Slobodan Pavlović, privrednik iz Bijeljine, poginuo je sinoć u saobraćajnoj nesreći u Americi, potvrdio je za Klix.ba advokat Duško Tomić. Pavlović je osnivač Slobomir televizije i univerziteta, kao i Pavlović banke. Kako pišu regionalni mediji, njegov automobil je podleteo pod kamion.

#related-news_0

Pavlović je rođen u Popovima kod Bijeljine. U SAD je otišao 1965. godine. Emigriravši u Čikago, bosanski Srbin Pavlović otkrio je način kako da se obogati na tamošnjem tada nedovoljno regulisanom tržištu nekretninama. U domovinu se vraća pred samo izbijanje rata 1992. godine sa velikom i revolucionarnom idejom. Ovaj biznismen kojem je uzor bio direktor Majkrosofta Bil Gejts, prihvatio se izgradnje celog jednog grada, objavio je ranije Centar za istraživačko novinarstvo.

Želeo da izgradi grad u BiH – Slobomir

Godine 1991. je postavio temelje za izgradnju Pavlovića mosta, koji je završen 1996. godine, kada je postavljen kamen temeljac za izgradnju novog grada Slobomira. On je odlučio da se bavi i obrazovanjem, jer Slobomir Univerzitet zauzima značajno mesto u grandioznoj zamisli da se ledina u blizini Popova pretvori u grad mira – Slobomir. Naziv mesta, koje bi još više trebalo učvrstiti veze između BiH i Srbije, potiče od spajanja imena bračnog para Pavlović – Slobodan i Miroslava.

Bio je vlasnik preduzeća Žitopromet u Bijeljini, štamparije Grafam u Brčkom, RTV Slobomir u Slobomiru i drugih kompanija.

Godine 2016. mediji su pisali da se tada šezdesetosmogodišnji Pavlović hvalio da je u dobroj formi, jer svako jutro ustaje u šest sati da bi vežbao i sam priznaje da “samo Bog zna hoće li doživeti da vidi Slobomir izgrađen do kraja”.

Na njegovoj veb stranici Slobomir je prikazan kao napredan grad od 30.000 stanovnika, sa sportskim centrom, neboderom i stambenim zgradama. Na crkvi u Popovima, čiju su izgradnju finansirali Pavlovići, nalazi se kamena ploča sa njihovom posvetom.

Srpska pravoslavna crkva dodelila mu je orden Svetog Save, a takođe je primio i odlikovanje Srpske dobrovoljačke garde. Svoje građevine često ukrašava pločama na kojima su ugravirani njegovo ime i lik.

Voleo da priča o svom uspehu

Pavlović je veleo da priča o svom uspehu počinje mnogo ranije, još kad je kao dečak čuvao ovce i krave na livadama u Popovima. Sećao se da je tada maštao kako će jednog dana izgraditi most preko Drine. Zamišljao ga je kao trošni viseći most sličan onome koji je na filmu Tarzan napravio u svojoj džungli. U šali je govorio da je uspeh pravazišao sva njegova očekivanja.

Kao četvrto od sedmoro dece, govrio je da nije imao idilično detinjstvo. Njegov otac koji je bio zatvoren zbog svojih antikomunističkih opredeljenja je imao presudnu ulogu u donošenju odluke da ode u Ameriku. Kako stoji u Pavlovićevoj autobiografiji, nakon odsluženja vojnog roka u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, on sredinom šezdesetih seli u Ameriku sa 40 dolara u džepu. Tada nije govorio ni reči engleskog jezika, a voleo je da se šali kako ga i dalje uči.

Leteći u avionu iznad Amerike pred Pavlovićem se otvorio svet poslovnih i trgovačkih centara, između kojih su bile reke automobila. Shvatio je, prisećajći se kasnije, da je došao na pravo mesto i da ovde može uspeti.

Tako je i bilo. U fabrici u Čikagu našao je prvi posao i buduću životnu saputnicu. Takođe Jugoslovenka, Miroslava ga je u prvi mah odbila, da bi se posle predomislila i ipak udala za njega. Počeo je da se obučava za elektroinženjera, a upisao je i studije poslovnog menadžmenta, dok jednog dana, kako kaže, nije otkrio tajnu biznisa sa nekretninama.

Shvatio je da se novac uložen u nekretnine višestruko vraća.

Pavlović je u svojoj autobiografiji i u razgovorima sa novinarima objašnjavapo kako je sa 2.000 dolara ušteđevine i 10.000 pozajmljenih od brata, tazbine i ostalih, podigao kredit u banci i otkupio zgradu od šest stanova vrednu 60.000 dolara. Renovira je i nakon šest meseci prodaje je za 130.000 dolara.

Trik je bio u tome, govorio je on, što je zgradu prodao samom sebi. Njegova firma “Hillcrest Real Estate“ bila je bitna u tome. Zgrada vredna 130.000 dolara bila je dovoljna garancija bankama da mu daju još veće kredite sa kojima je otplatio svoje stare dugove i kupio veću zgradu sa 38 stanova.

Kupujući jednu po jednu zgradu, Pavlović bi ih,kako kaže, doterao tako što bi im promenio prozore i krovove, nakon čega je sledilo povećanje kirije. Zgrade su na taj način naglo dobijale na vrednosti, no on ih nije prodavao, već ih je držao da se same isplaćuju. Ovo otkriće, govirio je Pavlović, pomoglo mu je da uspostavi šablon kojeg će se držati tokom svoje poslovne karijere.

