Očajni Orban bazirao kampanju na strahu od Ukrajine: AI bilbordi i ratna histerija pred izbore

Analitičarka nemačkog Maršalovog fonda Žužana Veg opisuje tu taktiku bez uvijanja: „Ukrajina je efektivno predstavljena kao glavni neprijatelj“, a cilj je mobilizacija kroz strah, po starom receptu Fidesa, piše Gardijan.

Kako prenosi britanski Tajms, Geza Jesenski, bivši mađarski ministar spoljih poslova, optužio je Orbana za planiranje napada "pod lažnom zastavom", koji bi potom mogli biti pripisani Kijevu. "On želi da uveri ljude da je pretnja rata stvarna, od koje ih može spasiti samo on. Mnogi od nas strahuju da iza stalne histerije možda stoji namera da se iskoristi neka vrsta operacije pod lažnom zastavom kako bi se potpuno neutemeljeno tvrdilo da Ukrajina preti i možda napada Mađarsku", rekao je Jesenski za časopis Magyar Hang.

Stari recept, nova meta

Orban je godinama dokazivao da najbolje funkcioniše kada izbore pretvori u plebiscit o „odbrani nacije“. Pre osam godina taj mehanizam radio je na migracijama; 2022, dok je rat u Ukrajini tek eskalirao, Fides je gurao tezu da bi opozicija slala mađarske vojnike na front, tvrdnju koja je ostala bez dokaza, ali je politički odradila posao.

Sada je ulog još veći, jer je Orban prvi put ozbiljno pritisnut protivnikom koji mu ugrožava monopol nad desnim centrom: Peterom Mađarom, bivšim čovekom iz Fidesovog kruga, i njegovom partijom Tisa. U takvom odnosu snaga, tvrdi Vegh, dolazi do „značajne eskalacije“, ne samo u retorici, već i u metodama, gde AI sadržaji služe za „pojačavanje poruke“ i emotivno ucenjivanje publike.

„Brisel traži da platimo, Ukrajina preti“

Orbanova naracija u kampanji oslanja se na tri povezane tvrdnje:

Prvo, EU navodno traži da Mađari finansiraju „tuđi rat“, kroz pomoć Ukrajini i sankcije Rusiji.

Drugo, Ukrajina se predstavlja kao direktna bezbednosna pretnja – ne samo kroz rat u susedstvu, već kroz navodne planove da destabilizuje mađarsku energetiku.

Treće, Orban sebe postavlja kao jedinog „garanta sigurnosti“, čoveka koji može da drži Mađarsku van rata i sačuva jeftiniju energiju.

Ta logika kampanje postaje mnogo vidljivija kada se gleda šta Budimpešta radi u Briselu: Mađarska je poslednjih dana odbila da odobri novi paket sankcija EU i kočila zajam od 90 milijardi evra za Ukrajinu, uz obrazloženje da su ugrožene isporuke ruske nafte koje preko Ukrajine dolaze do Mađarske. Taj potez izazvao je ogorčenje u više evropskih prestonica – poljski šef diplomatije Radoslav Sikorski nazvao ga je „šokantnim“, a švedska ministarka za evropska pitanja Džesika Rosenkranc optužila je Orbana da Ukrajinu koristi kao „vreću za udaranje“, navodi Gardijan.

Energetska drama i vojni ton: „naftna blokada“ kao izborni alat

U samoj Mađarskoj, Orban je dodatno podgrejao atmosferu tvrdeći da Ukrajina pokušava da poremeti mađarski energetski sistem. Naredio je pojačano obezbeđenje ključnih energetskih tačaka, uključujući angažovanje vojske, uz tvrdnju da nacionalne službe vide „pripreme daljih akcija“ iz pravca Kijeva – bez iznošenja dokaza, piše AP.

Budimpešta optužuje Ukrajinu da namerno zadržava rusku naftu kroz „Družbu“, dok ukrajinska strana odgovara da je infrastruktura oštećena u ruskim napadima i da su popravke rizične dok bombardovanja traju. Za Orbanovu kampanju, međutim, istina je manje važna od slike: „neko“ pokušava da Mađarima podigne račune i destabilizuje zemlju baš pred izbore – i zato im treba „zaštitnik“.

