Poljski ambasador za Novu: Rusija je agresor, a Ukrajina žrtva i slabija strana

Evropa se suočava sa najvećom izbegličkom krizom u novijoj istoriji, a Poljska je trenutno najviše pogođena aktuelnom situacijom. Ima li Vaša zemlja kapaciteta da primi toliki broj izbeglica iz Ukrajine?Zaista imamo posla sa najvećom izbegličkom krizom od Drugog svetskog rata. Prema zvaničnim podacima u Poljsku je stiglo 2.300.000 izbeglica do sada. Jeste veliki izazov, ali nije toliki problem zato što je poljsko društvo u celini angažovano da pomogne. Ne samo vlasti na centralnom i lokalnom nivou, već i nevladine i razne organizacije koje su se spontano okupile, ali i ljudi koji porodično pružaju pomoć izbeglicama i smeštaju ih u svoje domove.Ono što volim da naglasim jeste da nema klasičnih izbegličkih kampova kao u ranijim izbegličkim krizama. Političari i komesari stalno dolaze u Poljsku, nedavno je bio predsednik Bajden, svi žele da vide gde su izbeglice smeštene, a mi sa ponosom možemo da kažemo da nema klasičnih kampova.

Poljske vlasti ranije su spominjale intergraciju u društvo, znate li sada kako će to izgledati. Mogu li Ukrajinci u Poljskoj da idu u školu, rade, stvaraju svoje domove?Pokušavamo da ih intergrišemo, vlast je već donela uredbe i zakon gde se njia pruža za početak. Deca kojih ima oko 700.000 dostupno im je besplatno obrazovanje, 100.000 njih već ide u školu, postoje specijalna odeljenja gde uče na poljskom i ukrajinskom jeziku. Maksimalno im je olakšana situacija, obrazovanje je besplatno, a od škole do fakulteta imaju pravo na besplatno obrazovanje ne samo deca, već i stariji.Deca koja boluju od teških bolesti, a stiglo je njih 28 imaju pravo na besplatno lečenje. U tom smislu, za njih važe ista pravila kao i za Poljake. Sleduje im program koji funkcioniše već nekoliko godina zove se Petsto plus, a znači da svako dete u Poljskoj dobija 500 zlota mesečno, što je negde iznad 100 evra. Imaju otvoren pristup poljskom tržištu rada koje ima dosta mogućnosti. To Ukrajincima nije strano, oni već rade u Poljskoj i vrlo su dragoceni radnici.

Pomenuli ste 2.300.000 miliona izbeglica, to je veliki broj ljudi koji će biti integrisan u društvo. Da li Poljska sama finansira prihvat izbeglica, ili dobijate pomoć od drugih zemalja?Kada je došlo do tog velikog talasa izbeglica Poljska je otvorila svoje granice i niko nije pomišljao na troškove, ljudi su se maksimalno angažovali. Troškovi su, naravno, veliki izazov, a rastu kako se širi izbeglički talas. Računamo na pomoć međunarodne zajednice, zemalja Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, ali i trećih zemalja kao što je Norveška. Već imamo informacije da će u naredne dve - tri nedelje stići pomoć.Savetnik ukrajinskog predsednika nedavno je rekao da je Poljska jedina država koja aktivno pomaže Ukrajini. Šta sve ta pomoć podrazumeva, sem brige o izbeglicama?Ta podrška je višedimenzionalna, pre svega u diplomatskom i političkom smislu. Mi to i ne krijemo, Poljska se zalaže za pooštravanje sankcija Rusiji. Utemeljenje imamo i u međunarodnom pravu, Skupština Ujedinjenih Nacija je donela Rezoluciju da je agresija na Ukrajinu protivpravna i suprotna međunarodnom pravu, tako da nemamo ni najmanju dilemu.

Politička podrška Poljske Ukrajini je apsolutna, a zalažemo se i za maksimalno ograničavanje kupovine energenata od Rusije. Poljska je izašla i sa inicijativom da u saradnji sa Švedskom organizuje donatorsku konferenciju na kojoj će se prikupljati sredstva za pomoć Ukrajini, razmišljamo i o budućoj obnovi zemlje koja je prilično uništena. Poljska je i neka vrsta haba preko kog pomoć iz 31 zemlje stiže u Ukrajinu.Prilikom nedavne posete američkog predsednika Bajdena Poljskoj, bombardovan je grad Lavov koji se nalazi u neposrednoj blizini poljske granice. Da li kod poljskih vlasti postoji bojazan da će rat preći granice Ukrajine?Dok je Bajden bio u Varšavi, zaista su se čuli udari iz Lavova. Pre toga su Rusi gađali Javoriv, koji je oko 20 kilometara udaljen od Poljske. Postoji svojevrsna kampanja zastrašivanja Poljske, bivši ruski predsednik Medvedev je napisao članak u kom preti kako bi odvratio Poljsku od pomaganja Ukrajini. Svakodnevno se na ruskoj državnoj televiziji govori o tome kako i Poljska može da bude na meti Rusije, ali i Baltičke države.

