Krajem prošlog leta, parcela zemljišta na obodu male poljoprivredne zajednice na jugu Rusije počela je da se puni desetinama grobova boraca stradalih u Ukrajini. Grobovi su obeleženi jednostavnim drvenim krstovima i vencima jarkih boja sa obeležjima ruske Vagner grupe - ozloglašene, tajanstvene privatne vojske.
Krajem januara kada je ekipa agencije Rojters obišla lokaciju nadomak sela Bakinskaja u Krasnodarskom regionu bilo je oko 200 grobova. Agencija je utvrdila poklapanje imena najmanje 39 preminulih i još troje sa obližnjih groblja sa imenima u ruskim sudskim dokumentima, javno dostupnim bazama podataka i sa nalozima na društvenim mrežama. Novinari Rojtersa su razgovarali sa članovima porodica, prijateljima i advokatima pojedinih preminulih.
Mnogi od muškaraca sahranjenih kod sela Bakinskaja bili su osuđenici koje je Vagner regrutovao prošle godine nakon što je osnivač grupe Jevgenij Prigožin, obećao pomilovanje ako zatvorenici prežive šest meseci na frontu, utvrdio je Rojters. Među njima su ubice, kriminalci i alkoholičari.
Mesecima Vagner učestvuje u krvavoj borbi iscrpljivanja u cilju zauzimanja gradova Bahmut i Soledar u istočnom ukrajinskom regionu Donjeck. Zapadni i ukrajinski zvaničnici tvrde da grupa koristi osuđenike kao topovsko meso kako bi savladali ukrajinsku odbranu.
Vagner i osobe povezane sa grupom su na meti zapadnih sankcija, a Sjedinjene Države su uvele dodatne kaznene mere dok je američko Ministarstvo finansija juče saopštilo da je označilo grupu kao „značajnu internacionalnu kriminalnu organizaciju“.
„Članovi Vagnera su uključeni u niz ozbiljnih kriminalnih aktivnosti, uključujući masovna pogubljenja, silovanja, otmice dece i fizičko zlostavljanje u Centralnoj Afričkoj Republici i na Maliju“, navodi se u saopštenju ministarstva.
Snimci i fotografije grobova prvo su se u decembru pojavili na društvenim mrežama u Krasnodarsku. Rojters je uspeo da utvrdi da su fotografije snimljene na Bakinskaja groblju i pregledom satelitskih snimaka je utvrdio da je Vagnerova parcela bila prazna letos, da je imala tri reda grobova krajem novembra, a da su već početkom januara tri četvrtine bile pune. Do 24. januara skoro cela parcela je bila popunjena grobovima.
Lokalni aktivista Vitalij Votanovski, koji je snimio prve fotografije i dokumentovao smrti vojnika stradalih u Ukrajini i sahranjenih na grobljima u Krasnodarsku, rekao je za Rojters da je primetio kamione koji dovoze tela do groblja. Rekao je da su mu pogrebni radnici rekli da tela stižu iz ruskog grada Rostov na Donu, blizu ruske granice sa Donjeckom. Kada je Rojtersova ekipa obišla groblje u januaru, dočekale su ih ograda i bezbednosne kamere oko parcele dok je u toku bila još jedna sahrana.
Ruska državna novinska agencija RIA Novosti objavila je početkom januara snimak Prigožina sa groblja, kako se krsti i polaže cveće na jedan od grobova. Rekao je za lokalne medije da su muškarci koji su tu sahranjeni tražili da počivaju blizu Vagnerove kapele kod obližnjeg grada Gorjači Ključa, umesto da njihova tela budu vraćena rodbini. Parcelu kod Bakinskaja ustupile su lokalne vlasti, rekao je on, nakon što kod kapele više nije bilo mesta. Rojters je 2019. izveštavao o Vagnerovim kampovima za obuku u selu Molkino, oko pet milja od Bakinskaje.
Od ukupno 39 identifikovanih preminulih osuđenika, njih deset je bilo u zatvoru zbog ubistva, 24 zbog pljačke, a dvojica zbog nanošenja teške telesne povrede. Među ostalim krivičnim delima su proizvodnja ili distribucija droge i ucena. Među osuđenima su stanovnici Ukrajine, Moldavije proruskog odmetnutog gruzijskog regiona Abhazije. Prema natpisima na grobovima stradali su u periodu između jula i decembra 2022, u jeku borbe za Bahmut.
