Drama u Portugalu zbog kontroverznog rudnika litijuma: "Ako vlasti kriju informacije od naroda, kako da im verujemo?"

Prema Arhuskoj konvenciji UN, koju su potpisali EU i svih 27 država članica, građani imaju pravo da pristupe informacijama i učestvuju u procesima donošenja odluka koje se odnose na pitanja životne sredine. To uključuje i pravo da zahtevaju interne revizije.

Međutim, u nedavnoj odluci, komitet UN za usklađenost presudio je da APA, Direktorat za energiju i geologiju (DGEG) i Komisija za regionalni razvoj Severnog Portugala (CCDR-N) nisu ispoštovali ta prava, piše Euraktiv.

Komitet UN naveo je da su vlasti odbijale zahteve za informacijama i uskraćivale dokumenta na neosnovanim osnovama, uključujući i na početku javne rasprave o proceni uticaja na životnu sredinu (PUŽS), koja je obuhvaćena pravilima EU, i da su postavljali nerazumno kratke rokove. Takođe je identifikovao propuste u portugalskim zakonima koji prenose ta pravila.

Lokalni aktivisti su iskoristili ovu odluku. „Ova odluka dokazuje da naša kritika procesa procene nikada nije bila neosnovana“, rekla je Karla Gomes iz lokalne NVO Unidos em Defesa de Covas do Barroso (UDCB), pozivajući da se poništi izjava APA o uticaju na životnu sredinu iz 2023. i da se postupak ponovo pokrene.

APA je odbacila nalaze, insistirajući da nije prekršila Arhusku konvenciju.

„Ne radi se o usklađenosti sa procedurom PUŽS, a još manje o javnoj raspravi, već jednostavno o različitom tumačenju od strane Komiteta za usklađenost konvencije“, saopštila je APA za Euractiv.

Narušeno poverenje

Površinski rudnik litijuma, koji je u martu označen kao projekat „strateške važnosti“ dok EU nastoji da obezbedi snabdevanje ključnim sirovinama, otvara put ubrzanom izdavanju dozvola i podršci investicija. Ipak, ta odluka naišla je na snažno protivljenje i nedavno je osporena uz obrazloženje da bi mogla dodatno da pogorša degradaciju životne sredine – prigovor koji će najnovija odluka verovatno ojačati.

„Zaključci Komiteta idu mnogo dalje od rudnika litijuma u Barozu“, rekao je Nik Felker iz Mining Watch Portugal (MWP), grupe za kampanje. „Ako vlasti ne mogu da garantuju informacije i učešće u jednom od najdetaljnije nadziranih projekata u Evropi, kako zajednice mogu da im veruju u drugim slučajevima?“

„Njihova kredibilnost je narušena – i to je loše za sve“, dodao je Felker.

Na pitanje koje bi korake Evropska komisija mogla da preduzme, portparol je za Euractiv rekao da je Brisel „svestan nedavnih nalaza“ i da će ih analizirati i „preduzeti dalje korake u skladu s tim“.

Podsetimo, slične zabrinutosti postoje i u Srbiji, zbog najave da će Rio Tinto, rudarski gigant poznat po kontroverzama, kopati litijum u dolini Jadra.

Predstavnici EU naglašavaju da će litijum iz Srbije, ukoliko se projekat realizuje, morati da zadovolji najviše ekološke standarde koji važe u Uniji, uključujući upravljanje otpadom i zaštitu prirode.Međutim, lokalne zajednice i brojne ekološke organizacije u Srbiji i dalje izražavaju snažno protivljenje projektu.

Glavni argumenti protivnika uključuju potencijalnu degradaciju životne sredine u gusto naseljenom poljoprivrednom području, zagađenje vode, kao i nedostatak transparentnosti i inkluzivne javne rasprave tokom planiranja projekta. Kritičari takođe ukazuju na navodne institucionalne nedostatke i pritiske na civilno društvo, što dodatno narušava poverenje javnosti u proces donošenja odluka o ovako osetljivom projektu.