Ogroman problem preti da uništi ukrajinsku kontraofanzivu i da neverovatan zamajac Rusiji

Neprekidna "čištka" minskog pojasa uoči prvih ruskih utvrđenja veliko je dostignuće - ukrajinski vojnici su na pojedinim mestima postavili četiri do pet mina po kvadratnom metru, mešavinu protivtenkovskih i protivpešadijskih mina, ponekad slažući protivtenkovske jednu na drugu kako bi bilo sigurno da će bilo koja oprema za čišćenje mina koja se približi toj oblasti biti uništena.

U novom članku istraživačkog centra, analitičari Džek Votling i Nik Rejnolds, procenjuju da Ukrajina na svakih pet dana napreduje otprilike između 700 i 1.200 metara, vodeći pritom računa da zaštiti živote i zapadnu opremu.Čišćenje mina je opasan posao. To uglavnom sprovode specijalizovani vojni inženjeri, i to noću kako ih niko ne bi primetio. Iako Ukrajina želi da od Zapada dobije još veći broj specijalizovane opreme za čišćenje mina, još se ne zna kada će tu pomoć dobiti niti da li će ona biti dovoljno efikasna - i ovo može ozbiljno da utiče na napredak kontraofanzive.Votling smatra da probijanje odbrambene linije ne predstavlja proboj, već da je to stvaranje koridora koji je dovoljno širok da kroz njega može da prođe potreban broj artiljerije i tenkova, koji bi ugrozio južni deo oblasti. Tokmak, ključni grad na raskrsnici 24 kilometra južno, još nije u dometu artiljerije, iako je bilo izveštaja da su ruske snage napustile naselje.

Od kada je počela kontraofanziva, 5. juna, Ukrajina se suočila sa velikim poteškoćama. Na dve ključne tačke na južnom Zaporoškom frontu, kijevske snage su osvojile oko 12 kilometara južno od Orihiva i 11 kilometara južno od Velike Novosilke. Problem je u tome što je Melitopolj, krajnji cilj južno od Orihiva, još uvek 88 kilometara daleko od ukrajinskih snaga, a luka Berdjansk 112 kilometara.Kontraofanziva je sporo napredovala u julu i avgustu da se Ukrajina našla pred strateškim problemom. Ruski predsednik Vladimir Putin možda nije uspeo u svom prvobitnom pokušaju da zauzme Kijev i tako pobedi Ukrajinu, ali još uvek ima šanse da uspe u onome što je naumio - da zauzme i zadrži veliki deo ukrajinske teritorije, iscrpljujući na taj način svog neprijatelja i strpljenje zapadnih pomagača, i to sve ukoliko Donald Tramp ne pobedi na izobrima 2024. godine.

Ni Rusiju nije lako pobediti. Njene snage su početkom avgusta pokrenule sopstvenu artiljerijsku kontraofanzivu u sektoru Kupijansk-Liman, prema severu istočnog fronta. To je primoralo Ukrajinu da napravi neka neplanirana pojačanja.Već neko vreme je jasno da će rat trajati i sledeće godine: ukrajinski vojni izvori procenjuju da za uspešnu borbu imaju vremena do još otprilike početka novembra, jer će borbe biti otežane zbog jakih jesenjih kiša. Ti izvori takođe strahuju da Rusija čuva neke od svojih projektila za još jedan pokušaj napada, dok istovremeno traži još oružja, posebno granata i projektila iz Severne Koreje.Međutim, poseban izazov bilo je uskladiti pomoć Zapada sa potrebama ukrajinskog ratišta. Kijev je snažno lobirao za zapadne tenkove i borbene avione F-16, iako još nije bio u stanju da rasporedi tenkove oko svojih protivnika, a dolazak F-16 se očekuje početkom sledeće godine.Američki analitičari Majkl Kofman i Rob Li tvrde da je taktika Ukrajine o sporoj kontraofanzivi u izvesnoj meri pogrešno shvaćena i da je njena strategija "postepeno napredovanje sa malim brojem jedinicama". Jedino ako ne dođe do iznenadne političke promene u Moskvi ili u Kijevu, rat će se verovatno nastaviti u ovom obliku, što znači da je artiljerijska municija ono što je Ukrajini sada neophodno.