Krvav vikend kao podsetnik na kritičnu tačku izraelske istorije: Hamas je udario tamo gde najviše boli, sad povratka nema

Početak netrpeljivosti

Velika Britanija je preuzela kontrolu nad područjem poznatim kao Palestina pošto je Osmansko carstvo, koje je vladalo ovim delom Bliskog istoka, poraženo u Prvom svetskom ratu. Područje su naseljavale jevrejska manjina i arapska većina.Netrpeljivosti su počele da rastu kada je međunarodna zajednica dala Britaniji zadatak da u Palestini uspostavi "nacionalni dom" za Jevreje.

Jevreji su tu oblast smatrali pradomovinom, ali palestinski Arapi su takođe polagali pravo na zemlju i usprotivili se uspostavljanju "nacionalnog doma".Između dvadesetih i četrdesetih godina 20. veka, pristizao je sve veći broj Jevreja - mnogi su bežali od progona u Evropi i tražili domovinu posle Holokausta u Drugom svetskom ratu. Sve češće je dolazilo do nasilja između Jevreja i Arapa, ali i do napada na britansku upravu.Ujedinjene nacije (UN) su 1947. godine izglasale da se Palestina podeli na dve države, jevrejsku i arapsku, a Jerusalim je postao međunarodni grad. Očekivano, arapska strana nije prihvatila plan.

Pošto nisu uspeli da reše problem, Britanci su otišli 1948. godine, a jevrejske vođe proglasile su stvaranje države Izrael, zbog čega je došlo do rata u kojem su učestvovale i vojske susednih arapskih zemalja.Stotine Palestinaca je proterano i oni ovaj događaj nazivaju Al Nakba ili "Katastrofa". Sukob je završen izraelskom kontrolom većeg dela teritorije.

Jordan je zauzeo teritoriju koja je postala poznata kao Zapadna obala, a Egipat Gazu, dok je Jerusalim bio podeljen između izraelskih snaga na zapadu i jordanskih na istoku. Pošto nikada nije došlo do mirovnog sporazuma - svaka strana je krivila drugu, a decenije koje su usledile donele su nove ratove i sukobe.U ratu 1967. godine, Izrael je okupirao istočni Jerusalim i Zapadnu obalu, kao i veći deo sirijske Golanske visoravni, Gazu i egipatsko Sinajsko poluostrvo.Većina palestinskih izbeglica i njihovih potomaka živi u Gazi i na Zapadnoj obali, kao i u  Jordanu, Siriji i Libanu. Njima nije dozvoljeno da se vrate kućama - izraelske vlasti ocenjuju da bi to ugrozilo njihovo postojanje.

Jom Kipur

Raketni i infiltracijski napadi koje je Hamas sada izvšio na Izrael došli su na 50. godišnjicu Jomkipurskog rata - iznenadnog napada Egipta i Sirije na Izrael u oktobru 1973. godine.Izrael rat naziva Jom Кipur ratom, jer je počeo na Jom Кipur, najsvetiji dan jevrejskog kalendara. Jevreji obično svetkuju dan tako što poste i kaju se za svoje grehe tokom prethodne godine.Jevrejski kalendar je lunarni, tako da se praznici ne slave svake godine na isti datum. Jom Кipur je ove godine počeo u zalasku sunca 24. septembra i završio se 25. septembra. Suprotno od Jevreja, Arapi rat nazivaju Oktobarski.

Sukob je počeo tako što su Egipat i Sirija poslali trupe u nadi da bi mogli da povrate teritoriju na Golanskoj visoravni i Sinajskom poluostrvu koje je Izrael prethodno zauzeo u Šestodnevnom ratu u junu 1967. godine.Saudijska Arabija, Кuvajt, Libija, Alžir, Tunis, Sudan, Maroko i Jordan pomogli su Egiptu i Siriji trupama - finansijski i oružjem. Sovjetski Savez je prevozio zalihe arapskim borcima, dok su Sjedinjene Države pružale pomoć Izraelu.

Rat je završen tako što su se izraelske trupe približile Damasku i opkoljena je čitava vojska.Istog datuma, 50 godina kasnije, Hamas je na nekoliko gradova na centar i jug Izraela ispalio više od 5.000 raketa.Izrael je proglasio "ratno stanje" i započeo vazdušne kontranapade na pojas Gaze.Tačan broj žrtava još nije poznat, a poslednje informacije kažu da je ubijeno više od 600 ljudi u Izraelu i više od 400 u Gazi.