Jedan od najmlađih, sahranjen na obližnjem Martanskaja groblju, je Vadim Pušnja. Imao je svega 25 godina i preminuo je 19. novembra. Pušnja je bio u zatvoru 2020. zbog obijanja garaža, prodavnice piva i fabrike cementa u njegovom rodnom gradu Gorjači Ključ, blizu Vagnerove kapele. Datum rođenja na grobu Vadima Pušnje poklapa se sa datumom na njegovim nalozima na društvenim mrežama i onim iz sudskih dokumenata.
Pročitajte još:
Najstariji, Fail Nabijev, služio je kaznu od godinu i po zbog krađe u Kaznenoj koloniji broj 2 oko 200 milja severoistočno od Moskve, a prethodno je najmanje jednom bio osuđen na zatvor. Osuđen je u maju 2022. u živopisnom turističkom gradu Suzdalu zbog krađe trimera i bušilice u vrednosti od 80 dolara iz jedne garaže. Prema natpisu na njegovom nadgrobnom spomeniku sa islamskim polumesecom, Nabijev je preminuo u oktobru, manje od pet meseci nakon što je osuđen. Imao je 60 godina.
Nabijeva vanbračna supruga, Olga Viktorova, potvrdila je za Rojters da je poginuo kao pripadnik Vagnera u vojnoj kampanji u Ukrajini. Rekla je da je njen suprug bio pri kraju izdržavanja zatvorske kazne, i da je imao veliki dug na kreditnim karticama koji sada ona treba da vraća. Istakla je da nije znala da se njen suprug pridružio Vagneru dok nije stradao. Ruski nezavisni informativni novinski sajt iStories preneo je da je Prigožin u avgustu posetio Kaznenu koloniju broj 2 kako bi regrutovao borce.
„Uvek je imao sulude ideje. Nepopravljivi optimista“, kazala je Viktorova za Rojters.
Nabijev je verovatno „mislio da će u Ukrajini brzo zaraditi nešto novca“.
Kremlj, rusko Ministarstvo odbrane i Zatvorska služba nisu odgovarali na pitanja u vezi sa ovim člankom. Ruska vlada je ranije hvalila „hrabre i nesebične postupke“ Vagnerovih boraca. Osnivač Vagnera, Prigožin, koji takođe nije komentarisao, ranije je rekao da osuđenicima daje „drugu šansu za život“.
Mada Rojters nije mogao da utvrdi gde su tačno muškarci stradali, majka jednog od njih je rekla da je njen sin poginuo u regionu Donjecka. Objave na društvenim mrežama takođe ukazuju da je i nekolicina drugih bila u Ukrajini pre smrti.
Od početka ruskog rata u Ukrajini, nekada tajanstveni Vagner i njegov osnivač Prigožin sve više se eksponiraju u javnosti. Ranije, Vagnerovi borci raspoređivani su u Siriji, Libiji i Centralnoj Afričkoj Republici kao podrška ruskim saveznicima. Prigožin, takođe poznat i kao „Putinov kuvar“ zbog ketering usluga koje je pružao Kremlju, u više navrata je negirao veze sa Vagnerom. Zatim, prošlog septembra, potvrdio je da je osnovao privatnu vojsku, koju je opisao kao „grupu patriota“.
Od tada, Prigožin je više puta posetio linije fronta na istoku Ukrajine, pritom kritikujući rusko vojno rukovodstvo i pojedine visoke zvaničnike, a lično je predvodio napore za regrutovanje boraca iz ruskog kaznenog sistema.
Prema redovnom izveštaju koji je objavila ruska savezna kaznena služba, populacija ruskih kaznenih kolonija smanjila se za oko osam odsto sa 353.210 u avgustu na 324.906 početkom novembra, što je najveći pad u poslednjih deset godina. Taj pad se poklopio sa Vagnerovom inicijativom u vezi sa regrutacijom osuđenika.
Služba za Vagner nudi ponos i osećaj svrhe zatvorenicima koji i nakon oslobađanja nemaju velike mogućnosti, ljudima koji provode vreme u zatvorskoj kulturi prožetoj veoma snažnim ruskim nacionalizmom, rekao je Mark Galeoti.
Prošlog meseca, Rojters je objavio da američka obaveštajna zajednica veruje da Vagner ima oko 40.000 zatvorskih regruta raspoređenih u Ukrajini od decembra, što predstavlja veliku većinu Vagnerovih pripadnika u toj zemlji. Iz Vagnera nisu komentarisali te podatke niti obezbedili bilo kakve informacije o broju boraca. U video-poruci od 14. januara, Prigožin je opisao Vagner kao potpuno nezavisnu snagu sa svojom avijacijom, tenkovima, raketama i artiljerijom.