Kada se govori o denacifikaciji, isto se pominje Poljska, a koliko je to utemeljeno ne možemo da znamo. Rešeni smo da ne odustanemo od podrške Ukrajini. Duboko i čvrsto verujemo u to da Ukrajina ima pravo da bude nezavisna, na nepovredivost granica i teritorijalni integritet. Poljska je članica NATO saveza, a nakon razgovora sa predsednikom Bajdenom duboko smo uvereni da bi u slučaju eventualnog napada saveznici solidarno stali u zaštitu.Ukrajinski predsednik Zelenski je tražio hitan prijem u Evropsku uniju. Kolike su sada šanse da se to dogodi, obziom na komplikovane procedure koje prate ulazak u Uniju?Poljska podržava evrointegracije Ukrajine i izalaže se za brzi prijem naročito u ovom trenutku. Ukrajina je zaslužila da bude članica EU, a kada govorimo o perspektivi ubrzanog članstva, to je teško reći jer je proces pristupanja EU težak, mukotrpan i dugačak. Zemlje Zapadnog Balkana su već na tom putu i znaju šta sve podrazumeva.Moram reći da sam umereni optimista, ne znam da li će to biti moguće, ali mi nastavljamo da propagiramo tu ideju. Poljska je u svakom smislu pristalica proširenja EU, zalažemo se za prijem ne samo Ukrajine, već i drugih istočnih zemalja Moldavije i Gruzije, ali i Zapadnog Balkana. EU ne bi smela da bude zatvorena i okrenuta sama sebi, ima dosta toga da ponudi i drugim zemljama.

Kako se Vama čini stav koji je Srbija zauzela po pitanju Ukrajine i Rusije, imajući u obzir da je i naša zemlja kandidat za članstvo u EU?Srbija je suverena zemlja i nezavisno odlučuje o sankcijama Rusiji. U međunarodnim institucijama Srbija je podržala stav međunarodne zajednice, glasom u UN o osudi ruske agresije, a onda i o humanitarnoj rezoluciji na čemu smo zahvalni, politika je u skladu sa EU. Kada govorimo o procesu proširenja, to je velika zagonetka.Mi bismo želeli da vidimo Sribju kao članicu koja bi politiku apsolutno usaglasila sa EU i učestvovala u donošenju odluka na nivou Uniije, ali u ovom trenutku je nezahvalno govoriti o budućnosti. Sve procedure i pravila sada su poljuljana i velika je verovatnoća da ćemo morati da ih redefinišemo. Imamo mnogo pitanja, a odgovora jako malo.Postoje oprečna predviđanja o tome koliko će rat u Ukrajini trajati. Slušajući izjave ruskih zvaničnika, ali i odgovore ukrajinske strane, možemo li uskoro da očekujemo neki vid primirja?To je pitanje na koje svi tražimo odgovor. Postoje procesi koji se odvijaju na dva plana - na ratištu i diplomatske pregovore koji se održavaju uz superviziju međunarodne zajednice. Nadamo se da će se sukob uskoro završiti, ali za nas je ključno da se on ne završi na štetu Ukrajine i nešto što bi bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Mi smo za to da se konflikt završi tako da se ne naruši ukrajinski teritorijani integritet i suverenitet. Kada govorimo o granicama Ukrajine, podrazumeva se da tu spada Krim i takozvane Luganska i Donjecka Narodna Republika. Očekujemo apsolutno i bezuslovno povlačenje ruskih snaga iz Ukrajine. Uz to, zaista smo zadivljeni herojskom borbom ukrajinskih snaga, ne samo vojske nego i stanovništva.Maltene goloruki se suprostavljaju ruskim tenkovima, protestuju i bore se za svoju zemlju. Predsednik Zelenski je postao simbol borbe. Kao diplomata, verujem u postizanje sporazuma, verujem u pregovore. Predsednik Bajden je prilikom nedavne posete rekao da će ovo biti dug proces, da ne očekujemo da će trajati nedeljama ili mesecima, već godinama.Kada se sve konačno završi, ima li nade da će Poljska ponovo uspostaviti dobre odnose sa Rusijom?Rusija je pre svega naš sused, graničimo se u oblasti Kalinjingrada, naravno da bismo želeli dobre odnose, to je naša politika. Ono što predstavlja veliku poteškoću u tome jeste javna povreda međunarodnog prava koju je Rusia napravila agresijom na Ukrajinu. Godinama unazad je ruska politika agresivna i neprijateljska, 2008. godine se dogodio rat u Gruziji, 2014. aneksija Krima, a onda i rat u Donbasu. To je problem ne samo za nas, već i za međunarodnu zajednicu.Teško je imati dobre odnose sa nekim ko vodi takvu politiku. Kada imamo posla sa ovakvim aktivnostima Rusije, kada govorimo o ratnim zločinima, teško je videti u perspektivi neke bolje odnose, ali ih nikada ne treba isključiti. Već 42 zemlje su podnele međunarodnom Tribunalu prijave za ratne zločine koje je Rusija počinila, i to sa dokazma. Otvoreno je i pitanje odgovornosi koju bi Rusija morala da snosi.Prema zvaničnim podacima, Ukrajina je do sada doživela štetu koja se meri u 67 milijardi dolara. Zbog toga, Rusija se u međunarodnoj zajednici doživljava kao zemlja agresor. Ovde nije reč o geopolitičkom konfliktu, kako se obično doživljava sukob Zapada i Rusije. Pre svega je reč o ljudskoj tragediji i humanitarnoj krizi bez presedana - 2.300.000 ljudksih sudbina i tragedija. To su uglavnom majke sa malom decom, njihovi muževi se bore, a one strepe za njihove živote.Uvek se govori o tome da svaka strana ima svoju istinu, a da se uzroci traže u sredini. Mislim da ovde nije takav slučaj, vrlo je jasno ko je loša strana. Ovu agresiju je jednostrano započela Rusija bez ikavog razloga uprkos naporima da do toga ne dođe. Jedna strana je krivac, druga žrtva i slabija strana.Sva dešavanja iz Ukrajine možete pratiti u našem blogu uživo.BONUS VIDEO Vidi li se mir u Ukrajini iz Istanbula

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vidilisemiruukrajiniizistanbula-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3275721"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram