koji kažu da se to nije dogodilo. Iskrivljavanje su oni koji priznaju holokaust, ali pokušavaju da promene narativ jer ne žele da priznaju važnu ulogu koji su njihovi ljudi imali u ubistvima zajedno sa Nemcima i u nekim slučajevima umesto Nemaca", rekao je on.Među zemljama u ovoj kategoriji navodi Poljsku, Litvaniju i Letoniju.Od početka ove godine, u Nemačkokj su podignute optužnice protiv dve osobe.

Karen Polok, izvršna direktorka Holokaust obrazovnog fonda kaže: "Prava je sramota što je šest decenija nakon suđenja Ajhmanu, većina počinilaca mogla da ostari bez krivičnog gonjenja dok se njihovim žrtvama, uključujući 1,5 miliona ubijene dece i dalje uskraćuje pravda. Danas svi moramo da budemo deo nasleđa ovih suđenja - moramo znati i braniti istinu Holokausta".

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram