Iza kulisa Makronove, Šolcove, Orbanove i Erdoganove ofanzive na Kijev i Moskvu

Makronova predizborna trka

Tokom poslednjih nekoliko dana, najaktivniji je bio francuski predsednik Emanuel Makron.Nakon tri telefonska razgovora sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, Makron je razgovarao i sa prvim čovekom SAD Džozefom Bajdenom, da bi potom zakazao put u Moskvu i Kijev.Makron, koji je ubeđen da može da donese „istorijsko rešenje“ za ukrajinsku krizu, izjavio je da bi „jedan njegov razgovor sa Putinom verovatno bio dovoljan da spreči izbijanje vojnog sukoba“, kao i da cilj Rusije „nije Ukrajina, već pojašnjenje pravila u vezi s NATO-om i EU“.

Ukoliko uspe u nameri da smiri strasti, za Makrona će to biti pun pogodak na dva fronta - važna spoljnopolitička pobeda uoči početka kampanje za predsedničke izbore u aprilu, ali i prilika da se približi mestu lidera EU koje je ostalo upraženjeno nakon odlaska Angele Merkel.Makronu na ruku ide i činjenica da je Olaf Šolc, čovek koji je preuzeo kancelarsku poziciju nakon 16 godina vladavine Merkelove, na udaru javnost zbog blage rekacije u vezi ukrajinsko-ruske drame.

Šolcovo pravdanje

Šolc je već danima na udaru kritika da nije zauzeo dovoljno oštar stav prema Rusiji, a spočitava mu se i da nije vojno pomogao Ukrajinu, poput većine NATO zemalja koje su prethodnih dana slale oružje u Kijev.Nemačka pomoć bila je daleko skromnija - tek 5.000 šlemova, što je aktuelni gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko ismejao pitanjem: “Šta je sledeće? Jastuci?”.

Šolc se tokom poslednjih nekoliko dana oglašavao malo oštrijim tonom, navodeći da će Rusija snositi sankcije ako napadne Ukrajinu, pa čak i da bi se te sankcije mogle odnositi na Severni tok 2.Upravo taj gasovod, čija je izgradnje završena i kojeg do puštanja u rad deli samo dozvola nemačkih regulatora, smatra se razlogom za nemačku uzdržanost. Ova zemlja, kao i mnoge evropske zemlje, zavisna je o ruski gas, posebno nemačka industrija.Šolc bi nemačku pozciju u ovoj krizi trebalo da objasni predsedniku SAD Džozefu Bajdenu 7. februara, istog dana kada na drugom kraju planete Makron razgovara sa Putinom.Još jedno “pojašnjenje” nemačke pozicije trebalo bi u Kijevu istog dana da ponudi Analena Berbok, šefica diplomatije u Šolcovoj vladi. Zanimljivo je da Berbok ima oštriji stav prema Rusiji, čak jedan od njenih prvih poteza na novoj poziciji bilo je proterivanje diplomata iz ruske ambasade u Berlinu zbog ubistva Čečena Želmkana Kangošvilija u Berlinu 2019. godine.

Orbanova briga za gas

Prvi sa ovog spiska koji je otišao u Moskvu bio je mađarski premijer Viktor Orban. Poseta prvog čoveka Mađarske Rusiji nije naišla na odobravanje u EU. Naprotiv.Nakon što su ministri spoljnih poslova EU upozorili Putina da će se Rusija suočiti sa ozbiljnim ekonomskim sankcijama u slučaju invazije, Evropski parlament poslao je u Kijev delegaciju u znak podrške Ukrajini. Francuska poslanica Natali Loazo tada je upozorila Orbana.“Nemamo sumnji, Vladimir Putin pokušava da nas podeli. Zato se iskreno nadam da Viktor Orban shvata šta je u pitanju i da će se držati poruke jedinstva Evropske unije”, rekla je.Tokom posete koju je nazvao “svojevrsnom mirovnom misijom” Orban je u Moskvi rekao da niko od evropskih lidera ne želi rat.“Voleo bih da Vas ponovo uverim da niko od lidera EU i njenih država članica ne želi rat ili sukobe. Pozivamo na politička rešenja i obostrano korisne sporazum”, rekao je.

Ali šta je Orbanova korist u svemu tome? Povoljan gasni aranžman sa Rusijom i to nepuna dva meseca uoči parlamentarnih izbora za koje je nedavno počeo kampanju.Mađarska je takođe zavisna o ruski gas. Kriza u Ukrajini dovela je do skoka cena gasa u Evropi i straha da bi Putin mogao da zavrne cevi, zbog čega je Orban pokušao da igra na kartu dobrih ličnih odnosa sa Putinom i obezbedi Mađarskoj dovoljne količine po zadovoljavajućim cenama. Taj gas do Mađarske trebalo bi da stigne preko Srbije.Kako Orban brani svoju poziciju? U intervju koji je dao mađarskom nacionalnom radiju nakon povratka u domovinu rekao je da bi “Mađarska mogla da ima ulogu ledolomca između Rusije i zapada”. Dodao je da, “kada se pogledaju ekonomski podaci Rusija i Nemačka su u ljubavi”.“Mađarska je imala loše odnose sa SSSR-om, ali ta era je prošla. Nastojimo da imamo drugačije odnose sa Rusijom”, rekao je Orban.Dodao je da “ljudi u zapadnoj Evropi pate zato što njihove vlade nisu zaključile dugoročni ugovor sa Rusijom i zato što im nestaje rezervi”. Mađarska, naglasio je, ima zagarantovane isporuke ruskog gasa, što omogućava jeftine račune za domaćinstva.U Moskvi se očigledno nije razgovaralo samo o gasu i Ukrajini, već i o vakcinama. Orban je u intervju mađarskom radiju naglasio i da će ruska cepiva Sputnjik i Sputnjik lajt biti “veoma traženi” širom sveta, a da će Mađarska biti u mogućnosti da proizvodi rusku vakcinu. Orban se i sam vakcinisano Sputnjikom, iako ovo cepivo nije priznato u EU.

„Nezavisni posredik“ Erdogan

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ponudio se kao posrednik u rešavanju krize u Ukrajini još 21. januara, nakon što razgovori vođeni u Beču, Briselu i Ženevi nisu dali nikakav konkretan zaključak, osim zahteva Rusije upućenih NATO da se povuče na granice iz 1989. godine i zaustavi proces proširenja na istok, odnosno blokira potencijalno članstvo Ukrajine.Početkom februara, Erdogan je boravio u poseti Kijevu, iskoristivši kao povod 30-tu godišnjicu od kako su dve zemlje uspostavile diplomatske odnose. Na sastanku sa Vladimirom Zelenski, Erdogan je rekao da poštuje suverenitet Ukrajine, uključujući i poluostrvo Krim koje je Rusija anektirala 2014. godine. Erdogan je čak ponudio da se u Turskoj održe razgovori Kijeva i Moskve.

Erdoganu rat Ukrajine i Rusije nikako ne bi odgovarao, jer bi u tom slučaju morao da bira stranu, što bi u praksi značlo da mora da bira šta će da izgubi.Turska ima sve bolje odnose sa Ukrajinom, i dobre, mada komplikovane, odnose sa Rusijom. I od jedne i od druge saradnje Turska ima koristi, a tu je i pitanje Crnog mora.Sa jedne strane, razmena Ukrajine i Turske raste iz godine u godinu. Ukoliko niz sporazuma, uključujući i onaj o slobodnoj trgovini potpisan tokom poslednje posete Kijevu, bude realizovan razmena dve zemlje tokom narednih pet godina mogla bi da dostigne deset milijardi evra - skoro duplo više nego 2019. godine. Turska je tokom prošle godine bila i najveći investitor u Ukrajini, a ta zemlja je Ukrajini nedavno prodala dronove koji su, prema ruskim tvrdnjama, nedavno viđeni u Donbasu.Sa druge strane, odnosi Turska ima dobre odnose i sa Rusijom, kao i Erdogan sa Putinom, iako nisu uvek na istoj strani. Turska je istovremeno i članica NATO i jedan od najvažnijih klijenata ruske vojne industrije, ali su na kontra stranama kada je u pitanju Sirija i Libija, kao i Nagorno-Karabah u Azerbejdžanu.Međutim, i Turska je zavisna o ruski gas, ali i turiste iz Rusije koji su među najbrojnijim gostima na turskom primorju.BONUS VIDEO Vojni manevri ruske vojske u Belorusiji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vojnimanevriruskevojskeuukrajinigp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3076874"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram