Krajnje je vreme da se čitav Zapadni Balkan trgne i učini nešto, ovo su bolne brojke koje to dokazuju

O tome koliko žene na teritoriji Zapadnog Balkana strahuju za svoje živote, svedoči i podatak da je nakon zločina u Gradačcu, kada je Sulejmanović pored supruge, ubio još dvoje ljudi, drastično povećan broj prijava porodičnog nasilja, kao i broj žena za koje se traži smeštaj u Sigurne kuće na teritoriji Bosne i Hercegovine.

Takođe, prema izveštavanju tamošnjih nevladinih organizacija, u Republici Srpskoj je od petka za oko 50 odsto povećan broj poziva na SOS telefon.

Slabo poverenje u institucije

Ipak, analitičari navode da, iako je primetan porast broja žena koje se ohrabruju da potraže pomoć i prijave nasilnike, i dalje postoji problem nepoverenja u institucije.Da je ono donekle opravdano, govori podatak da je Nizama Hećimović u nedeljama pre masakra tražila da se njenom suprugu odredi zabrana prilaska zbog nasilja u porodici, kao i to da je Sulejmanović gnusni zločin emitovao na društvenoj mreži Instagram.

Za to vreme su institucije i organi reda ćutali. Nizama je Sulejmanovića prijavila za nasilje u porodici samo četiri dana pre ubistva. Tada je konstatovano da ne postoji medicinska dokumentacija koja može da opravda uvođenje zabrane prilaska. Nizama je, prema izveštajima, tada imala vidljive posledice nasilja na licu i telu. Rekla je da se plaši za svoj i život njihove bebe i da ne želi da se vrati u zajednički dom.Reakcija je izostala.Kada je Sulejmanović oteo Nizamu i bebu, policiji je trebalo nekoliko sati da locira krvnika, koji je na Instragamu emitovao čin ubistva supruge, ispred vikendice u mestu Sibovac.Pored nje, Nermin je ubio još dvoje ljudi, oca i sina - Ondera i Denisa Džengiza. Nakon ova tri ubistva, Sulejmanović se ponovo obratio uživo - i policija ni tada nije uspela da ga locira. Na kraju, ubica je presudio sebi.

Protesti na ulicama

Gnusno ubistvo na ulice je izvelo na stotine žena i muškaraca, koji zahtevaju bolju zaštitu slabijeg pola od strane institucija.„Stop femicidu" i „Recimo ne nasilju" neke su od poruka na transparentima koje su nosili demonstranti u Sarajevu. Na protestu je izneto 16 zahteva, koji bi trebalo da poboljšaju institucionalnu borbu protiv nasilja nad ženama, a pročitala ih je gradonačelnica Benjamina Karić. Trebalo bi napomenuti i da zakonodavstvo BiH ne prepoznaje ubistvo žene kao zasebno krivično delo.

Inače, ovo je drugi put, za manje od godinu dana, da protesti protiv femicida održavaju u BiH.Prošle jeseni, demonstranti su izašli na ulice više od 18 gradova, nakon ubistva žene u Bihaću oktobra 2022. godine.

Femicid - neizlečiv problem Zapadnog Balkana

Ipak, čini se da oni koji bi trebalo da reše koren problema ostaju nemi. O ozbiljnosti situacije najbolje govore brojke iz zvaničnih izveštaja koje iz godine u godinu postaju samo veće.Naime, od početka godine - za manje od osam meseci, u Srbiji su ubijene 24 žene. Takođe, prema zvaničnom izveštaju, u 2022. godini je u Bosni i Hercegovini ubijeno 10 žena, a u Hrvatskoj 13.

Godinu dana ranije, 2021. godine u BiH ubijeno je devet žena, pokazuje izveštaj o femicidu na teritoriji Zapadnog Balkana. Najveći broj femicida te godine imala je Srbija - 22 ubistva žena od ukupno 51 slučaja u regiji.Naime, te 2021. godine u Albaniji je ubijeno 12 žena, u Crnoj Gori dve, a u Severnoj Makedoniji šest.Ono što posebno zabrinjava je podatak da je svaka druga žena ubijena od strane partnera u njihovoj zajedničkoj kući, što ukazuje da su žene u najvećem riziku u svom najbližem porodičnom okruženju. Takođe, podaci iz istraživanja pokazuju da žrtve femicida nisu imale gotovo nikakve šanse da se odbrane - budući da je svaka treća žena na teritoriji Zapadnog Balkana 2021. godine ubijena iz vatrenog oružja.Dodatno je poražavajući podatak da su životi najmanje 12 ubijenih žena, obuhvaćenih ovim izveštajem, mogli da budu spaseni, budući da su registrovane njihove pređašnje prijave nasilnika.Ipak, sve ovo kako se barem trenutno čini, nije dovoljno za uvođenje radikalnijih mera prevencije i kazni za prijavljene nasilnike.Kada je reč o onima protiv kojih krivične prijave nikada nisu podnete, zaključak je da je neophodno raditi na osnaživanju žena, kako bi imale dovoljno snage za takav korak, ali i dovoljno poverenja u institucije da će procesuirati nasilnika.BONUS VIDEO Farma na kojoj je Sulejmanović počinio samoubistvo