Ko će i kako braniti Ukrajinu u slučaju novog rata? Ovo su opcije o kojima se pregovara

Predsednik Volodimir Zelenski jasno je poručio da se već radi na „konkretnom sadržaju bezbednosnih garancija“. Međutim, ono što Ukrajina priželjkuje – članstvo u NATO – trenutno je van domašaja. Kako piše BBC-jev bezbednosni dopisnik Frank Gardner, ne samo Donald Tramp, već i pojedine članice NATO-a poput Slovačke, protive se tom scenariju jer bi on gotovo sigurno uvukao Alijansu u direktan rat sa Rusijom.

Umesto toga, nastaje tzv. „koalicija voljnih“, predvođena britanskim premijerom Kirom Starmerom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, koja okuplja više od 30 zemalja spremnih da pruže Ukrajini neku vrstu međunarodnog oslonca nakon mirovnog sporazuma.

Moguće opcije: nebo, more i logistika

Zaštita neba nad Ukrajinom jedna je od realnih opcija. Avioni bi bili bazirani u Poljskoj ili Rumuniji, uz američko učešće, ali ostaje pitanje pravila angažovanja – da li bi piloti imali dozvolu da obore ruske rakete ili bi to bila samo simbolična prisutnost,piše BBC.

Crno more je drugo ključno polje. Zapad razmatra kako da obezbedi slobodan prolaz trgovačkih brodova iz luka poput Odese i da drži rusku flotu podalje.

Na kopnu, situacija je daleko složenija. Front je dugačak više od 1.000 kilometara i koalicija ne raspolaže snagama za njegovo čuvanje. Zato je izvesno da će pomoć biti u vidu obuke, obaveštajnih podataka, logistike i kontinuirane isporuke naoružanja.

Amerika bez "čizama na terenu"

Iako je Donald Tramp dugo odbijao da se obaveže, posle samita na Aljasci najavio je da će SAD učestvovati u garantovanju bezbednosti – ali bez „čizama na terenu“. Idealan scenario za Kijev bio bi jasan američki pristanak da, u slučaju novog ruskog napada, američka avijacija momentalno podrži Evropu.

Međutim, skeptici poput generala u penziji Bena Hodžisa upozoravaju da je američka posvećenost više retorička nego stvarna: „Evropljani ne veruju Putinu, ali brine ih što Trump ne priznaje Rusiju kao agresora“ (BBC).

Nemačka pod pritiskom

U Evropi se već raspravlja o mogućem slanju mirovnih snaga u Ukrajinu, što izaziva duboke podele, naročito u Nemačkoj. Kancelar Fridrih Merc naglasio je da bi eventualna misija zahtevala mandat Bundestaga, dok desnica, predvođena AfD-om, optužuje vlast da „gura Nemačku u rat“. Čak i deo njegovih ministara upozorava da Bundesver nema kapacitete, niti političku podršku za takvu operaciju, prenosi Index.hr.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju gotovo podjednaku podeljenost građana – 49% podržava učešće, dok je 45% protiv.

Italijanski predlog – „član 5 na čekanju“

Italijanska premijerka Đorđa Meloni predložila je model u kojem bi NATO, ukoliko Rusija ponovo napadne, reagovao u roku od 24 sata. Iako to ne bi bio punopravni član 5, radi se o „olakšanoj verziji“ koja bi Ukrajini faktički dala gotovo iste garancije kao članstvo. Ovaj predlog je trenutno jedan od najozbiljnijih na evropskom stolu. Meloni je o svom planu prvi put govorila u martu, ali tada nije bilo precizirano šta bi tačno podrazumevao, podseća agencija. Italijanska premijerka tada je naglasila da bi to bilo trajnije rešenje od stacioniranja stranih vojski na ukrajinskom tlu.

Prema Severnoatlantskom ugovoru: „Strane ugovornice se slažu da će se oružani napad na jednu ili više njih u Evropi ili Severnoj Americi smatrati napadom na sve. Zbog toga su se dogovorile da će, u slučaju takvog napada, svaka od njih iskoristiti svoje pravo na individualnu ili kolektivnu odbranu, priznato članom 51 Povelje Ujedinjenih nacija, i pružiti pomoć napadnutoj strani ili stranama preduzimajući odmah, samostalno ili u saradnji sa ostalim stranama, one akcije koje smatra nužnim, uključujući upotrebu oružane sile, s ciljem obnove i očuvanja sigurnosti severnoatlantskog prostora.“

Moskva gura Kinu

Rusija, međutim, jasno poručuje da nijedna garancija ne može biti dogovorena bez njenog učešća. Sergej Lavrov je upozorio da bi razgovori „bez Rusije bili put u ćorsokak“, a pritom insistira da i Kina mora biti uključena kao garant – predlog koji u Kijevu izaziva duboko nepoverenje, piše Gardijan.

Kremlj uporno odbacuje bilo kakvu ideju o NATO trupama u Ukrajini, a analitičari iz Karnegi centra upozoravaju da Putin pristaje na dijalog samo ako bi on vodio ka kapitulaciji Kijeva.