Nasilje na ulicama Nemačke

U Štutgartu su 21. juna, u noći između subote i nedelje izbili nemiri u kojima je na ovaj ili onaj način učestvovalo više stotina ljudi.

Slike do tada neviđenog nasilja, razbijanja izloga, krađe i sukoba sa policijom šokirale su Nemačku.

Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) piše da je „do kraja jula kriminalistička policija u Štutgartu identifikovala 50 osumnjičenih, među njima dve žene, od kojih je 28 iz samog Štutgarta, a 16 iz okruženja. Od njih 50, osmoro nije imalo migrantsku pozadinu, 20 nisu nemački državljani, već su iz Nigerije, Avganistana, Iraka, Portugala, Hrvatske, Grčke, Bosne i Hercegovine, Poljske, Rumunije, Maroka, Somalije i Letonije. Nekoliko osumnjičenih imaju takozvani duldung, pravo na privremeni boravak u Nemačkoj. Radi se o osobama koje su ušle u zemlju tokom izbegličke krize tokom 2015/2016.“„Uprkos tome što je policija posle toga pojačala prisustvo u centru Štutgarta, u noći između 10. i 11. jula je ponovo izbilo nasilje, doduše u manjem obimu. Uhapšeno je 11 osoba, nekoliko je povređeno, među njima i policajci koji je bilo više od 200“, prenosi javni servis SWR.U Frankfurtu je do masovnih nereda i sukoba sa policijom došlo na glavnom trgu Opernplacu, u noći između 18. i 19. jula. Slično kao u neredima u Šutugartu, masa od 500 do 800 ljudi je klicala i aplaudirala kada bi flaša ili kamenica pogodila policiju.„Tokom nereda u Frankfurtu uhapšeno je 39 osoba. Prema policiji, osim jedne žene, radi se isključivo o muškarcima starosti od 17 do 23 godine. 27 uhapšenih su nemački državljani, ali u većini slučajeva migrantskog porekla, kako kaže policija. Dvanaest ljudi je iz drugih zemalja, poput Sirije, Turske, Maroka i Španije. Većina njih je poznata policiji, između ostalog i zbog nanošenja telesnih povreda, krađe ili krivičnih dela sa drogom. Dvadeset devet osumnjičenih ne živi u Frankfurtu“, prenosi javni servis tagesšau.de.Frankfurt i Štutgart uvode mere mere kako bi se ubuduće sprečili neredi na ulicama.Prema Štutgarter cajtungu, u centru Štugarta će biti postavljeno 30 nadzornih kamera. Službenici će pratiti događeje na kritičnim mestima u gradu vikendom i pre državnih praznika od 20 časova do 6 ujutro.Frankfurt je takođe reagovao i snažno povećao prisustvo policije. Trg Opernplac se zatvara u subotu i nedelju posle ponoći, pristup je zabranjen i tokom nedelje od 1 do 5 ujutro.

Pojačane bezbednosne mere nisu rešenje

Tomas Blizener, direktor Instituta za kriminalistička istraživanja u Donjoj Saksoniji (KFN), rekao je za Fokus onlajn da mere koje preduzima policija „verovatno služe za odvraćanje potencijalnih nasilnika". Međutim, on ne veruje da će video nadzor sprečiti ulične nerede. Sigurnosne kamere sprečavaju samo namerne prekršaje, poput krađe automobila. Prema istraživanju, kamere ne sprečavaju ekscese nasilja.Povećanje policijskog prisustva je mač sa dve oštrice, objašnjava Blizener. Studije demonstracija pokazale su da prisustvo velikog broja dobro opremljenih policajaca može da provocira napade, a ne da ih obuzda. Paradoksalno je da policijski službenici u takvoj situaciji izazivaju eskalaciju umesto deeskalacije", prenosi Fokus onlajn.Jerg Kincig, šef Kriminološkog instituta u Tibingenu, kaže da razume pojačanje policijskih snaga na ulicama Frankfurta. Ali on takođe misli da snažno prisustvo policije ne može biti trajno rešenje. Kincing rešenje ne vidi u pooštravanju bezbednosnih mera, već u borbi protiv uzroka. Opasno je kada mladići ostaju prepušteni sami sebi i bez perspektive", rekao je on takođe za Fokus onlajn.

Frankfurter algemajne cajtung prenosi reči autorke Dizen Tekal koja je osnovala inicijativu German Dream, „kako mladi ne bi skrenuli na pogrešan put. Ona tako kaže da su uzroci nasilja raznoliki: Pogrešno je pretvarati se da ono nema nikakve veze sa migrantskom pozadinom i to tabuizirati. Time se samo jača desnica. Činjenica je da mnogi koji su učestvovali u neredima imaju migrantsku pozadinu. Ali to što neko postaje kriminalc nema nikakve veze sa poreklom, već sa socijalnim uslovima. Tome treba dodati i socijalizaciju. Ovi mladi muški migranti odrastaju u dva različita sveta. Kod kuće je svet delom orijentalan, patrijarhala. To ide ruku pod ruku s velikim pritiskom. A onda ovi mladići izlaze napolje i ponašaju se upravo suprotno onome kako se se od njih očekuje kod kuće. Želje su ogormene, a mogućnosti minimalne", kaže ona za FAZ.Potom FAZ prenosi njene reči da „ona time ne želi da opravda nerede. I za nju, koja je dete migranata, jasno je da se nasilje ne sme tolerisati i da one koji su počinili krivična dela treba izvesti pred sud bez obzira odakle potiču. Ali kada na nemačkim ulicama dolazi do takvih nereda, a uverena sam da će se to povećati, onda se moramo pitati gde smo zakazali, kaže ona za FAZ.Dizen Tekal kaže da na primer nedostaje kultura dolaska koja jasno daje do znanja „ovo je vladavina zakona, ovo je naša policija, ovo su jednaka prava muškaraca i žena, ovo su homoseksualci, to se ovde poštuje. Možete li da živite sa tim ili ne? Kada u ovu zemlju primimo ljude, mora se postaviti pitanje da li prihvataju naš sistem vrednosti. To ne možemo učiniti kada odobrimo azil, ali verovatno je minimum da se i onaj ko dođe ovde pridržava pravila. Potreban vam je drugačiji mentalitet reda i zakona, ali i jasno opredeljenje za ovu zemlju sa pravima i mogućnostima koje ona nudi. Za svu decu - bez obzira na njihovo ime ili religiju, moraju se stvoriti iste mogućnosti. Znamo da to sada nije tako, da postoje nedostaci, na primer na tržištu stanova ili na tržištu rada.FAZ dalje prenosi njenu procenu da je „kriza nastala zbog pandemije korone samo je još pogoršala tu situaciju, povećala nejednakost. Činjenica da se novac ali i mogućnosti tako neujednačeno raspodeljuju, izaziva frustracije, kaže Tekal. Tako svaka koliko-toliko inteligentna mlada osoba koja ima osećaj da može nešto, ali je sprečena u tome, razvija u sebi frustraciju i bes".

Korona je samo još pogoršala situaciju

Kriminolog Kristijan Fajfer za FAZ takođe govori o gubitnicima u krizi korone. „Među mladićima, a naročito među migrantima, ima mnogo onih koji rade na crno. Socijalno slabiji deo društva je postao još slabiji, a time uzorokvana frustracija kod mladih je spojena sa činjenicom da su osuđeni na pasivnost. I onda vikendom dolazi do izliva. Mladići više nisu u stanju da se nose sa svojom snagom. Nema klubova za ples, sportskih treninga i oni fizički nemaju ventile.FAZ piše da se to poklapa sa procenom policije. „Vikend je uvek bio problematičan, kaže zamenik predsednika sindikata policije Jerg Radek. Sada imamo situaciju da su mogućnosti za zabavu ograničene. Ova klijentela sada se kreće u javnom prostoru, nameće svoje ponašanje i sve to uz konzumiranje alkohola. To stvara određenu dinamiku koja može dovesti do eskalacije.Ovakvo ponašenje je podstaknuto i raspravama o nasilju i rasizmu u policiji. Kriminolog Fajfer kaže: Ne iznenađuje da je paušalna kritika da nemačku policiju karakteriše latentni rasizam pala na plodno tlo, posebno među mladim migrantima. Oni se time osećaju u pravu kada su veoma agresivni i neprijateljski raspoloženi prema policiji."

I alkohol igra veliku ulogu

Klausjirgen Mauh je socijalni radnik u Štutgartu i poslednjih nedelja je sa mladima mnogo pričao o neredima, prenosi FAZ. „On kaže da su događaji u Americi takođe igrali važnu ulogu. Mladi su svesni da američka policija ne može da se poredi sa nemačkom policijom, ali uvek se identifikuje zajednički element: zbog našeg izgleda u javnom prostoru nas češće kontrolišu od ostalih. Stav mnogih mladih je - policija je zaslužila da joj se jednom desi i tako nešto".„Mauh je uveren da su oni koji koji su u neredima bacali kamenje i aplaudirali slika i prilika onih s kojima radi kao socijalni radnik: Mnogi su socijalno ugroženi. Jedan od nepovoljnih faktora je migrantska pozadina, a drugi je siromaštvo. Ako se osećate loše integrisano u ovo društvo ili imate osećaj da ste zaboravljeni ili nemate nikakve šanse, onda ste manje povezani s tim društvom, onda ste skloniji da prelazite granice. Intenzitet nereda doduše nije predvidiv, ali nije iznenađujuće da je došlo do praska. Pogotovo jer se sve više mladih već godinama okuplja u javnom prostoru naročito vikendom uveče i konzumira velike količine alkohola. Mauh, kaže da zajedno sa drugim razlozima za nasilje, alkohol takođe igra veoma važnu ulogu", prenosi Frankfurter algemajne cajtung.