Pentagon objavio dokument koji menja celu strategiju SAD: Rusija i Kina padaju u drugi plan, ovo je novi fokus američke vojske

Strategija predviđa da saveznici preuzmu veći deo tereta sopstvene odbrane, uz smanjenu američku podršku, dok će istovremeno zauzeti blaži ton prema tradicionalnim protivnicima poput Kine i Rusije. Pentagon redefiniše prioritete: fokus američke vojske više nije Kina, već odbrana domovine i zapadne hemisfere.

Za razliku od Bajdenove administracije, koja je nastojala da odvrati Kinu konceptom „integrisanog odvraćanja“, kombinujući vojne kapacitete SAD i saveznika, strategija administracije Donalda Trampa pomera naglasak na pitanja domaće bezbednosti, pre svega zaštitu granica i borbu protiv narkotika. Odbrana domovine takođe uključuje napore da se osigura da Sjedinjene Države održe kontrolu nad ključnim područjima zapadne hemisfere, piše BBC.

U dokumentu se navodi da će Pentagon predsedniku Trampu pružiti „verodostojne opcije kako bi se osigurao američki vojni i komercijalni pristup ključnim terenima od Arktika do Južne Amerike“, uključujući Grenland, Meksički zaliv i Panamski kanal.

„Osiguraćemo da se Monroova doktrina poštuje u našem vremenu“, dodaje se, pozivajući se na doktrinu spoljne politike iz 19. veka koja je tvrdila da se američka sfera uticaja prostire širom zapadne hemisfere.

„Ruska pretnja je podnošljiva“

Strategija takođe daje prioritet razvoju Trampove „Zlatne kupole“, skupog sistema za odbranu američkog vazdušnog prostora. Tramp smatra da sistem treba da bude izgrađen na Grenlandu i da bi za njegovu implementaciju Sjedinjene Države morale imati suverenitet nad barem delom ostrva, čemu se Danska snažno protivi. Prema novom dokumentu, američka odbrana je sada glavni prioritet Pentagona, dok je Kina potisnuta na drugo mesto.

Izbor formulacija u opisu odnosa sa Kinom je takođe zanimljiv. U strategiji se navodi da Vašington ne teži „zadaviti ili poniziti“ Peking, već da ga odvrati „silom, a ne konfrontacijom“, uz istovremeno podsticanje „odnosa punog poštovanja“. Cilj je, navodi se, uspostavljanje ravnoteže snaga u Indo-Pacifiku koja bi omogućila „pristojan mir“. Za razliku od prethodnih verzija strategije, Tajvan se uopšte ne pominje u dokumentu.

Rusija, dok rat u Ukrajini ulazi u petu godinu, pominje se relativno kratko. Pentagon opisuje rusku pretnju kao „upornu, ali podnošljivu“, ističući da ona prvenstveno pogađa istočne članice NATO-a, koje bi stoga trebalo da snose najveći teret. U dokumentu se navodi da Moskva nije u poziciji da se bori za hegemoniju nad Evropom i da evropske članice NATO-a nadmašuju Rusiju po ekonomskom potencijalu i latentnoj vojnoj moći.

Treći prioritet strategije je povećanje raspodele tereta među saveznicima, uključujući Kanadu i Meksiko na zapadnoj hemisferi i evropske zemlje. Pentagon kaže da su saveznici predugo dozvoljavali Sjedinjenim Državama da subvencionišu njihovu odbranu, ali istovremeno odbacuje tvrdnje da nova strategija označava američki zaokret ka izolacionizmu.

Evropa će se sama boriti protiv pretnji

„Ova strategija se značajno razlikuje od grandioznih strategija prošlih posthladnoratovskih administracija koje nisu imale jasan fokus na specifične interese Amerikanaca. Ona ne meša interese Amerikanaca sa interesima ostatka sveta - da je pretnja osobi na drugoj strani sveta ista kao i pretnja Amerikancu“, navodi Pentagon.

Umesto toga, navodi se da će saveznici, posebno Evropa, „preuzeti vođstvo protiv pretnji koje su manje ozbiljne za nas, ali ozbiljnije za njih“.

„Preuzimanje primarne odgovornosti Evrope za sopstvenu konvencionalnu odbranu je odgovor na bezbednosne pretnje sa kojima se suočava. Ministarstvo će stoga ohrabriti i omogućiti saveznicima NATO-a da preuzmu primarnu odgovornost za konvencionalnu odbranu Evrope uz suštinsku, ali ograničeniju američku podršku.“

U srži ovog napora je pritisak na saveznike da ispune obaveze o povećanju izdataka za odbranu preuzete na samitu NATO-a u Hagu, kao i proširenje transatlantske saradnje u oblasti odbrambene industrije i smanjenje trgovinskih barijera u odbrambenom sektoru.

Četvrti prioritet strategije je obnova baze američke odbrambene industrije. Nacionalna odbrambena strategija nadovezuje se na Strategiju nacionalne bezbednosti objavljenu prošle godine, u kojoj je navedeno da se Evropa suočava sa civilizacijskim kolapsom i da Rusiju ne prikazuje kao pretnju Sjedinjenim Državama. Moskva je tada pozdravila strategiju, rekavši da je dokument „uglavnom u skladu“ sa njenom vizijom.