U tom narativu, Mađarska i Slovačka ostaju gotovo usamljene u EU po stepenu zavisnosti od ruskih energenata, a činjenica da postoje alternativni pravci snabdevanja – poput „Adrije“ preko Hrvatske – gura se u stranu. Energetska zavisnost tako postaje politička municija: kad nema diversifikacije, svaka kriza može da se pretvori u kampanjsku ucenu.

Pismo Zelenskom

Vrhunac Orbanove predstave je „otvoreno pismo“ Zelenskom objavljeno na društvenim mrežama. U njemu optužuje ukrajinskog predsednika da „radi na tome da primora“ Mađarsku da uđe u rat, i da „koordinira napore“ da u Budimpešti dođe proukrajinska vlast. Danijel Hegeduš iz Instituta za evropsku politiku ocenjuje da to nije poruka za Kijev nego „kampanjski signal upućen domaćoj publici“, uz zaključak da je Orban „politički očajan“ i spreman na dalje zaoštravanje, navodi Kijev independent.

Drugim rečima: Orban preko Ukrajine pokušava da izgradi izborni okvir u kojem se ne bira između inflacije i boljeg zdravstva, već između „mira“ i „rata“, između „suverenosti“ i „Briselskog diktata“.

AI video kao emocionalna ucena

Da kampanja ne ostane na bilbordima, Fides je pustio AI video u kojem uplakana devojčica gleda kroz prozor, dok se smenjuju ratne scene i egzekucije. Poruka ispod je gotovo ultimativna: „Ovo je sada samo noćna mora, ali Brisel se sprema da to pretvori u stvarnost… Ne rizikujmo. Fides je bezbedan izbor!“

Peter Mađar je taj video nazvao „bolesnim“ i „bezdušnom manipulacijom“. Za njega je to dokaz da Orban više nema čime da se bavi osim strahom – i da izbegava teme korupcije i standarda, gde je najranjiviji.

Dva narativa: rat ili životni standard

U Mađarskoj se tako formiraju dve velike priče. Orbanova je ratna: Ukrajina, sankcije, nafta, opasnost, „vučenje u konflikt“. Mađarova je socijalna: troškovi života, propadanje javnih službi, korupcija, evropski fondovi i izolacija zemlje.

Direktor instituta Policy Solutions Andraš Biro-Nađ kaže da su izbori postali sukob „dve konkurentske naracije“. Orban ima „ogromno medijsko carstvo“ i resurse da nametne teme, zbog čega ne treba potceniti njegovu sposobnost da oblikuje agendu. I već se vide posledice: kako piše Gardijan, istraživanja pokazuju da je mađarsko javno mnjenje prešlo put od podrške evropskoj pomoći Ukrajini do njenog odbijanja, dok je Zelenski u Mađarskoj postao jedan od najnepopularnijih svetskih političara.

Šta Orban zapravo pokušava da postigne

Suština Orbanove taktike nije da učini Putina popularnim – čak i prorežimski analitičari priznaju da Rusija u Mađarskoj nema široku naklonost. Cilj je drugačiji: da Ukrajinu i Zelenskog učini dovoljno omraženim da birači rat počnu da posmatraju kao sukob „dve tuđe strane“, a Brisel kao finansijera „beskonačnog rata“.

U takvom okviru, Orban dobija dva bonusa. Prvi je unutrašnji – preusmeravanje pažnje sa korupcije i ekonomije na geopolitiku. Drugi je spoljašnji – mogućnost da u EU trguje vetom i blokadama, prikazujući to kod kuće kao „borbu za nacionalni interes“, a u Briselu kao instrument pritiska.

Da li će se taktika isplatiti

Do izbora je ostalo još nekoliko nedelja, dovoljno da se strah dodatno pojača – ali i da se birači umore od permanentne mobilizacije. Orban računa na disciplinu svog biračkog jezgra i na medijsku dominaciju. Mađar računa na zamor društva, bes zbog standarda i želju za „normalizacijom“ odnosa sa Evropom.

U tom sudaru, Ukrajina je postala rekvizit mađarske kampanje: platno na koje se projektuju i računi za energiju, i rat, i Brisel, i strah od sutrašnjice. Orban ide na sve ili ništa – jer ako mu ovaj put propaganda ne pobedi realnost, može da izgubi ono što je godinama delovalo nezamislivo: kontrolu nad Mađarskom.