Upravo smo na kraju najtoplije godine u poslednjih 174 godine na ovoj planeti - a verovatno je bila i najtoplija od proteklih 125.000 godina, piše Njujork tajms. Očekivala se još jedna godina s rekordnim temperaturama, ali ne i ono što se dogodilo: beskrajni toplotni talasi u Argentini i na jugu SAD, katastrofalni šumski požari širom Kanade, poplave u Libiji s hiljadama mrtvih, rekordno tanki ledeni pokrivač u morima oko Antarktika usred zime. Naučnici pokušavaju utvrditi da li su tako izuzetno visoke temperature znak da se globalno zagrevanje ubrzava. Od juna do novembra, svakog meseca zabeleženi su rekordi, a tako se nastavilo uglavnom i u decembru.

Kako piše Jutarnji list, najmračnija hipoteza jeste da se zagrevanje planete ubrzava, da efekti klimatskih promena stižu brže nego što se očekivalo. Ali to je još nepotvrđena hipoteza. Sama po sebi, jedna godina nije dovoljna za zaključak da je nešto pogrešno u računarskim modelima naučnika, kaže Endru Desler sa američkog Univerziteta „A&M“. Ne možemo zaključiti da su predviđanja pogrešna ili da se nešto čudno događa dok ne stigne više dokaza, ističe Desler.

Okeani su bili najtopliji ikad, ali opet su njihove temperature u 2023. ostale u granicama očekivanja naučnika. Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu objavila je da je 2023. bila šesta najtoplija godina na Arktiku od početka merenja 1900. godine, a ako se gleda samo leto, ono je bilo najtoplije. Emisije gasova staklene bašte koje zagrevaju planetu su u porastu, uprkos tome što već godinama zemlje obećavaju da će ih smanjiti. Istraživači iz „Global Carbon Projecta“ procenjuju da će otpuštanje ugljen dioksida sagorevanjem fosilnih goriva u ovoj godini porasti za 1,1 odsto u poređenju sa 2022. U nizu ostalih obećanja, šezdeset država se na klimatskom samitu UN-a u Dubaiju obavezalo da poveća učinkovitost novih klima-uređaja za 50 odsto i smanji njihovu emisiju gasova staklene bašte za gotovo 70 odsto.

Klimatske promene već dugo nisu apstrakcija: Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je da se procenjuje da je 2022. bilo 249 miliona slučajeva malarije širom sveta, što je za pet miliona više u odnosu na 2021. Povećan je broj bolesnih u pet zemalja, a tome su u tri zemlje direktno doprinele klimatske promene.

Veći deo protekle 174 godine ljudi su punili vazduh gasovima staklene bašte i aerosolima ili sitnim česticama iz dimnjaka i izduvnih cevi. Ove čestice su štetne za pluća, a u atmosferi reflektuju sunčevo zračenje. Zbog javnog zdravlja, poslednjih decenija države su počele da smanjuju zagađenje aerosolom. Prošlog meseca je istraživač klime Džejms Hansen utvrdio da su naučnici uveliko potcenili nivo do kojeg će se planeta zagrevati ukoliko države smanje ispuštanje aerosola bez smanjenja emisije ugljenika. Od 2000. godine ubrzava se porast temperature zbog ograničavanja aerosola, tvrdi Hansen i njegovi istomišljenici, ali ne slažu se svi naučnici s tim, navodi Njujork tajms.