Trampove sankcije i loša cena litijuma oborile Rio Tinto: Profit najniži u pet godina

Rudarski gigant, koji većinu prihoda ostvaruje kopajući rudu gvožđa u Zapadnoj Australiji i prodajući je Kini za preradu u čelik, u sredu je objavio pad osnovnog profita od 16 procenata, na 4,8 milijardi američkih dolara (7,4 milijarde australijskih dolara) u prvih šest meseci zaključno sa 30. junom, usled pada cena ovog unosnog resursa i četiri ciklona koji su pogodili njegove rudnike u Pilbari.

Kineska proizvodnja čelika – uglavnom bazirana na australijskoj rudi gvožđa – beleži usporavanje.
Topionice kompanije u Kanadi su najveći strani dobavljači aluminijuma u Sjedinjene Američke Države, zbog čega je Rio Tinto bio među najpogođenijima Trampovim tarifama od 25 procenata, koje su u junu povećane na 50 procenata.

Kompanija je saopštila investitorima da je u vezi s tim merama pretrpela bruto troškove od 321 milion dolara u prvom polugodištu.

Cene gvožđa su pale tokom tog perioda, dok Trampov trgovinski rat preti da oslabi potražnju za drugim ključnim sirovinama, uključujući aluminijum i bakar.

„Svet je neverovatno neizvestan“, rekao je izvršni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm. „Geopolitičke tenzije i nepredvidivost u razvoju tarifa predstavljaju ozbiljne izazove.“

Kompanija je takođe upozorila da tržišta nekretnina u i Kini i SAD ostaju slaba.

Rio Tinto je dodao da su Trampove carine dodatno pogoršale već tešku globalnu ekonomsku situaciju, uključujući i Kinu.

Godinama je eksplozivna tražnja kineskih čeličana za rudom gvožđa donosila ogromne profite rudarskim kompanijama poput Rio Tinta i BHP-a, učvrstivši status rude gvožđa kao najvrednijeg australijskog izvoznog proizvoda. Ali, Kina se sada suočava sa krizom prezasićenosti u sektoru nekretnina, što je oslabilo potražnju za čelikom i izazvalo oštar pad cena gvožđa ranije ove godine.

Najslabiji profit u godinama

Rio Tinto (NYSE:RIO) prijavio je najniži polugodišnji profit od 2020. godine, jer su slabe cene gvožđa i vremenske nepogode u Zapadnoj Australiji negativno uticale na rezultate. Neto profit je pao za 22%, na 4,5 milijardi dolara, dok su osnovne zarade pale za 16% na 4,81 milijardu dolara, što je ispod očekivanja analitičara od 5,05 milijardi.

Zarada pre kamata, poreza, amortizacije i deprecijacije (EBITDA) pala je za 5%, na 11,5 milijardi dolara, dok je operativni novčani tok ostao stabilan na 6,9 milijardi dolara. Ipak, slobodan novčani tok pao je za 31%, na 2 milijarde dolara, usled većih kapitalnih ulaganja. Neto dug kompanije više je nego udvostručen, na 14,6 milijardi dolara, prvenstveno zbog kupovine firme Arcadium Lithium za 6,7 milijardi dolara u martu.

„Isporučujemo vrlo otporne finansijske rezultate uz poboljšanje operativnih performansi, zahvaljujući sve raznovrsnijem portfoliju“, rekao je odlazeći izvršni direktor Stausholm, prenosi Blumberg. „EBITDA od 11,5 milijardi i novčani tok od 6,9 milijardi, uprkos nižoj ceni gvožđa za 13%, pokazuju rastući doprinos naših sektora aluminijuma i bakra, kao i snažan oporavak rudnika u Pilbari nakon četiri ciklona.“

Stausholm će se povući 25. avgusta, a njegov naslednik biće Simon Trot, dosadašnji šef sektora rude gvožđa.

Mešoviti rezultati po sektorima

Ukupna proizvodnja grupe porasla je za 6% (izraženo u bakru). Proizvodnja bakra porasla je 54% u rudniku Oju Tolgoi u Mongoliji. Aluminijum je profitirao od snažnih poboljšanja rada na lokacijama Amrun i Gove, dok je proizvodnja boksita ostala nepromenjena.

U drugom kvartalu proizvodnja gvožđa se oporavila nakon teškog vremena u prvom, s tim da je Pilbara zabeležila najbolji kvartal od 2018. godine. Ipak, troškovi po toni su porasli sa 23,2 na 24,3 dolara po metričkoj toni. Kompanija je potvrdila da će godišnja isporuka iz Pilbare biti na donjoj granici očekivanih 323–338 miliona tona.

Rizik sa litijumom

Ulaganje u litijum dovelo je Stausholma u sukob sa konkurentskim kompanijama poput BHP-a i Glencorea, koje ne smatraju litijum privlačnom industrijom, a to ulaganje još uvek nije donelo rezultate usled naglog pada cena litijuma.

Stausholm je u sredu branio ovu investiciju, nazivajući je anticikličnom, i istakao da će se njen pravi značaj videti tek u narednim decenijama, kada rudnici litijuma u Argentini i Čileu dostignu pun kapacitet.

„Uvereni smo da će oni biti uspešni“, rekao je, misleći na svoja četiri preuzimanja. „Za nas je ključno kakva će biti cena litijuma za pet godina. Svi fundamenti nam govore da smo pravovremeno uložili u litijum i da će se to razviti u izvanredan biznis u godinama koje dolaze.“

„Pogledajte osnove – potražnja postoji, energetska tranzicija je u toku. Ali ne u narednom kvartalu, već govorimo o tri do pet godina unapred“, dodao je.

Važno je istaći da se u fokusu globalne litijumske strategije Rio Tinta nalazi i projekat Jadar u Srbiji, koji se odnosi na eksploataciju litijuma u dolini reke Jadar kod Loznice. Uprkos masovnim protestima stanovništva koje se plaši da će kopanje da uništiti životni sredinu i izazove ekološku katastrofu u jednom od najplodnijih delova Srbije, Rio Tinto nikada nije odustao od ovog projekta.