Problemi sa američkim vlastima

Pavlović je 1986. godine pozvan da svedoči pred američkim Okružnim sudom pod sumnjom da je primio 1.3 miliona dolara koje je trebao deponovati na račun u švajcarskoj banci. Transkript njegovog svedočenja otkriva da je on mislio da su ljudi od kojih je dobio novac trgovci drogom.

Osuđen je na uslovnu kaznu. Istakao je svojevremeno da nikada nije bio u zatvoru i da više nikada nije došao u sukob sa zakonom.

Džon Loftnes, glavni portparol centralne regije američkog biroa za zatvore u Kanzas Sitija u Misuriju, izjavio je da je Pavlović bio osuđen na šest meseci zatvora, ali je kazna smanjena za dva meseca zbog dobrog vladanja. Deo kazne je odslužio u Metropolitan Centru u Čikagu, a ostatak u domu za resocijalizaciju, odakle je pušten 22 marta 1988. godine.

Loftnes kaže da u dokumentima iz arhive biroa stoji da je Pavlović priznao krivicu za delo „lažnog svedočenja pred sudom ili porotom“. Sudski dokumenti navode da su njegovo priznanje i presuda bili deo nagodbe koju je Pavlović sklopio sa tužilaštvom nakon što je otkriven u tajnoj operaciji federalne policije.

Ovaj biznismen koji se obogatio trgujući nekretninama, takođe se u sudskim arhivama spominje kao član grupe od pet ljudi iz Čikaga optuženih za pokušaj podmetanja požara u zimu 1981. godine. Radilo se o oronuloj stambenoj zgradi koja je prethodno osigurana na veliki iznos. Petorka je tokom suđenja ispričala različite verzije o njihovoj ulozi u pomenutom događaju.

Paljevina je bila nespretno izvedena. Sudski dokumenti navode da je, dok je vlasnik zgrade pokušavao da istera stanare, palikuća dva puta bezuspešno pokušavao da zapali zgradu da bi ga na kraju nekoliko stanara uhvatilo kako prosipa benzin. Istražni organi su rekonstruisali događaje: Pavlović, koji je ranije prodao zgradu jednom od saučesnika, osigurava visoki iznos osiguranja na zgradu, te sa 9.000 dolara pomaže bekstvo saučesnika nakon podmetanja požara.

U toku procesa Pavlović pristaje da promeni neke od navoda iz ranijih svedočenja i prebacuje krivicu na druge.

Protiv Pavlovića i njegovog advokata bila je podignuta još jedna optužnica za pranje novca koja se odnosi na period između 1983. i 1984. godine. I u ovom slučaju, sudeći prema optužnici, federalni agenti su se Pavloviću predstavljaju kao kriminalci. Tom prilikom agenti daju Pavloviću i njegovim saradnicima 2.2 milona dolara koje bi oni, uz proviziju, trebali prebaciti na račune u švajcarskim bankama.

Da bi se izbegla pitanja o poreklu novca, ukupna suma prebačena je u transakcijama manjim od 10.000 dolara. Novac je prvo položen u banku u američkoj državi Indijana. Za to vreme, posrednik u Jugoslaviji, koji se u optužnici spominje kao diplomata, prebacuje u Švajcarsku novac kojim raspolaže u jednoj banci u Skoplju. Na kraju mu ova ‘pozajmica’ biva nadoknađena od ranije deponovane sume u američkoj banci, čime se zatvara krug. To je bio poslednji put da se Pavlović našao pod udarom zakona u SAD-u.

Ugledan biznismen u Republici Srpskoj

Slobodan Pavlović je most preko Drine izgradio da bi fizički povezao Srbe u Srbiji sa Srbima iz svoje domovine. Jedan od Pavlovićevih prvih poslovnih poduhvata u RS-u bila je izgradnja mosta preko Drine o kojem je maštao još kao dečak.

Političari su ga ubeđivali da otvori fabrike, ali 400 metara dugačak Pavlovića most, za njega je bio više od investicije.

Pavlović je nastavio da ulaže u objekte od simboličnog značaja: izgradio je i spomenik srpskom junaku vojvodi Ivi od Semberije. Takođe je finansirao izgradnju Pravoslavne crkve Hristovog vaskrsenja u Popovima, pored zgrade u kojoj stanove imaju on i sveštenik.

Pavlović je izgradio sinagogu u Doboju, a njegov univerzitet prima studente iz svih etničkih skupina, i čak, naglašava on, kineske studente.

U toku rata Pavlović je angažovao dvojicu američkih advokata kako bi sa zvaničnicima RS-a izradili nacrt deklaracije nezavisnosti i ustav po uzoru na američki. On je njihov predlog izneo pred vođu bosanskih Srba Radovana Karadžića, koji je pohvalio taj nacrt i izrazio žaljenje zato što ga skupština nije prihvatila.

Što se tiče Karadžića, Pavlović je mislio da je ovaj doktor kao čovek bio gurnut u rat koji nije želeo.

Pavlović je takođe kupio udeo u dve prehrambene kompanije tokom 2004. godine. Radi se o Žitoprometu, prerađivaču žitarica iz Bijeljine i Romanija Sprintu. Dokumenti pokazuju da je za Žitopromet platio 1.6 miliona KM, a ostatak u vaučerima.

Uz to, Pavlović je bio suvlasnik štamparije u Brčkom koja je nedavno dobila tender za štampanje godišnjeg izveštaja Centralne banke, kaže Slobodan Krstić, direktor MOSST Print Company iz Popova.

BONUS VIDEO: Šta Dodik očekuje od Beograda

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram