Da li je rešenje "kiparski model"? Šta je plan za Grenland i šta bi Tramp mogao da dobije

Ono što ostaje pod znakom pitanja jeste da li će se sporazum održati, s obzirom na Trampovo nepredvidivo ponašanje, kao i da li on zaista daje američkom predsedniku pristup ključnim mineralima Grenlanda, kako on tvrdi. Takođe ostaje nerešeno pitanje višemilijardnog, futurističkog odbrambenog štita „Golden Dome“ (Zlatna kupola), koji bi delimično bio smešten na Grenlandu.

Zbog toga sporazum ostaje u krhkom stanju. Tokom protekle godine Donald Tramp je pokretao bezbroj ishitrenih sukoba sa maksimalističkim zahtevima, da bi potom odustajao, pa nekoliko nedelja kasnije ponovo započinjao borbu. Stoga je sasvim moguće da je Tramp tek na polovini ovog iscrpljujućeg procesa, navodi Gardijan.

Svesna Trampove nestabilnosti, Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je imalo ključnu ulogu u postizanju sporazuma insistirajući da NATO učini više na Arktiku, nije slavilo Trampovo povlačenje, već se složilo da kineske i ruske flote zaista predstavljaju novu pretnju na krajnjem severu.

Britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper objasnila je zašto predlog o NATO-ovom „Arktička straža"  ima smisla. Ideja je modelovana prema dva postojeća mehanizma koje je NATO uspostavio 2025. godine. "Baltička straža" nadgleda praćenje podvodnih sabotaža u severnoj Evropi, dok je "Istočna straža" osmišljena radi zaštite Poljske od ruskih upada dronovima.

Arktička straža, o kojoj se raspravljalo na uzastopnim sastancima NATO-a u januaru, zajednički promovišu Ujedinjeno Kraljevstvo i nemački ministar odbrane Boris Pistorijus već nekoliko nedelja unutar NATO-a.

Međutim, nisu uspeli da dobiju saglasnost Sjedinjenih Američkih Država, jer je Tramp zahtevao mnogo više, uključujući i potpuno vlasništvo nad Grenlandom, kao jedini način da se zaštite američki bezbednosni interesi od pretnji koje, po njemu, dolaze iz Kine i Rusije.

Neke članice NATO-a bile su skeptične prema konceptu arktičke straže, smatrajući da ne postoji neposredna pretnja od ruskog brodarstva. Ipak, izviđačka misija osam država članica NATO-a prošle nedelje – misija koja je dovela do Trampovog protivljenja i pretnje uvođenjem carina – bila je osmišljena da proceni stvarni obim ruske pretnje i izvodljivost uspostavljanja NATO nadzorne misije.

Tramp je, pogrešno informisan, mislio da je misija priprema evropske odbrane za američki pokušaj da silom preuzme Grenland. I italijanska premijerka Đorđa Meloni i britanski premijer Kir Starmer pozvali su Trampa kako bi ga blago razuverili. Detalji nikada nisu bili Trampova jača strana, što je pokazao i tokom govora u Davosu, gde je mešao Grenland sa Islandom.

Kao znak da Danska ne smatra da je neka crvena linija pređena, danska premijerka Mete Frederiksen delovala je smireno povodom sastanka između Marka Rutea i Donalda Trampa, rekavši da je razgovarala sa generalnim sekretarom NATO-a i pre i posle sastanka, dodajući da je vojni savez „u potpunosti svestan“ stava Kopenhagena.

Sam Mark Rute – za koga je Tramp rekao da je dobio ovlašćenje da pregovara u ime Danske – insistirao je da se pitanje suvereniteta uopšte nije pominjalo tokom razgovora.

Sporazum iz 1951. godine između Sjedinjenih Američkih Država i Danske, kasnije ažuriran 2004. godine, jasno navodi da SAD imaju dozvolu za širok spektar aktivnosti unutar svojih baza na Grenlandu, ali da teritorija ostaje suverena danska zemlja.

Iako je bilo tvrdnji da je novi okvir na koji je Tramp pristao bliži modelu britanskih baza na Kipru, to bi bilo iznenađujuće, jer se zemljište na Kipru tretira kao suverena teritorija Ujedinjenog Kraljevstva, kojom upravlja britansko Ministarstvo odbrane. Oko 20.000 Kiprana živi na toj suverenoj britanskoj teritoriji i imaju pravo da prenose imovinu na članove porodice ili da je prodaju trećim licima.

Dva glavna otvorena pitanja ostaju

Dva glavna otvorena pitanja ostaju: da li sporazum, kako Tramp tvrdi, daje Sjedinjenim Američkim Državama pristup ključnim mineralima Grenlanda. To nije pitanje o kome bi generalni sekretar NATO-a smeo da pregovara, ali Tramp insistira da je tu koncesiju obezbedio tokom razgovora.

Drugi američki zahtev odnosi se na planirani odbrambeni sistem Zlatna kupola, vredan 175 milijardi dolara – futurističko oružje osmišljeno za obaranje hipersoničnih, balističkih i naprednih krstarećih raketa i dronova, čak i ako su lansirani sa druge strane sveta ili iz svemira. Tramp je više puta rekao da je potpuno američko vlasništvo nad Grenlandom ključno da bi se ovaj projekat realizovao. Vlasništvo nad Grenlandom u Beloj kući dobilo je gotovo mističan značaj, pri čemu se proširenje američke teritorije posmatralo kao cilj sam po sebi.

Iako još nijedan ugovor za ovaj projekat nije dodeljen, najveći deo štita ne bi bio baziran na kopnu, već bi se oslanjao na satelite. Glavna kopnena lokacija za presretače koja se do sada razmatrala bila je u saveznoj državi Njujork. Mete Frederiksen kaže da je otvorena za razgovor o ovom projektu. Sjedinjene Američke Države već imaju „svemirsku bazu“ na danskoj teritoriji, poznatu kao Pitufik(ranije baza Tule), u kojoj se nalazi značajan deo globalne mreže senzora za rano upozoravanje na raketne napade američke vojske.

Sporazum iz 1959. godine više se fokusira na luke, ali daje Sjedinjenim Američkim Državama dozvolu „da izgrade, instaliraju, održavaju i upravljaju objektima i opremom, uključujući meteorološke i komunikacione objekte i opremu“.

Takođe dozvoljava „Sjedinjenim Američkim Državama da izgrade takve objekte i sprovode takve aktivnosti koje neće ometati aktivnosti Kraljevine Danske“.

Delimično zato što Tramp uglavnom komunicira putem opštih objava na društvenim mrežama, detaljno objašnjenje zašto je vlasništvo nad Grenlandom ključno za projekat Zlatna kupola nikada nije javno izneto od strane američke administracije.

Američki ministar finansija Skot Besent rekao je u Davosu:

„To je strateški važno za njegov projekat ‘Zlatna kupola’ kako bi se zaštitile Sjedinjene Američke Države. On je pozvao Kanadu da se uključi ako žele da plate svoj pošteni deo. Važno je da Sjedinjene Američke Države imaju kontrolu nad Grenlandom i to će sprečiti bilo kakav kinetički rat. Pa zašto ne preduprediti problem pre nego što počne?“

Umesto toga, jedini kinetički rat koji je Tramp pokrenuo bio je sa njegovim evropskim saveznicima. Za sada, barem, postoji primirje.