15
Ukrajinska bezbednosna služba (SBU) izvela je juče jednu od najambicioznijih vojnih operacija u ratu s Rusijom – operaciju „Paučina“ (eng. Spiderweb), u kojoj su napadnute četiri ruske vazdušne baze: Belaja, Džagilevo, Olenja i Ivanovo.
Napad je izveden pomoću više od 100 dronova, a ciljevi su bili strateški bombarderi koji se svakodnevno koriste u napadima na ukrajinske gradove. Prema izvorima iz SBU-a, oštećeno je ili uništeno više od 40 ruskih vojnih aviona, uključujući ključne tipove bombardera i avione za rano upozoravanje, prenosi Index.hr.
Napad koji je planiran više od godinu i po dana obuhvatio je složenu logistiku: FPV dronovi su prvo prokrijumčareni na teritoriju Rusije, a zatim su njihove mobilne lansirne rampe – drvene kabine na kamionima – tajno postavljene u blizini ciljeva. U precizno određeno vreme, krovovi kabina su se daljinski otvarali, nakon čega su dronovi lansirani ka vojnim metama.
Kako je naveo ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, svi učesnici operacije su već neko vreme van teritorije Rusije, što je dodatno povećalo bezbednost izvođenja akcije.
Prema procenama, ovi napadi Rusiju su koštali oko 6 milijardi evra u vidu gubitaka strateške avijacije. Operacija predstavlja prekretnicu u ratu – ukrajinski dronovi sada mogu da dosegnu duboku pozadinu neprijatelja, do baza iz kojih poleću bombarderi koji napadaju ukrajinske gradove. „Njihova nekažnjivost je završena“, istakao je izvor iz SBU-a.
Udar na ključne avione: Tu-95MS, Tu-22M3 i A-50U
Ukrajinska operacija „Paučina“ posebno je pogodila dva ključna tipa bombardera: Tupoljev Tu-95MS „Bear“ i Tupoljev Tu-22M3 „Backfire“. Osim njih, oštećen je ili uništen i Berijev A-50U „Mainstay“, avion za rano upozoravanje koji ima ključnu ulogu u koordinaciji vazdušnih napada.
Tu-95MS je dugovečni i moćni bombarder koji se proizvodi od 1952. godine, dok su modernizovani modeli Tu-95MS ušli u službu između 1981. i 1993. godine.
Mnogi primerci su naknadno nadograđeni na standard Tu-95MSM, što im je omogućilo nošenje više krstarećih raketa i savremeniju avioniku. Jedan modernizovani Tu-95MSM vredi oko 49 miliona evra, dok modernizacija po avionu košta dodatnih 13,8 miliona evra. To su glavni nosioci raketa Kh-101/555, dometa do 5.500 km, koje Rusija koristi za napade na ukrajinske gradove.
U napadu na bazu Olenja, najmanje četiri Tu-95MS su uništena nakon što su dronovi pogodili krila puna goriva i nosače raketa, što je izazvalo sekundarne eksplozije. Prema Military Watch Magazine, Rusija trenutno ima oko 60 operativnih Tu-95MS, a popravke oštećenih trajaće mesecima.
Pročitajte još:
15
10
0
Tu-22M3 je nadzvučni bombarder u upotrebi od 1983. godine. Od 2018. mnogi su nadograđeni na verziju Tu-22M3M, sa naprednom avionikom, digitalnom pilotskom kabinom i sistemom za dopunu goriva u letu.
Cena jednog Tu-22M3 iznosi oko 184 miliona evra, a modernizacija dodatnih 36,8 miliona evra. Ovi avioni nose rakete Kh-22 dometa do 600 km, dok noviji modeli mogu nositi i Kh-32 i Kinžal.
U napadu na bazu Belaja više Tu-22M3 bombardera je oštećeno. Rusija je 2024. godine imala oko 27 operativnih ovih aviona, a ovaj napad dodatno je umanjio njihovu sposobnost delovanja.
Pored bombardera, pogođen je i Berijev A-50U, avion za rano upozoravanje vredan više od 303 miliona evra. Ključan je za upravljanje operacijama u vazduhu i za kontrolu vazdušnog prostora.
Radar ovog aviona može istovremeno pratiti do 150 ciljeva, sa dometom od 600 km za vazdušne i 300 km za kopnene ciljeve.
„Paučina“ nije prva nekonvencionalna operacija SBU-a. U oktobru 2022. pogodili su Krimski most, koji je Rusija izgradila nakon aneksije Krima 2014. Eksplozija – za koju su ruske vlasti tvrdile da je izazvana bombom u kamionu – teško je oštetila most koji povezuje Krim i Rusiju.
Ranije je ciljanje ruskih bombardera, koji su sprovodili masovne raketne napade na Ukrajinu, bilo gotovo nezamislivo. Moskva ih je držala duboko u unutrašnjosti Rusije, izvan dometa oružja ukrajinske proizvodnje i zapadne pomoći.
Vazdušna baza Olenja nalazi se u Murmanskoj oblasti, oko 2000 km od ukrajinske granice. Belaja je još dalje, u Irkutskoj oblasti u jugoistočnom Sibiru, više od 4000 km od bojišta. Obe baze bile su među najteže pogođenima.
Još jedan važan aspekt operacije bio je izbor oružja. Kijev je koristio FPV dronove, masovno proizvedene u Ukrajini i izuzetno cenjene zbog niske cene i efikasnosti.
FPV dronovi obično koštaju samo nekoliko stotina evra, dok avion poput A-50 vredi preko 300 miliona evra. Savetnik predsednika Ukrajine i bivši ministar strateške industrije Oleksandr Kamišin izjavio je da ukrajinski proizvođači imaju kapacitet da godišnje proizvedu više od 5 miliona FPV dronova.
FOTO Ovo su dronovi kojima su Ukrajinci izveli akciju koja je šokirala Rusiju.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare