“Moguća je invazija na tri NATO članice”: Putin uskladištio tajne zalihe oružja u Kalinjingradu

Ukrajinski portal piše da se Rusija aktivno meša u unutrašnje poslove baltičkih država, pojačavajući napetosti između zemalja. Svoje navode potkrepili su primerom profesora iz Estonije kojeg je u januaru uhvatila Estonska služba za unutrašnju sigurnost, pod sumnjom da je ruski špijun, zbog čega je bio osuđen na šest godina zatvora.

„Stvari u ovom trenutku ponovo izlaze na površinu, na vrlo dramatičan način” rekla je Elizabet Brav, viša saradnica u Atlantskom savetu. U nacrtu dekreta objavljenog na sajtu Kremlja u maju, navodi se da će Rusija jednostrano prekrojiti morsku granicu s Litvanijom i Finskom u Baltičkom moru.

Dan kasnije, nacrt je nestao sa stranice, bez objašnjenja. Litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis situaciju smatra „očitom eskalacijom protiv NATO-a i EU“. Dan nakon toga, nestale su i bove na reči Narvi koje razdvajaju rusku i estonsku teritoriju. Estonska premijerka Kaja Kalas opisala je to kao "granični incident" i rekla da se istražuje.

- Vidimo dosta promena na Baltiku. Pokušavamo da uverimo naše ljude da troše više na odbranu, grade fabrike, više sarađuju s Ukrajinom i uče što mogu, jer smatramo da ako Ukrajina nije u stanju da zaustavi Ruse, onda neće stati i ko zna što će se sledeće dogoditi - rekao je Landsbergis ekskluzivno za Kyiv Independent.

Letonski ministar obrane Andris Spruds dodao je da su trenutno u “hibridnom sukobu sa susedom”. Rusiju takođe već duže od decenije optužuju da je namerno ometala GPS sisteme u komercijalnim avionima, ali incidenti iznad regije Baltičkog mora u poslednjih nekoliko meseci naglo su porasli, navodi Kijev Independent.

Neki su incidenti rezultirali time da su se aviono morali okrenuti i vraćati usred leta. Opisujući fenomen ranije ove godine, Landsbergis je rekao da "postaje preopasan za ignorisanje". Iako je gotovo nemoguće definitivno dokazati ko je odgovoran za ometanje GPS-a, ometač blokira signal od tačke na kojoj je postavljen do udaljenosti od 350 kilometara.

Prema tome, da bi se blokirao GPS signal iznad Baltičkog mora, morao bi biti postavljen u jednoj od zemalja koje ga okružuju. “Osim ako se zemlje NATO-a ne bave sabotažom, ostaje jedan očiti kandidat - Rusija”, čvrsto zaključuje Kijev Independent. Baltičke zemlje takođe se aktivno suprotstavljaju nizu drugih napada, uključujući sajber napade za koje tvrde da su počeli još 2007. godine.

U maju je najnovija članica NATO-a, Švedska, izdala upozorenje. Mikael Bajden, vrhovni zapovednik švedskih oružanih snaga, rekao je da Putin možda teži dominaciji nad Baltičkim morem i da je "bacio oko" na švedsko ostrvo Gotland, čiji je položaj od vitalne strateške važnosti.

Napomenuo je da “ko kontroliše Gotland, kontroliše i Baltičko more”. Osim što ima direktan pristup Baltičkom moru, Rusija takođe ima Kalinjingrad, manji komad zemlje između Poljske i Litvanije. Njihova Baltička flota ima sedište i glavnu bazu u Kalinjingradu, s drugom bazom u Baltijsku.

Stručnjaci veruju da je Kalinjingrad zapravo rusko skladište oružja, odakle im stiže mnogo vojne operativne opreme koja je trenutno u upotrebi. Kako piše Kijev Independent, trenutno mišljenje zvaničnika o planovima Rusije variraju od eskalacije hibridnog rata do direktne namere da se izvrši invazija na Estoniju, Letoniju i Litvaniju, što vlasti spomenutih država "dobro znaju".

- NATO bi mogao nadvladati Rusiju, ali oni na to ne računaju. Računaju na demokratsku slabost, nesposobnost odlučivanja i razlike u mišljenjima - rekao je Landsbergis ekskluzivno za ukrajinski portal.

Zapadni i NATO zvaničnici već su upozoravali zbog ekspanzionističkih ambicija Rusije izvan Ukrajine. Danski ministar obrane, Troels Lund Poulsen, rekao je u februaru da bi Rusija mogla napasti zemlju NATO-a "u roku od tri do pet godina". Dan kasnije, nemački general rekao je da bi zemlja trebalo da bude spremna za rat s Rusijom u sledećih pet godina. Baltičke države mogle bi se naći na nišanu ovih scenarija, smatra Kijev Independent.

Elizabet Brav ističe da koliko god izgledi za daljnje ruske invazije bili alarmantni, veruje da se ne treba previše zaokupljati traženjem direktnih znakova vojne agresije. Za ukrajinski portal objašnjava da ne misli kako je preuzimanje baltičkih država prvi cilj Rusije, već njihovo slabljenje i destabilizacija uz osećaje paranoje i inferiornosti.