MAPA Putin napada sa najopasnijeg mesta na svetu? 100 kilometara teritorije "Ahilove pete NATO-a" omogućuje Rusiji da udari na Alijansu

Veštački izazvani „granični sukobi“ sa „velikim brojem smrtih slučajeva“ navodno će početi od decembra 2024. godine, i to u području Suvalki Jaza, navodi se u dokumentima nemačke vojske koje je objavio "Bild".

Kobna 2025.

Prema objavljenom planu, u januaru 2025. održaće se poseban sastanak Veća NATO-a na kojem će Poljska i zemlje Baltika izvestiti o sve većoj pretnji od Rusije. U martu 2025. Rusija bi, prema scenariju, prebacila dodatne trupe na Baltik i u Belorusiju.

U maju 2025. godine, prema navodima plana Bundesvera koji objavljuje „Bild“, NATO će odlučiti o “merama za verodostojno odvraćanje” kako bi se sprečio ruski napad na Suvalki jaz iz smera Belorusije i Kalinjingrada.

Najslabija tačka Alijanse

Suvalki jaz koji se pominje nazivaju i "najopasnijim mestom na svetu". Suvalki jaz je jedva 100 kilometara dugačak deo između ruskog saveznika Belorusije i Kalinjingrada - ruske enklave u Litvaniji.

Uprkos svojoj veličini, „jaz“ je došao u globalni fokus kada je ruska aneksija Krima 2014. povećala geopolitičke tenzije u Evropi. Sada ponovo dobija pažnju nakon što je članica Evropske unije Litvanija primenila sankcije bloka uvedene kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu i zabranila železnički tranzit neke ruske robe do Kalinjingrada.

Taj potez nije dobro dočekan u Moskvi. Usledile su pretnje bombama i sajber napad usmeren na Litvaniju, koja je takođe članica NATO-a. Pojavili su se i povećani strahovi od zauzimanja Suvalki jaza koji bi mogao da odvoji, ne samo Litvaniju, već i Letoniju i Estoniju od njihovih saveznika u NATO-u, i izazove kaskadni sukob.

Komplikovana prošlost regiona pomaže da se shvati zašto je bitan.

Kalinjingrad je nekada bio deo istočne Pruske na nemačkom govornom području, koja se pridružila ujedinjenoj Nemačkoj 1871. Tu je rođen Imanuel Kant, nemački filozof iz doba prosvetiteljstva čije su ideje postavile temelje za istu EU koja je trenutno u suprotnosti sa Rusijom.

Hana Arent, nemačka filozofkinja iz 20. veka koja se bavila totalitarizmom, odrasla je u istom gradu.

Sovjetski ratni plen

Sovjetski Savez je pripojio ovu oblast kako se Drugi svetski rat bližio kraju i nazvao ga po boljševičkom heroju Mihailu Kalinjinu. Oko 400.000 ruskih doseljenika stiglo je samo 1948, pošto su Nemci bili proterani.

Kada je Sovjetski Savez prestao da postoji, Ruska Federacija je zadržala Kalinjingrad. Ali, jako militarizovana enklava se nalazila na drugoj strani Litvanije i Poljske, koje će se pridružiti NATO-u, formirajući kao rezultat Suvalki jaz.

Očekivanja da će se demilitarizovani Kalinjingrad razviti u "ruski Hong Kong" kao raskrsnica za trgovinu i finansije ostala su neostvarena. Lokalna industrijska proizvodnja pala je za 62 odsto do kraja 1990-ih.

Nešto više od decenije kasnije, počeo je period remilitarizacije.

Estonski vojni zvaničnik je nedavno izneo mišljenje da je veća verovatnoća da će se Rusija usredsrediti na jačanje svog prisustva u Kalinjingradu, što bi podrazumevalo značajnu količinu koordinacije i rizika.

Tačka proboja

Upravo se Suvalki jaz pominje kao tačka sa koje Putin može da započne svoj napad na NATO. On je za te svrhe idealan, jer u blizini ima podršku velikog saveznika - Belorusije.

Takođe, korišćenje ove tačke za napad omogućilo bi proboj na teritoriju više zemalja, poput Poljske i Litvanije.

Istovremeno, Rusija u neposrednoj blizini ima i Kalinjingrad, kao moguću odstupnicu i bazu.