Ključna bezbednosna fotelja ostaje prazna, a sve zavisi od Bajdena: Jedna žena može postati noćna mora za Putina

Već mesecima Evropa je zauzeta kalkulacijama oko toga ko bi mogao da zameni Stoltenberga, koji bi trebalo da napusti već produženi mandat na čelu NATO-a u septembru, nakon skoro 10 godina na čelu Alijanse.Tokom svega, SAD su ostale primetno tihe po tom pitanju, samo ukazujući da se predsednik Džozef Bajden nije opredelio ni za jednog kandidata. Ipak, Bajden ne može zauvek da bude neodlučan. Dok se šef NATO-a tehnički bira konsenzusom, podrška Bele kuće ima veliki značaj, prenosi Politiko.

Odlaganje izbora novog čelnika je ostavilo NATO u neizvesnosti: dok neke članice kažu da je krajnje vreme za novo lice, posao NATO-a postao je veoma osetljiv. Malo je visokih evropskih lidera koji su dostupni i koji mogu dobiti podršku svih članova alijanse za poziciju ovako visokog profila.Rezultat toga je da su sve oči okrenute ka Vašingtonu dok sat otkucava do godišnjeg samita NATO-a u julu - svojevrsnog roka u kojem Alijansa treba da donese odluku o svom sledećem novom ili starom lideru.„Ne bih bio 100 odsto siguran da je lista zatvorena. Možda postoji inicijativa za produženje u poslednjem trenutku“, rekao je jedan visoki diplomata iz centralne Evrope, koji je, kao i drugi, tražio da ostane anoniman.

Takmičenje u senciDiplomate su podeljene oko toga šta će se dešavati u igri za lidere NATO. Iako mnogi kandidati i dalje insistiraju da se ne kandiduju — a Stoltenberg je više puta rekao da planira da se vrati u Norvešku, gde je bio premijer — čini se da sve opcije ostaju na stolu.Poslednjih dana, dvojica mogućih kandidata koji se najčešće pominju u diplomatskim krugovima su danska premijerka Mete Frederiksen i britanski ministar odbrane Ben Volas.Frederiksen se sastala sa Bajdenom u Beloj kući prošle nedelje, podstičući spekulacije o njenoj budućnosti. Kao liderka iz zemlje Evropske unije koja snažno podržava Ukrajinu, danska liderka bi mogla da dobije podršku nekih od najuticajnijih članica Alijanse.Ipak, govoreći novinarima u Vašingtonu, ona je insistirala: „Nisam kandidat ni za jedan drugi posao osim za ovaj koji sada imam, i to se nije promenilo nakon mog sastanka sa predsednikom SAD".U krugovima NATO-a, međutim, narativ je drugačiji. Četiri evropske diplomate su rekle da njeno ime još uvek važi za ozbiljnog kandidata za tu funkciju.

„Turci bi možda želeli da blokiraju danskog kandidata. Postoji određena distanca od ove ideje, ne od Frederiksen lično, i na istoku i jugu, a neke od tih zemalja bi se mogle čak pridružiti potencijalnoj blokadi", navodi jedan evropski diplomata.Turska je ranije ove godine pozvala danskog izaslanika u Ankaru nakon što je ekstremno desničarska grupa spalila Kuran i tursku zastavu u Kopenhagenu. U širem smislu, turska vlada je imala spor sa nizom severnoevropskih zemalja i još uvek blokira kandidaturu Švedske za prijem u NATO.Upitan o mogućem protivljenju danskom lideru iz Ankare, međutim, turski zvaničnik je rekao: „To su tračevi, tačka. Nikada nas nisu pitali za njenu kandidaturu!“.Britanac Volas je, s druge strane, otvoreno izrazio interesovanje za NATO angažovanje.Ali pred njim je teška bitka. Neke prestonice EU su signalizirale da će se suprotstaviti kandidatu koji dolazi iz zemlje koja nije član EU.

Brojna druga imena — uključujući estonsku premijerku Kaju Kalas i španskog lidera Pedra Sančeza — i dalje se povremeno pominju, mada ređe.Neke diplomate jednostavno nisu oduševljene nijednom od ovih opcija.Ipak, Stoltenberg je jasno stavio do znanja da želi da se povuče sa čela NATO saveza.„Jasno sam stavio do znanja da nemam drugih planova osim da odem ove jeseni. Već ću biti skoro biti tu duplo duže nego što je prvobitno planirano", rekao je on.BONUS VIDEO: Bajden će ponovo u trku za predsednika SAD: Stiže li ga Tramp ovog puta? 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=gostiuglomerreprizasadizboravladanalimpijeviantonijekovaevi-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5909506"]