„To je verovatno najiskusnija vojska koja danas postoji na svetu“, rekao je on.
Pojedini osuđenici koje je identifikovao Rojters bili su nasilni prestupnici koji su veći deo života proveli u zatvoru ili su služili duge kazne. Sudska dokumenta u koja je Rojters imao uvid takođe opisuju muškarce koji su imali problema sa alkoholom. Imena pojedinih su na crnim bankarskim listama, što ukazuje na finansijske probleme.
Njihovi životi skreću pažnju na sumornu realnost ruske kriminalne potklase. Prigožin je u decembru za ruski sajt RBC rekao da on osuđenicima pruža priliku „da se iskupe“. U januaru, pojavio se pored prve grupe boraca koji će biti pomilovani, nakon što su preživeli službu u Ukrajini. Nekoliko nedelja kasnije, napisao je otvoreno pismo predsedniku donjeg doma ruskog parlamenta, Vjačeslavu Volodinu, tražeći od njega da kriminalizuje svaku aktivnost ili publikaciju koja diskredituje Vagnerove borce i da zakonom zabrani objavljivanje njihove kriminalne prošlosti. Napisao je da one „koji svakodnevno rizikuju svoje živote za domovinu opisuju kao drugorazredne ljude, oduzimajući im pravo da se iskupe za krivicu“.
Među zatvorenicima koje je identifikovao Rojters je i 43-godišnji Anatolij Bodenkov. On je služio 16-godišnju kaznu zatvora nakon što je osuđen kao plaćeni ubica, navodi se u sudskim dokumentima. Prema izveštaju lokalnih medija, Bodenkov je 2016. ubio jednog lokalnog agenta za nekretnine u severnom gradu Kirovo-Čepetsk za 400.000 rubalja (5.720 dolara). Prema podacima sa nadgrobnog spomenika Bodenkov je preminuo 27. novembra 2022. godine. Ne navodi se gde.
Pročitajte još:
Drugi zatvorenik, Viktor Deško (40) osuđen je na 10 godina zatvora 2021, navodi se u sudskim dokumentima i izvještajima lokalnih medija. On je prerezao grkljan jednoj ženi tokom svađe oko novca u šumi blizu rudarskog grada Šahtija, blizu granice sa Donbasom. U sudskim dokumentima Deško je opisan kao „agresivna osoba, sklona alkoholisanju“. U vreme tog ubistva bio je na uslovnoj slobodi nakon što je prethodno odslužio tri i po godine zatvora zbog napada smrtonosnim oružjem.
U slučajevima Bodenkova i Deška, njihova imena i datumi rođenja na grobovima poklapaju se sa onima na društvenim mrežama i u sudskim dokumentima. Rojters nije mogao da stupi u kontakt sa prijateljima ili članovima njihovih porodica, a njihovi advokati nije odgovarali na zahtjeve za komentar.
Treći muškarac, Vjačeslav Kočas, bio je osuđen na 18 godina zatvora zbog ubistva i pljačke 2020, kada je imao 23 godine. Prema podacima iz suda, Kočas i još jedan muškarac su upali u stan jednog poznanika dok su bili u alkoholisanom stanju i pokušali da ga pokradu. Peglom i vešalicom pretukao je poznanika i jednu žensku osobu do besvesti. Kočas je potom zapalio odevni predmet i bacio ga na onesvešćenog čoveka. Veći deo stana izgoreo je u požaru, a muškarac je dva dana kasnije podlegao povredama.
Na Kočasovom nalogu na mreži Vkontakte, ruskom ekvivalentu Fejsbuka, sada piše: „Stradao u Donbasu“. Na njegovom nadgrobnom spomeniku u Bakinskaji datum smrti je naveden 21. jul, ubrzo posle njegovog 25. rođendana i u prvim danima ruske ofanzive prema Bahmutu.
Kočasov advokat, Stepan Akimov, opisao je bivšeg klijenta kao „zaista običnog momka“ za kojeg je rekao da je nepravedno osuđen. Posledni put je bio u kontaktu sa Kočasom kada mu je odbijena žalba i kada se zahvalio Akimovu na pomoći. Akimov je od Rojtersa saznao da se njegov bivši klijent pridružio Vagneru.
„Mogu da shvatim da mu je zbog dužine kazne i njegove mladosti to delovalo kao put do slobode“, rekao je Akimov.
„Kada zatvorenik ima dvocifrenu zatvorsku kaznu, a oni nude slobodu za šest meseci, Vjačeslav je mislio da je ta ponuda izlaz“.
Rusija ima jednu od najvećih zatvorskih populacija po glavi stanovnika. Mark Galeoti, autor knjige o ruskoj kriminalnoj i zatvorskoj kulturi, kaže da potencijalna privlačnost Vagnera zatvorenicima ide dublje od pokušaja da izađu na slobodu. Služba za Vagner, prema njegovim rečima, nudi ponos i osjećaj svrhe zatvorenicima koji i nakon oslobađanja nemaju velike mogućnosti, ljudima koji provode vreme u zatvorskoj kulturi prožetoj „veoma snažnim ruskim nacionalizmom“.
„Da, to će vam pružiti šansu da izađete iz zatvora, ali vam takođe pruža šansu da zapravo postanete neko“, rekao je Galeoti.
„To je način na koji zapravo Vagner može dopreti do ljudi koji su definitivno, ili se osećaju, marginalizovano ili kao gubitnici su sistemu i pruža im šansu da o sebi razmišljaju kao o pobednicima“.
Najmanje jedan od sahranjenih na groblju u Bakinskaji krio je kriminalnu prošlost i zatvorsku kaznu od svojih voljenih.
Više od pola decenije nakon što se udala i napustila svoj rodni grad Lugansk na istoku Ukrajine, Svitlana Holjk verovala je da je njen brat Juri Daniljik radio negde na dalekom severu Rusije. Brat i sestra iz Ukrajine nisu imali mnogo rođaka i retko su razgovarali nakon što su proruske snage zauzele njihov rodni grad 2014, rekla je ona. Svitlana je jedino znala da je njen brat redovno putovao na posao u ruski grad Brijansk, koji je udaljen 800 kilometara.
Međutim, dok je Svitlana gradila novi život u ukrajinskom gradu Dnjepru, Juri je preko društvenih mreža podržavao proruske grupe i separatističku pobunu u Donbasu. Juri je 2016, nakon što godinu i po nisu bili u kontaktu, rekao sestri da se preselio na ruski arktički sever. Ona je rekla da su poruke bile kratke i da nisu puno otkrivale o njegovom životu.
„Tada sam posumnjala da se nešto dogodilo, da je u nevolji i da iz nekog razloga ne želi ili neće da priča o tome“, kazala je ona za Rojters govoreći ukrajinskim jezikom iz Dnjepra. Taj grad je sada veliki logistički centar za ukrajinsku vojsku koja se bori u Donbasu i stalno je na meti ruskih projektila.
Bliski prijatelj Jurija Daniljuka, koji je želio da ostane anoniman, rekao je za Rojters da je Juri lagao sestru koju je veoma voleo kako je ne bi uznemirila vest da je poslat u zatvor. On je 2016. osuđen na devet godina i osam meseci zatvora zbog dilovanja droge. Sagovornik Rojtersa je bio sa njim u Kaznenoj koloniji broj 6 u Krasnodarsku.
Taj prijatelj je rekao da je poslednji put razgovarao sa Jurijem u septembru 2022 i da je kasnije tog meseca od ostalih zatvorenika čuo da se Juri pridružio Vagneru. Olga Romanova, aktivistkinja za prava zatvorenika iz grupe „Rusija iza rešetaka“, kazala je za Rojters da je Jevgenij Prigožin u dva navrata posetio Kaznenu koloniju broj 6 kako bi regrutovao zatvorenike.
Pročitajte još:
Prijatelj je rekao da je tokom izdržavanja zatvorske kazne, Juri prepoznat kao zatvorenik koji ne sarađuje sa zatvorskom upravom što znači da je izgubio šansu da bude ranije oslobođen na osnovu dobrog vladanja. Rekao je da je Jurija da se pridruži Vagneru motivisala činjenica da će u suprotnom morati da odsluži punu kaznu.
Prema natpisu na grobu, Juri Daniljuk je preminuo 30. novembra, 2022. Imao je 28 godina.
Daniljukova sestra, Svitlana, kazala je da nije znala ništa o zatvorskoj kazni njenog brata, službi za Vagner, kao ni za njegovu smrt tokom ruskog rata protiv zemlje u kojoj su rođeni sve dok je nisu kontaktirali Rojtersovi novinari.
„Od vas sam saznala da je Juri umro. Više puta sam pročitala vašu poruku. Nekako ne mogu da verujem“, rekla je.
Prijatelj iz zatvora seća se Jurija kao žestokog patriote rodnog Donbasa, koji je voleo automobile.
„Krivim ga zbog toga što nije želeo da sarađuje sa zatvorskim vlastima. Da je pristao, bio bi živ. Ali odbio je, budala“, rekao je prijatelj.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar