"Ostrvo mira" od 18 miliona stanovnika postalo je centar narko-pobune: Kriminalci prete državnoj tužiteljki, u sve umešani i Balkanci

„Sugrađani, slučaj 'Metastaze' je jasan rendgenski snimak kako je trgovina drogom zavladala državnim institucijama“, rekla je Dajana Salazar Mendes, glavna tužiteljka Ekvadora, u video obraćanju iz sedišta svoje kancelarije.

Ona je upozorila da je samo pitanje vremena kada će bande uzvratiti udarac.

Taj odgovor stigao je 9. januara ove godine, a Ekvador, zemlja od 18 miliona ljudi, nekoliko sati je izgledao kao da je na ivici kolapsa.

Neredi su izbili u zatvorima u kojima su bande dugo vladale. Auto-bombe su detonirane u nekoliko gradova. Najmanje devet ljudi je ubijeno na ulicama Gvajakila, najvećeg grada Ekvadora i ključnog centra u trgovini kokainom, dok je dvojicu policajaca na motociklu ubio navodni član bande u obližnjem gradu. Oteto je još sedam policajaca. Bilo je brojnih pretnji bombom, uključujući i onu koja je primorala tužiteljku Salazar i njeno osoblje da napuste svoje kancelarije u glavnom gradu Kitu.

Grupa naoružanih ljudi upala je u studio jedne od najgledanijih popodnevnih informativnih emisija u Ekvadoru i držala više od deset članova osoblja kanala kao taoce dok su kamere radile. Unutar TC Television u Gvajakilu odjeknuli su pucnji, a jedan od naoružanih napadača je povikao: „Ne kači se sa mafijom“.

Kao odgovor na nasilje, predsednik Danijel Noboa potpisao je deklaraciju o „unutrašnjem oružanom sukobu“, dekretu koji je 22 kriminalne bande nazvao terorističkim organizacijama i dozvolio vlastima da mobilišu vojsku protiv njih, uključujući raspoređivanje vojnika da ponovo uspostave kontrolu u zatvorima.

Kazneno-popravni domovi u zemlji postali su kancelarije za bande koje su vodile svoje nezakonite poslove i rat oko kontrole terena. Tokom 2021. i 2022. godine stotine ljudi je ubijeno u masakrima u zatvoru među grupama. Sada su bande izazivale samu državu.

„Ovo nisu samo bande koje se bore za četiri bloka. Ovo je borba za luke, za granice, za čitave gradove. Spor je oko našeg načina života", rekao je predsednik Noboa.

Procenjuje se da u Ekvadoru ima oko 40.000 članova narko-bandi, rekao je predsednik, što je jednako broju vojnika u vojsci zemlje. Izveštaj koji je objavio Vašington post zasnovan je na intervjuima sa 15 aktuelnih ekvadorskih zvaničnika — uključujući predsednika, državnu tužiteljku, sedam obaveštajnih zvaničnika i najviše generale u oružanim snagama i policiji — kao i sadašnjeg vođu bande i dvojicu bivših zatvorenika bande.

Iza rastuće moći kartela

Procvat proizvodnje kokaina i sve veća moć kriminalnih organizacija rastuća je pretnja u Latinskoj Americi, najvećem trgovinskom partneru Sjedinjenih Država. Vašington post je istraživao kako su grupe organizovanog kriminala uveliko proširile svoj uticaj, nagrizajući demokratije u regionu, gušeći trgovinu i gurajući hiljade ljudi na južnu granicu SAD.
Latinska Amerika proizvodi dvostruko više kokaina nego pre deset godina. Skoro svaka od njenih kopnenih zemalja postala je glavni proizvođač ili pokretač droge, hraneći rastuća tržišta u Sjedinjenim Državama, Evropi i Južnoj Americi.
Grupe organizovanog kriminala prevazišle su narkotike. Oni su stvorili široku ilegalnu industriju u iznuđivanju, krijumčarenju migranata i iskopavanju zlata.

Ekvador je dugo bio poznat kao „ostrvo mira“, pristupačna i mirna destinacija za penzionisanje Amerikanaca. Ali, nakon procvata narko-tržišta u Latinskoj Americi i zemljotresa u Ekvadoru 2016. godine, siromaštvo i nejednakost su porasli. Vlada je ukinula nekoliko institucija da bi smanjila troškove, uključujući Ministarstvo pravde. Kako je kontrola vlasti opala, zatvorski čuvari su počeli da smeštaju zatvorenike prema članstvu u bandi.

Male lokalne bande u zemlji postale su višemilionska kriminalna preduzeća podstaknuta rastućom globalnom potražnjom za kokainom. Pandemija koronavirusa im je dala ogroman broj nezaposlenih mladića koji očajnički traže novac. A loša ekonomija i lokacija Ekvadora, između dva najveća svetska proizvođača kokaina - Kolumbije i Perua, stvorili su idealnu tranzitnu tačku za međunarodne narko-kartele koji krijumčare kokain u Sjedinjene Države ili Evropu.

Kako je narko-pobuna gurnula Ekvador do ivice

Koristeći zatvore u zemlji kao komandne centre, ekvadorske bande su formirale saveze sa meksičkim kartelima i albanskom mafijom i infiltrirali se u skoro svaki nivo vlasti u Ekvadoru. Oni su uvezli nešto od jezivog nasilja povezanog sa meksičkim kartelima, uključujući odsecanje glava žrtvama i vešanje za noge na javnim mestima. Deca od 13 godina raspoređena su kao atentatori.

Napadi 9. januara uključivali su retko savezništvo između rivalskih bandi čiji su se vođe osećale ugroženi zbog istrage tužiteljke Salazar i zaveta Noboe da će ih izolovati u novim objektima maksimalnog obezbeđenja.

Ubistvo vođe Los Čonerosa 2020. Horhea Luisa Zambrana, takođe poznatog kao „JL“, dovelo je do toga da se moćna grupa raspala i uplovila u rivalske bande. To je izazvalo talas nasilja u zatvorima i na ulicama.

Nasilje je, rekla je tužiteljka, izazvala banda Los Lobos, ili u prevodu "Vukovi" - ista ona koja je optužena za prošlogodišnji atentat na predsedničkog kandidata Fernanda Viljavisensija, koji je vodio kampanju na platformi za borbu protiv korupcije i bandi. Ali "Vukovi" su iskoristili vatrenu moć više kriminalnih organizacija da bi orkestrirali napade 9. januara.

Ova transformacija Ekvadora bi se mogla smatrati „trećim talasom“ transnacionalnog kriminala u Latinskoj Americi, smatra bezbednosni analitičar Daglas Farah. U prvom, Pablo Eskobar je počeo direktno da se suprotstavlja državi. U drugom, kolumbijski kartel Kali udružio se sa meksičkim kartelima i domaćim gerilcima kako bi podmitio zvaničnike i stvorio sofisticiranije distributivne mreže. Priliv novih aktera, čak sa Balkana i iz Rusije, pretvorio je Latinsku Ameriku u neku vrstu Silicijumske doline za organizovani kriminal, rekao je Farah.

Predsednik Noboa je pre januarskih nereda rekao novinarima da ima „lep plan“ da povrati kontrolu nad zatvorima.

„Samo nemojte reći Fitu“, našalio se Noboa, misleći na jednog od najistaknutijih trgovaca drogom u zemlji, Hozea Adolfa „Fita“ Masijasa Viljamara. Iza zatvorskih zidova u Gvajakilu, Fito je vodio Los Čoneros, bandu koja je u jednom trenutku imala 5.000 članova unutar zatvorskog sistema i 7.000 izvan, dominirajući velikim delom ekvadorske trgovine kokainom u partnerstvu sa meksičkim kartelom Sinaloa.

Tužiteljka Salazar je privatno molila vlasti da uhvate vođu bande Los Lobos - Fabrisija Kolon Pika, koji joj je pretio da će je ubiti. Tek kada je otkrila pretnje smrću na javnoj raspravi, snage bezbednosti su ga pritvorile.

Nacionalna policija je 7. januara ušla u najzloglasniji zatvor u Ekvadoru, regionalni zatvor u Gvajakilu, da proveri Fita, nakon izveštaja da je pobegao. Narko-bos je nije bio tamo. On je jednostavno izašao na ulazna vrata nekoliko dana ranije, kasnije su saznali obaveštajci, nakon što je obavešten o planovima za premeštanje.

„Bilo je kao da živimo u Gotamu. Svi ludi ljudi su pobegli", rekao je Noboa.

"Žele da nas ubiju"

Trinaest uglavnom maskiranih mladića, koji su nosili mitraljez, nekoliko pušaka, revolvera, granata i najmanje tri kompleta eksploziva, provalilo je kroz prednju kapiju i upalo u kancelarije TV kanala nakon pobune u zatvorima.

Jedan od snimatelja poslao je svojim kolegama poruku: "Žele da nas ubiju!".

„Mafija ima moć. Predsednik nam ne može ništa", rekao je novinarima jedan od napadača.

„Ovo je terorizam. Oni su ovo podigli na sledeći nivo", rekao je Noboa.

Do 15:15, Noboa je potpisao deklaraciju o oružanom sukobu i postavio je na zvaničnu veb stranicu vlade. Ekvador je bio u ratnom stanju.

General Aleksandar Levojer, koji je ranije bio zadužen za oružane snage u nasilnoj provinciji Esmeraldas, dobio je zadatak da vodi operaciju. Za nekoliko sati premestio je trupe, avione, tenkove, oklopna vozila i teško naoružanje sa granica u glavne gradove zemlje.

Njegov prvi zadatak je bio da povrati kontrolu nad zatvorima — bande su uzele 162 osobe za taoce.

Bande su se predale bez borbe. U danima koji su usledili, oružane snage su preuzele kontrolu nad 18 zatvora. Do kraja marta, snage bezbednosti su pritvorile 16.459 ljudi. Policija je zaplenila više od 78 tona kokaina od početka godine, uključujući 22 tone u samo jednoj raciji.

Noboa je sada izdao dekret kojim se produžava stanje unutrašnjeg oružanog sukoba, dozvoljavajući vojsci da nastavi operacije protiv bandi u zemlji.

U međuvremenu, državna tužiteljka Salazar je postala zatvorenik u svom domu. Ona napušta kuću samo da bi otišla u kancelariju, koja je puna obezbeđenja. Ne može da ide u prodavnicu, restoran ili bilo koje javno mesto. Ona vežba, šiša se i sastaje se sa prijateljima u svom domu. Njena devetogodišnja ćerka, koja nosi pancir, putuje u školu sa bezbednosnim protokolima i svaki dan stiže u drugo vreme.