Piše Bratislav Marković: Noć kad su kompletni idioti ubili pravnu državu

Zašto je noćas desetogodišnji pomen pravnoj državi? Ne samo zato što je došlo do bespravnog rušenja, što predstavlja verujem sticaj krivičnih dela, več po mom mišljenju pre svega zato što policija nije zaštitila imovinu građana I sprečila vršenje tih krivičnih dela. Naprotiv ni do dana današnjeg niko za to nije osuđen. A čuveni profesor Radomir Lukić odavno je objasnio da je država organizacija sa monopolom fizičke prinude, kojim obezbeđuje poštovanje zakona.

I neću dalje o pravu i zakonima, jer ko želi da razume, razumeće, a ko smatra da je to samo “par udžerica” ili ne može ili ne želi da razume suštinu.

Mnogo toga poručio nam je sam vrh političke vlasti u Srbiji te noći. Setih se Mikija Rubiroze u filmu “Jagode u grlu” koji pijan i osion bahato kaže: “preuzeli smo kafanu naša je, radimo šta hoćemo”. E to vam je to.

Izjava predsednika da bi sam u po bela dana seo za bager i rušio, nije tačna . Prvo zato što on ne ume da vozi bager i to je jedna od retkih stvari koje mu ne zameram, jer da bi bio predsednik države ne moraš da umeš da voziš bager. Drugi, važniji razlog zašto predsednik ne govori istinu je taj, što on zna isto tako dobro kao i ja da se u pravnoj državi ne ruši tako kako on kaže, a naravno on ne bi želeo da bude očigledni ubica pravne države, više mu odgovara da pod okriljem noći to urade “kompletni idioti”. Ta izjava je upućena njegovom glasačkom telu. Jer, mogu da zamislim neku baku u okolini Prokuplja, koja od penzije kad kupi lekove i plati račune, nema za hranu, kako brišući suze radosnice krajem svoje marame, drhtavim glasom kaže: tako je sunce moje, samo nam ti gradi Srbiju”. Šta zna baka šta je pravosnažna i izvršna odluka, ona na mestu udžerica vidi moderan neboder. Ne zna baka ni čije je zemljište ni da li je ono plaćeno ili poklonjeno investitoru koji sad u tom neboderu prodaje kvadrat između pet i deset hiljada evra, od čega baka nema ništa.

Izgradnjom Beograda na vodi, ova vlast je potvrdila da ne poštuje evropske vrednosti, jer ni jedan grad u Evropi sa svojim priobaljem nije uradio tako nešto. Realizacijom ovog projekta, kopiran je Dubai. U svojim prepiskama koje su objavili pod nazivom „jesi li video ovo“ nastanak ovog „elitnog“ dela Beograda genijalno objašnjavaju Draža Petrović i Ante Tomić. Ante Tomić naime u odgovoru Draži koji objašnjava da je uspeo da se „ušunja“ u viber grupu stanara Beograda na vodi, te da je iz te grupe morao da izađe, jer čovek nije mogao da podnese toliki stepen patnje stanovnika novonastalog dela Beograda, koji su kako sam razumeo kukali na građevinske propuste, odgovorio da je imao prilike da vidi i nešto gore od Beograda na vodi, a to je njegov original „Dubai na vodi“. Za razliku od Beograda na vodi, njegov original u bogatom Dubaiu nema kanalizaciju, tako da svako jutro cisterne u koloni voze fekalije ko zna gde.... Objašnjavao je dobri Ante Tomić, kako izgradnja ovakvih građevina nije svojstvena starim evropskim narodima. Evropljani prvo izgrade infrastrukturu i misle na urbanizam. A urbanizam je nauka i ne sme služiti investitorima za zgrtanje enormnog profita, već građanima, koji treba da žive u uređenom prostoru, te da u tom prostoru zadovolje sve svoje potrebe.

Govorili su o ovome ljudi iz tih struka, pokojni arhitekta Dragoljub Bakić i mnogi drugi. Vlast je međutim uradila ono što je želela, zato što je vlast. To što ova vlast u Beogradu ni te noći kad je rušeno u Savamali, a posebno nakon toga u Beogradu nije imala legitimitet nikog nije bilo briga. Sve je ostalo na usamljenim izjavama, protestima na kojima se pojavljivao relativno mali broj građana i većeg broja ovakvih tekstova, koji će možda ostati kao vredan zapis jednog vremena, kad se ovaj period bude zvao istorija. Danas međutim pisati o tome nema nekog smisla. Jer čitav grad je nikao na obali Save, ogroman novac se tu uložio, ali nisam shvatio da Beograd, Srbija i obični građani od toga imaju bilo kakvu korist.

I to je tako, ono što počne vršenjem krivičnih dela, ne može se drugačije završiti.

Započeo sam i završiću sa pravom. Valtazar Bogišić je govoreći o apsolutno ništavim pravnim poslovima stvorio čuvenu pravnu izreku „što se grbo rodi vreme ne ispravi“.

Ova izreka Valtazara Bogišića kad je u pitanju Beograd na vodi ne odnosi se samo na noć umiranja pravne države i na pravo, već i na mnogo toga što se nakon toga dešavalo.