13
Rusija je početkom nedelje izvela najmasovniji napad dronovima na Ukrajinu od početka rata, što je deo intenzivne vazdušne kampanje za koju analitičari tvrde da ima malo vojnog značaja i da je usmerena pre svega na demoralisanje civila. Prema saopštenju ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, Rusija je između nedelje uveče i ponedeljka ujutru ispalila čak 355 dronova tipa „Šahed“, uključujući i mamce, kao i devet krstarećih raketa.
U tom napadu, u gradu Žitomiru, poginulo je 13 civila, među kojima troje dece iz iste porodice. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je nakon napada apelovao na dodatni međunarodni pritisak na Moskvu, ističući da ruski napadi postaju sve drskiji i masovniji, navodeći da je u poslednja tri dana na Ukrajinu ispaljeno oko 900 dronova i raketa.
Uprkos intenzitetu napada, vojni analitičari smatraju da oni ne donose značajnu stratešku prednost ruskoj vojsci. Prema rečima stručnjaka, dronovi ne ciljaju vojne objekte i koriste se nasumično, bez jasnog taktičkog efekta. Glavna svrha ovakvih napada, kako ocenjuju analitičari, jeste stvaranje straha i psihološkog pritiska na civilno stanovništvo, kako bi se Ukrajina eventualno primorala na ustupke tokom potencijalnih mirovnih pregovora. Smatra se da ovi napadi nisu koordinisani sa preciznim raketnim udarima, što dodatno ukazuje na njihovu ograničenu vojnu vrednost.
PROČITAJTE JOŠ:
Za razliku od ruskih udara, ukrajinski napadi dronovima uglavnom su usmereni na vojne i vojnotehničke ciljeve unutar ruske teritorije. U najnovijem razvoju situacije, Ukrajina je tokom noći sprovela jedan od svojih najsnažnijih vazdušnih napada od početka rata. Više ruskih regija pogođeno je talasom dronova, a zbog napada su svi glavni aerodromi u Moskvi bili privremeno zatvoreni, što je izazvalo haos u vazdušnom saobraćaju.
Među pogođenim ciljevima bila je i fabrika „Mikron“ u Zelenogradu, jedan od ključnih ruskih proizvođača mikroelektronike i poluprovodnika koji se koriste u vojnim sistemima poput raketa, PVO sistema i radara. Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo da su tokom noći presreli i uništili ukupno 296 ukrajinskih dronova, uključujući 40 usmerenih ka Moskvi. Na društvenim mrežama već kruže snimci udara, iako se Kijev za sada zvanično nije oglasio. Napad se smatra jednom od najvećih ukrajinskih ofanziva unutar ruske teritorije, u sklopu strategije intenziviranja pritiska na vojnu infrastrukturu u dubini Rusije.
Istovremeno, predsednik Zelenski je pozvao na održavanje samita sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i ruskim liderom Vladimirom Putinom. Naglasio je da je spreman na bilo koji format — bilo da se radi o sastanku jedan na jedan, ili u troje — i poručio da bi želeo da Tramp uvede sankcije ruskom bankarskom i energetskom sektoru, kao odgovor na novi talas ruskih napada i odbijanje Moskve da pristane na prekid vatre.
S druge strane, Rusija je optužila Ukrajinu da povećanjem broja napada pokušava da sabotira eventualne mirovne razgovore. Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da su njihovi PVO sistemi uspešno presreli većinu ukrajinskih letelica, ali da se ukrajinske bespilotne letelice sve češće koriste za napade na vojne i industrijske ciljeve duboko unutar teritorije Ruske Federacije.
Zbog učestalih napada, sve više ruskih regiona — uključujući Jaroslavsku, Vladimirski region, Ivanovo, Orel, Lipeck, Tulu i Voronjež — beleži privremene prekide mobilnog interneta, dok su aerodromi redovno zatvarani. Čak je i Moskva pretrpela prekide u radu mobilnih mreža tokom Dana pobede 9. maja.
U Ukrajini raste zabrinutost da njihova protivvazdušna odbrana teško može da se nosi sa tolikim brojem letelica. Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ignat izjavio je da zemlji hitno trebaju racionalniji i jeftiniji načini za obaranje dronova, te da su isporuke zapadnog oružja ključne za dalju odbranu.
Taktike koje koristi Rusija takođe evoluiraju. Dronovi se lansiraju na različitim visinama i rutama kako bi otežali njihovo presretanje, a često se koristi više dronova na isti cilj kako bi se preopteretili sistemi PVO. Pojedini izveštaji sugerišu da novi ruski dronovi koriste naprednije sisteme navigacije, otporne na elektronsko ometanje, ali vojni stručnjaci osporavaju tvrdnje da se u ovim dronovima koristi veštačka inteligencija. I dalje se smatra da letelice poput „Šaheda“ funkcionišu putem satelitske navigacije i da su podložne ometanju, iako je moguće da se koriste neki osnovni oblici automatizovane navigacije, poput vizuelnog upoređivanja terena sa satelitskim snimcima.
Uprkos sve sofisticiranijoj tehnologiji i intenzitetu sukoba, vojna ravnoteža ostaje nepromenjena, a ljudski gubici i uništena infrastruktura rastu iz dana u dan.
