Britanski Gardijan objavio je dokument koji pokazuje prenos 1.000 funti akcija u Kraljevskoj afričkoj kompaniji za trgovinu robljem iz 1689. godine na kralja Vilijama III, od Edvarda Kolstona, zamenika guvernera kompanije. U periodu od 270 godina, vladari od Elizabete I do kralja VIlijama IV, bili su, na neki način povezani sa ropstvom. Kralj Čarls III i princ Vilijam nedavno su javno istakli kako im je žao zbog „užasnog zločina ropstva“, ali ni jedan ni drugi nisu izričito priznali upliv monarhije u sporni slučaj. Najnoviji izveštaj dokazuje i povezanost luksuznog doma princa Vilijama sa ropstvom, što predstavlja novu mrlju i biografijama članova kraljevske porodice, i to pred krunisanje kralja Čarlsa.
Kako je sve počelo
Prema dokumentima do kojih je došao Gardijan, nakon što je trgovac Kolston preneo akcije, kralj Vilijam III postao je guverner kompanije i od toga zaradio ogromno bogatstvo.
Iznad Kolstonovog, rukom ispisanog imena, u dokumentu piše – „Prebacujem deo od hiljadu funti svojih akcija u Kraljevskoj afričkoj kompaniji Engleske, na njegovo visočanstvo kralja Vilijama Henrija“.
Ispod toga, kralj je potvrdio – „prihvatam transfer gospodina Kolstona od hiljadu funti gore navedenih“.
U dokumentu je navedeno da je kompanija za 60 godina svog rada prevezla u Ameriku 186.827 robova, uključujući skoro 24.000 dece, dok je više od 38.000 ljudi je umrlo tokom putovanja.
Samo nekoliko meseci nakon što je Vilijam dobio akcije, lokacija za Kensingtonsku palatu kupljena je sredstvima koje je parlament obezbedio novom kralju. Kralj i kraljica, Vilijam III i Meri, zatražili su od arhitekte Kristofera Rena da izgradi rezidenciju za kralja i palata je postala dom monarha koji su bili uključeni u trgovinu robljem.
Iznad statue Vilijama III danas se nalaze kraljevski stanovi, gde žive princ Vilijam i Ketrin, kao i još tri kraljevska para, kao i park posvećen princezi Dajani, koja je ostala u Kensingtonskoj palati sa decom nakon razvoda od Čarlsa 1996. godine.
Prilikom obilaska Kensingtonske palate, pružaju se informacije o izgradnji palate, ali nema ni pomena o umešanosti monarha u trgovinu robljem.
Jedini prikaz ropstva bila je statua izložena u Kraljičinoj galeriji.
„Bila je to bista crnca sa metalnom kragnom zakopčanom oko vrata. Godinama je taj figura opisana kao „omiljeni sluga Vilijama III“, naveo je Gardijan.
Međutim, saopšteno je da ta bista više nije u palati, jer je bila „pozajmljena drugom mestu“.
Reakcija kraljevske porodice na objavljeni dokument
Bakingemska palata nije komentarisala dokument, ali je rekla da podržava istraživački projekat, koji je sponzorisala organizacija Istorijske kraljevske palate (HRP), o umešanosti monarhije u trgovinu robljem.
Istoričari specijalizovani za viševekovno učešće monarhije u porobljavanju afričkog naroda oprezno su pozdravili izjavu palate, ali su rekli da je potrebno još mnogo toga da se uradi.
„Ovo je pitanje koje Njegovo Veličanstvo shvata veoma ozbiljno. Kao deo te akcije, kraljevska porodica podržava ovo istraživanje kroz pristup kraljevskoj kolekciji i arhivi,“ rekao je portparol Bakingemske palate.
HRP je partner u nezavisnom istraživačkom projektu, koji je započeo u oktobru prošle godine, a koji, između ostalog, istražuje veze između Britanske monarhije i transatlantske trgovine robljem tokom kasnog 17. i 18. veka.
Smatra se da je to prvi put da je Bakingemska palata javno podržala istraživanje zabrinjavajuće istorije kraljevske porodice.
Dokument koji beleži prenos Kolstonovih akcija na Vilijama III pronašla je u arhivi dr Bruk Njuman, istoričarka sa Univerziteta Virdžinija Komonvelt, koja radi na knjizi „Kraljičina tišina“ o umešanosti britanske monarhije u ropstvo.
Ona je rekla da je prenos akcija Kolstona kralju „jasan dokaz“ o centralnoj umešanosti britanske monarhije u trgovinu robljem i značaju ropstva za bogatstvo monarhije.
„Nema sumnje da su vekovi ulaganja u afričko ropstvo i trgovinu robljem u velikoj meri doprineli izgradnji statusa, prestiža i bogatstva današnje kraljevske porodice. Profit od trgovine robljem i od industrije izgrađene na radu porobljenih ljudi, zauzvrat je finansirao širenje carstva, koje je stvorilo ogromno bogatstvo za Britaniju i njene kraljevske porodice,“ navela je Njuman.
Prema njenim rečima, podrška monarha je napredak, ali potpuna istraga vekovne uključenosti monarhije u transatlantsku trgovinu robljem, kao i bogatstvo koje su uzastopni monarsi akumulirali od toga, „zahtevaće tim istraživača i forenzičkih računovođa, sa punim resursima“.
Kako podseća britanski list, kralj Čarls je tokom posete Gani u novembru 2018. izrazio žaljenje zbog patnje koju je ropstvo nanelo, opisujući to kao „užasan zločin“ . U govoru narodima Komonvelta u Ruandi prošlog juna, Čarls je rekao kako Britanija mora da „prizna sopstvenu prošlost“, uključujući ropstvo, koje je nazvao „najbolnijim periodom“.
Međutim, aktivisti i predstavnici karipskih zemalja u kojima su porobljeni ljudi bili primorani da generacijama rade na plantažama u vlasništvu Britanaca, kritikovali su ga zato što je izrazio samo opštu tugu, a nije eksplicitno priznao odgovornost monarhije.
Najnovije istraživanje o umešanosti monarhije u trgovinu robljem doktorski je projekat istoričarke Kamile de Koning, a finansirano od strane Saveta za istraživanje umetnosti i humanističkih nauka.
Projekat koji bi trebalo da bude završen do 2026. godine nadgledaju HRP i dr Edmond Smit sa Univerziteta u Mančesteru.
Profesor Vilijam Petigru, vodeći istraživač projekta Registar britanskih trgovaca robljem, koji je angažovan na izradi izveštaja o umešanosti Britanije u trgovinu porobljenim afričkim ljudima, rekao je da pozdravlja činjenicu da je palata „priznala značaj“ ove vrste istraživanja.
Pročitajte još:
Izvršna direktorka britanskog centra za rasnu ravnopravnost Runimed trast Dr Halima Begum, pozdravila je podršku palate, ali je istakla da je potrebna kraljevska komisija da bi se u potpunosti istražila istorija i nasleđe ropstva i kolonijalizma.
„Takav potez bi zaista mogao da inspiriše milione britanskih građana i građana širom Komonvelta“, rekla je ona, dodajući da bi to mogao „postati isceljujući trenutak u kojem britanske institucije i sami Britanci razmišljaju o uticaju i tekućem nasleđu istorijskog rasizma u ovoj zemlji i nastavljaju da preduzimaju mere potrebne za rešavanje posledica na svim nivoima”.
BONUS VIDEO Čarls Treći i zvanično postao britanski kralj
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare